Егзотоксин је хемијкса супстанца коју излучују микроорганизми: бактерије, гљиве, алге и протозое. Ове супстанце су у стању да изазову изумирање ћелија организма или поремећај њихове функције. На тај начин настају многе болести.

Егзотоксини су ротеинске природе, па су због тога термолабилни. У дигестивном тракту, нарочито у желуцу, подлијежу денатурацији од стране хлороводоничне киселине. У организам се уносе парентерално. Јако су токсични. Јачина се изражава у облику ЛД 50 (најмања количина токсина која за најкраће вријеме убије 50 процената лабораторијских животиња, у експерименту под строго контролисаним условима).

ПоделаУреди

Подела егзотоксина може се извршити на основу врсте ћелија на коју они делују. Тако нпр. неуротоксин делује на нервне ћелије, ентеротоксин на ћелије црева (ентероците), хематотоксин на ћелије крви, а цитотоксин на више типова ћелија.

Подела егзотоксина може се извршити и на основу њихове структуре: АБ токсини, мембрански токсини и суперантигени токсини.

АБ токсиниУреди

Састоје се из 2 подјединице:Б или везујуће (енгл. binding), која је већа и А (активне), која изазива дејство. У ову групу спадају токсини дифтерије, колере и тетануса.

АБ токсин ћелијски специфитет механизам дејства улога у болести
токсин дифтерије делује на више различитих ћелија АДП-фосфорибозил трансфераза. Услед преношења АДП-рибозе инактивира фактор елонгације 2 у процесу синтезе протеина (транслација) изумирање ћелија слузокоже респираторног система. Оштећења мишићних ћелија срца, бубрега, пареза нерава
токсин колере ћелије цревне слузокоже (ентероцити) АДП-рибозилтрансфераза. Преношење АДП-рибозе на протеин Г, активација аденил циклазе и синтеза цАМП-а, што изазива секрецију електролита и воде у лумен црева масивна, водена дијареја, поремећаји ацидо-базне равнотеже
токсин тетануса нервне ћелије, синапсе металопротеаза, разлаже протеине који учествују у ослобађању инхибишућих неуротрансмитера у предњим роговома кичмене мождине повишен мишићни тонус, грчеви попречно-пругастих мишића

Мембрански токсиниУреди

Ова група токсина уништава биолошке мембране тако што буше отворе (поре) у њима или ензиматсли разлажу фосфолипиде ћелијских мембрана (делују као фосфолипаза). У ову групу спадају алфа токсин, кога секретују неке клостридије и листериолизин, кога секретју листерије.

Мембрански токсини ћелијски специфитет механизам дејства улога у болести
алфа токсин делује на више различитих ћелија фосфолипаза лизирање (разлагање) ћелија
Листериолизин делује на више различитих ћелија буши поре у ћелијској мембрани уништавање мембране фагозома (везикула после фагоцитозе) и ослобађање фагоцитованих листерија из белих крвних зрнаца

Суперантигени токсиниУреди

Овде припада токсин златног стафилокока лат. Staphylococcus aureus који изазива токсични шок синдром.

Суперантигени токсини ћелијски специфитет механизам дејства улога у болести
токсин синдрома токсичног шока делује на бела крвна зрнца: Т-лимфоците и макрофаге стимулише стварање и ослобађање медијатора запаљења из ових ћелија повичена температура, егзантем (осип), пад крвног притиска

Види јошУреди

ЛитератураУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).