Драгутин Чолић

Драгутин Чолић (Пожега, 26. јануар 1907Београд, 1987) српски је композитор, публициста и педагог.[1] На музичку сцену ступио је тридестих година 20. века, као композитор „Прашке групе“,[2] ученик Алојза Хабе и следбеник његовог радикалног модернизма.[3]

Драгутин Чолић
Пуно имеДрагутин Чолић
Датум рођења(1907-01-26)26. јануар 1907.(115 год.)
Место рођењаПожега
 Краљевина Србија
Датум смрти1987.
Место смртиБеоград
 СФРЈ
ДелаПрелудијум, Фуга, Постлудијум
Simfonia In Sol
Круг нежности
Период1930.—1981.
УтицајАлојз Хаба
Арнолд Шенберг

Као предавач, радио је готово четири деценије на Музичкој академији. Као публициста и критичар сарађивао је са музичким часописима и дневним листовима. У међуратном периоду постао је члан Комунистичке партије и учествује у оснивању и раду листа Комунист.[4] Од 1945 до 1946. године је радио као хоровођа у Куд Абрашевић.[1] Од 1949. био је члан стручног савета ансамбла „Коло“[5] Учествовао је у раду Удружења композитора Србије од његовог оснивања, уредио је и издао први каталог чланова удружења.[1]

БиографијаУреди

 
Програм предавања Драгутина Чолића у Задужбини Илије М. Коларца, 25. децембра 1933. године.

Рођен је 1907. године у Пожеги код Ужица. Основна музичка знања стекао је у Музичкој школи у Београду. После тога био је на школовању у Прагу (1929.—1932.), у класи Јарослава Крижичке, Карла Болеслава Јирака и Алјоза Хабе, на Државном конзерваторијуму, као и у класи Јозефа Сука у Мајсторској школи. Током студија сматран је за најприврженијег следбеника аустријског композитора Арнолда Шенберга. По повратку са студија у Београд посветио се музичкој критици и почео да предаје теоријске предмете у Музичкој школи „Станковић“. Од 1937. године радио је у Средњој музичкој школи Музичке академије. Од 1940. до 1977. био је професор Музичке академије.

Сарађивао је са часописима: Музички гласник (1932), Звук (1932—1933), Правда (1933—1935), Српски књижевни гласник (1937), Славенска музика (1939—1940), Живот и рад (1938), Време (1939), а после Другог светског рата и са дневним листом Борба.

ДелаУреди

  • Теме са варијацијама за клавир (1930)
  • Први гудачки квартет (1932)
  • Три народне песме за мешовити хор (1939)
  • Десет партизанских песама за мешовити хор (1944)
  • Патролџије (1948) кантанте
  • Десет санџачких народних песама за глас и оркестар (1949)
  • Круг нежности циклус од пет песама за бас и оркестар, настала као инспирација поезија Стевана Раичковића (1964)[6]
  • Камена успаванка циклус за мецосопран и клавир настао као инспирација поезија Стевана Раичковића (1965)
  • Трећи гудачки квартет (1973)
  • Дувачки квинтет (1977)

Симфонијске поемеУреди

  • Ускршња звона (1947)
  • Николетина Бурсаћ (1959)
  • Simfonia In Sol (1968)
  • Симфонија за гудаче и удараљке (1978)
  • Прелудијум, Фуга, Постлудијум триптих додекафонски циклус[3] (1961)

КонцертиУреди

  • Кончертино за четвртстепени клавир и гудачки сектет (1932)
  • Концерт за виолончело и оркестар (1981)

Музика за филмУреди

  • Пионир и девојка кратки филм (1949)[7]
  • Њена лутка црвенкапа документарни филм(1951)[7]
  • Циганка (1953) филм[7]
  • Земља устанка документарни филм(1954)[7]

Музика за позориштеУреди

  • У цара Тројана козје уши (1957)
  • Други гудачки квартет (1959)

ИзвориУреди

  1. ^ а б в Scindeks: „Композитор, публициста и педагог Драгутин Чолић (1907-1987) поводом 100-годишњице рођења“, Соња Цветковић, Нови звук - интернационални часопис за музику бр. 29, стр. 23-35, 29. 1. 2007, Приступљено 24. 3. 2013.
  2. ^ Часопис Музикологија бр. 6: „Етапе модернизма у српској музици“[мртва веза], Мелита Милин (2006), UDC 78.037(497.11), Приступљено 24. 3. 2013.
  3. ^ а б РТС: „Емисија Аутограм петком је посвећена домаћем музичком стваралаштву“, Зорица Премате, Радио Београд 2, 10. 6. 2011, Приступљено 24. 3. 2013.
  4. ^ Знаци: „Београд у рату и револуцији 1941—1945“, Београд 1984, монографија, Приступљено 24. 3. 2013.
  5. ^ Ансамбл Коло: Општи истријат Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2013), Приступљено 24. 3. 2013.
  6. ^ РТС: „Вокална лирика“, Ивана Неимаревић, 11. 9. 2012, Приступљено 25. 3. 2013.
  7. ^ а б в г Драгутин Чолић на сајту IMDb (језик: енглески)