Друштво спектакла
Друштво спектакла (фран. La société du spectacle) је филозофски рад из 1967. године и марксистичка критичка теорија Ги Дебора, у којој аутор развија и представља концепт Спектакла. Књига се сматра важним текстом Ситуационистичке интернационале. Дебор објављује следећу књигу Коментари о Друштву спектакла 1988. године.
Сажетак уреди
Рад чини низ од 221 тезе. Свака садржи приближно један параграф.
Деградација људског живота уреди
Дебор прати развој модерног друштва у коме је аутентични друштвени живот замењен његовом репрезентацијом: "Све што је некада било непосредно доживљавано, удаљено је у представу".[1] Дебор тврди да се историја друштвеног живота може схватити као "деградација постојања у једноставно појављивање." Сматра да се "људско остварење више не изједначава са оним што неко јесте, већ са оним што поседује." [2]
Спектакл је обрнута слика друштва у којој су односи између роба заменили односе између људи, у којима је пасивна идентификација са спектаклом заменила истинску активност. "Спектакл није само скуп слика", пише Дебор, "пре свега, то је друштвени однос између људи посредован сликама." [3]
У својој анализи друштва спектакла, Дебор примећује да је квалитет живота осиромашен, са приметним недостатком аутентичности и деградацијом знања, као и ометањем критичке мисли.[4] Дебор анализира употребу знања ради смањења утицаја реалности: спектакл спречава појединце да схвате да је друштво спектакла само тренутак у историји[2], који се може преокренути кроз револуцију.[5]
Циљ и предлог Дебора је "пробудити посматрача који је омамљен спектакулраним сликама", "кроз радикалне акције у облику конструктивних ситуација", "ситуација које доносе револуционарно преуређивање живота, политике и уметности".
Масовни медији и фетишизам робе уреди
Друштво спектакла представља критику савремене потрошачке културе и фетишизма робе, који се бави питањима као што су отуђење од класе, културолошка хомогенизација и масовни медији.
Када је Дебор рекао да је "све што је некада било непосредно доживљавано, постало пуко представљање", он мисли на централни значај имиџа у савременом друштву. Слике, каже Дебор, замениле су стварну људску интеракцију.[1]
У својој 36. тези, Дебор представља фетишизам робе као "доминацију видљивих и невидљивих ствари над друштвом," и додаје да та појава "свој врхунац достиже у спектаклу, у којем сав стварни свет бива замењен избором слика пројектованих изнад њега, и којима ипак успева да се наметну као једина стварност."[6]
У потрошачком друштву, друштвени живот није о животу, већ о ономе што поседује; спектакл користи слику да пренесе оно што људи требају и морају имати.[7]
"У потпуно изокренутом свету, истинито је тренутак лажног.".[8]
Поређење религије и маркетинга уреди
Дебор такође истиче равноправност између улоге маркетинга масовних медија у садашњости и улоге религија у прошлости.[9] Ширење слика робе у масовним медијима производи "таласе ентузијазма за одређени производ" што резултира опчињеношћу робе као такве, "чија употреба постаје сама себи сврха".[10]
Дебор даље тврди да је "наслеђе религије и породице (ова друга је и даље главни механизам за преношење класне владавине с генерације на генерацију),са свом моралном репресијом коју намећу те две институције, може спојити с разметљивом тежњом ка земаљским наградама, управо зато што живот у оваквом свету остаје репресиван и нуди само лажне награде."[11]
"Медијске звезде су спектакуларне представе живих људских бића, пројекција опште баналности у слике могућих улога. Као специјалисти за привидни живот, звезде служе као објекти поистовећивања."[12]
Преводи уреди
- Превео Фреди Перлман (Black & Red, 1970; преправљено издање 1977).
- Превео Доналд Н. Смит (Zone, 1994).
- Превео Кен Кнаб (Rebel Press, 2004).
- Превео Алекса Голијанин уз помоћ Славице M. (Анархистичка библиотека, 2003).
Референце уреди
- ^ а б Дебор (1970), теза бр. 1
- ^ а б Дебор (1970), теза бр. 11
- ^ Дебор (1970), теза бр. 4
- ^ На пример: - из тезе бр. 19: "конкретни живот људи сведен на спекулативни универзум" - из тезе бр. 16: "Спектакл је у стању да подреди себи људе, управо зато што их је економија већ потпуно подредила својим циљевима." - из тезе бр. 192: "Критичка истина те деструкције – стварни живот модерне поезије и уметности – очигледно је потиснута, јер спектакл, чија је функција да историју сахрани у култури."
- ^ Дебор (1970), теза бр. 143
- ^ Дебор (1970), теза бр. 36
- ^ Дебор (1970), теза бр. 17
- ^ Дебор (1970), теза бр. 9
- ^ Дебор (1970), из тезе бр. 20: "Спектакл је материјална реконструкција религиозне илузије".
- ^ Дебор (1970), из тезе бр. 67
- ^ Дебор (1970), из тезе бр. 59
- ^ Дебор (1970), теза бр. 60
Литература уреди
- Дебор, Ги (1970). Друштво спектакла. Black & Red.
- Дебор, Ги (2003). Друштво спектакла. Београд: превод, Анархистичка библиотека.