Француско-мексички рат

Друга француска интервенција у Мексику је била инвазија Мексика крајем 1861. које је извршило Друго француско царство, које је у почетку имало подршку Велике Британије и Шпаније. Уследило суспензију плаћања камата према иностранству по одлуци председника Бенита Хуареза од 17. јула 1861, што је разљутило ова три главна мексичка повериоца.

Француско-мексички рат
Време 8. децембар 1861 – 21. јун 1867 Место Мексико

Француски цар Наполеон III је био иницијатор инвазије, оправдаваћи војну интервенцију посвећеношћу слободној трговини. За њега би пријатељски влада у Мексику би осигурала европски приступ латиноамеричким тржиштима. Наполеон је такође желео сребро која би могла бити вађено у Мексику за финансирање свог царство. Направио је коалицију са Шпанијом и Великом Британијом, док су САД биле дубоко увучене у Амерички грађански рат.

Ове три европске силе потписале Лондонски споразум 31. октобра 1861. да уједине своје напоре да добију исплате из Мексика. Шпанска флота и војска су 8. децембра стигле до главне мексичке луке Веракруз. Када су Британци и Шпанци открили да Француска планира да присвоји цео Мексико, брзо су се повукли из коалиције.

Потоња француска инвазија је довело до Другог мексичког царства. Од Француза наметнуто царство у Мексику су подржавали римокатоличко свештенство, конзервативни елемената у вишој класи, и неке домородачке заједнице. Мандат председника Бенита Хуареза (1858-71) је прекинутом владавином хабсбуршке монархије у Мексику (1864-67). Конзервативци, и већина мексичког плмества су покушали да оживе монархијски облик владавине када су помогли да се у Мексико доведе надвојвода из Краљевског Дома Аустрије, Максимилјиан Фердинанд, или Максимилијан I. Француска је имала различите интересе у овој мексичкој кампањи, као што су тражење помирења са Аустријом, која је поражена у Француско-аустријском рату 1859, стварање противтеже растућој протестантској америчкој моћи стварањем моћног суседног католичког царства, и искоришћавање богатих рудника на северозападу земље.

Након жестоког герилског отпора на челу са Хуарезом, који никада није престао да постоји чак и након што је главни град Мексико освојен 1863, Французи су крају су истерани из Мексика, а сам Максимилијан је погубљен 1867. године.