Отворите главни мени

Друштво спектакла

Друштво спектакла (фран. La société du spectacle) је филозофски рад из 1967. године и марксистичка критичка теорија Ги Дебора, у којој аутор развија и представља концепт Спектакла. Књига се сматра важним текстом Ситуационистичке интернационале. Дебор објављује следећу књигу Коментари о Друштву спектакла 1988. године.

СажетакУреди

Рад чини низ од 221 тезе. Свака садржи приближно један параграф.

Деградација људског животаУреди

Дебор прати развој модерног друштва у коме је аутентични друштвени живот замењен његовом репрезентацијом: "Све што је некада било непосредно доживљавано, удаљено је у представу".[1] Дебор тврди да се историја друштвеног живота може схватити као "деградација постојања у једноставно појављивање." Сматра да се "људско остварење више не изједначава са оним што неко јесте, већ са оним што поседује." [2]

Спектакл је обрнута слика друштва у којој су односи између роба заменили односе између људи, у којима је пасивна идентификација са спектаклом заменила истинску активност. "Спектакл није само скуп слика", пише Дебор, "пре свега, то је друштвени однос између људи посредован сликама." [3]

У својој анализи друштва спектакла, Дебор примећује да је квалитет живота осиромашен, са приметним недостатком аутентичности и деградацијом знања, као и ометањем критичке мисли.[4] Дебор анализира употребу знања ради смањења утицаја реалности: спектакл спречава појединце да схвате да је друштво спектакла само тренутак у историји[5], који се може преокренути кроз револуцију.[6]

Циљ и предлог Дебора је "пробудити посматрача који је омамљен спектакулраним сликама", "кроз радикалне акције у облику конструктивних ситуација", "ситуација које доносе револуционарно преуређивање живота, политике и уметности".

Масовни медији и фетишизам робеУреди

Друштво спектакла представља критику савремене потрошачке културе и фетишизма робе, који се бави питањима као што су отуђење од класе, културолошка хомогенизација и масовни медији.

Када је Дебор рекао да је "све што је некада било непосредно доживљавано, постало пуко представљање", он мисли на централни значај имиџа у савременом друштву. Слике, каже Дебор, замениле су стварну људску интеракцију.[1]

У својој 36. тези, Дебор представља фетишизам робе као "доминацију видљивих и невидљивих ствари над друштвом," и додаје да та појава "свој врхунац достиже у спектаклу, у којем сав стварни свет бива замењен избором слика пројектованих изнад њега, и којима ипак успева да се наметну као једина стварност."[7]

У потрошачком друштву, друштвени живот није о животу, већ о ономе што поседује; спектакл користи слику да пренесе оно што људи требају и морају имати.[8]

"У потпуно изокренутом свету, истинито је тренутак лажног.".[9]

Поређење религије и маркетингаУреди

Дебор такође истиче равноправност између улоге маркетинга масовних медија у садашњости и улоге религија у прошлости.[10] Ширење слика робе у масовним медијима производи "таласе ентузијазма за одређени производ" што резултира опчињеношћу робе као такве, "чија употреба постаје сама себи сврха".[11]

Дебор даље тврди да је "наслеђе религије и породице (ова друга је и даље главни механизам за преношење класне владавине с генерације на генерацију),са свом моралном репресијом коју намећу те две институције, може спојити с разметљивом тежњом ка земаљским наградама, управо зато што живот у оваквом свету остаје репресиван и нуди само лажне награде."[12]

"Медијске звезде су спектакуларне представе живих људских бића, пројекција опште баналности у слике могућих улога. Као специјалисти за привидни живот, звезде служе као објекти поистовећивања."[13]

ПреводиУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Дебор (1970), теза бр. 1
  2. ^ Дебор (1970), теза бр. 11
  3. ^ Дебор (1970), теза бр. 4
  4. ^ На пример: - из тезе бр. 19: "конкретни живот људи сведен на спекулативни универзум" - из тезе бр. 16: "Спектакл је у стању да подреди себи људе, управо зато што их је економија већ потпуно подредила својим циљевима." - из тезе бр. 192: "Критичка истина те деструкције – стварни живот модерне поезије и уметности – очигледно је потиснута, јер спектакл, чија је функција да историју сахрани у култури."
  5. ^ Дебор (1970), теза бр. 11
  6. ^ Дебор (1970), теза бр. 143
  7. ^ Дебор (1970), теза бр. 36
  8. ^ Дебор (1970), теза бр. 17
  9. ^ Дебор (1970), теза бр. 9
  10. ^ Дебор (1970), из тезе бр. 20: "Спектакл је материјална реконструкција религиозне илузије".
  11. ^ Дебор (1970), из тезе бр. 67
  12. ^ Дебор (1970), из тезе бр. 59
  13. ^ Дебор (1970), теза бр. 60

ЛитератураУреди

  1. Дебор, Ги (1970). Друштво спектакла. Black & Red. 
  2. Дебор, Ги (2003). Друштво спектакла. Београд: превод, Анархистичка библиотека. 

Спољашње везеУреди