Дугоигличава јела

Дугоигличава јела
	Састојине дугоигличаве јеле око језера Тахо, Калифорнија.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Род:	Abies
Врста:	A. concolor
Биномно име
	Abies concolor; (Gord.) Engelm.
	Ареал дугоигличаве јеле.

Дугоигличава јела или америчка бела јела (лат. Abies concolor (Gord.) Engelm. – по четинама које су и с лица и с наличја исте боје) је високо четинарско дрво из рода јела са ареалом у северној Америци.

Распрострањеност

Распрострањена је западним пределима Сједињених америчких држава (највише у Калифорнији и Аризони), на надморској висини од 1.000-2.700 м. Понекад се може срести и испод 1.000 м.^[1]

Опис врсте

Дугоигличава јела може порасти до 50 м. Крошња је широко купаста, код старијих јединки густа, код млађих ређа. Кора дебла је светлосива, у старости дубоко љуспасто испуцала. Гранчице су жуто до мрко зелене. Пупољци су смоласти, жућкасти, дуги око 6 мм. Четине веома дуге у односу на четине већине других јела – до 7 цм, пљоснате, често повијене, распоређене на грани у два реда. Боја им је сребрнасто-плава или сребрнасто-зелена. Мушке цвасти распоређене дуж гранчица. Шишарице су усправне, седеће, маслинастозелене до пурпурне боје, дуге 7-13 цм.^[1]

Услови станишта

Типичан хабитус дугоигличаве јеле

Отпорна је на мраз, сушу и ветар. Добро успева на свим земљиштима, чак и на заслањеним и сувим. Расте релативно брзо и може достићи старост од 350 година. Штетне гасове и прашину у ваздуху градских средина одлично подноси. Бочне гране могу у потпуности да замене терминалне, што је чини отпорном и на различита оштећења.^[1]

Значај у озелењавању

Дугоигличава јела веома је цењена у озелењавању. Због велике отпорности на услове станишта, посебно у градским срединама, ово је једна од врста у роду јела која се најчешче може срести у на зеленим површинама насељених места. Поред тога, њене изузетно дуге четине необичне боје чине да је многи вртлари убрајају и у најлепше. Сади се као солитерно стабло или у групама, када је њена декоративност још израженија. Такође је незамењива и у комбинацији са другим врстама, где долази до изражаја управо боја.^[2]

Варијетети и форме

Од бројних култивара на зеленим површинама најчешће се могу срести:^[1]

Abies concolor ‘Argentea’ – четине готово сасвим сребрне.
Abies concolor ‘Aurea’ – младе четине златножуте, касније сребрнастосиве.
Abies concolor ‘Fastigiata’ – гране кратке, што крошњи даје ваљкасту форму.
Abies concolor ‘Globosa’ – жбунаста форма округласте крошње, пречника око 70 цм.
Abies concolor ‘Pendula’ – крошња ваљкаста, са гранама повијеним надоле.
Abies concolor ‘Violacea’ – Крошња густа и збијена, четине сивоплаве.

Галерија

кора младог дрвета
кора старог дрвета
четине
мушке цвасти
шишарице
четине
четине
крошња

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија (2. изд.). стр. 57—58.
^ Буха, Милица (2005). Четинари, живе ограде и „Зелене скулптуре“. 96.

Литература

Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 57—58
Буха, Милица (2005). Четинари, живе ограде и „Зелене скулптуре“. 96. Ниш: Филм Публик Арт. 86-85463-02-5.

Спољашње везе

Abies concolor

[vukicevic-1] а ^б ^в ^г Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија (2. изд.). стр. 57—58.

[buha-2] Буха, Милица (2005). Четинари, живе ограде и „Зелене скулптуре“. 96.

[1]

[2]