Википедија

Едиги

Едигу, познат као Едигеј [1] [2] (1352 - 1419, Сарај) је био татарски генерал, беглербег, de facto кан Златне хорде, мурза [1] и кан Ногај хорде (1395 - 1412).

Едиги
Едигијева инвазија на Русију
Лични подаци
Датум рођења1352.
Датум смрти1419.
Место смртиСарај, Златна хорда
ПретходникМамај

Године 1379. кан Токтамиш је убио владара Беле хорде, Тимур-Малика и од тада се, у савезу са Тимур-Маликовим сином, Тимур Кутлуг-каном борио с њим.

Нашао је заштитника и савезника у моћном татарском емиру Тамерлану. Тамерлан је 1395. повео поход на Кипчак и у том походу уништио Сарај, престолницу Златне хорде [3]. Токтамиш је тада био приморан да побегне у град Тјумењ, где је основао канат потпуно независтан од Златне хорде. Тада је Тимур Кутлуг преузео власт у Хорди. У том тренутку Тимур Кутлуг је завладао долином реке Дон и Волге [1], али стварну власт имао је Едигу.

Тамерлан је за то време наставио даље према северу и исте године упада у Русију [2] [1]. Московски кнез, Василиј I Дмитријевич полази у сусрет томе опасном непријатељу, на челу једне велике војске која се улогорује на обалама Оке. Тамерланова ратна слава улива велику бојазан Русима и предочава им безброј невоља. Али, када је стигао у Јељец, татарски вођа пошао је натраг и не стигавши до Оке. Василиј се тада осмелио у својим односима са Златном хордом и престао чак да јој плаћа данак [1].

Тамерлан је наставио поход на Кипчак и следеће године [3].

Године 1399. Тимур Кутлуг је умро, а Едигу је на престо довео Кутлуговог брата Шадибек-кана, а после његове смрти 1407. кана Пулада.

Године 1408. покушао је Едиги да поврати контролу над Русијом [2] [1]. Овај рат испао је за њега нарочито срећно [2]. Он тад опседе Москву и опустоши Русију. Велики кнез Василиј је приморан да склопи мир и да настави плаћање данка [1].

Године 1410. Пулад је умро, а на престо је доведен Тимур-кан, син Тимур Кутлуга, али он се буни против Едигијеве власти. Едиги, пошто није могао издржати борбу и са Тимур-каном и са Токтамишевим синовима, који су владали Тјумењским канатом, се склонио у Хaрезм. У тој области је издржао борбу с каном Тимуром и Токтамишевим сином Џалал ал-Дин-каном, али ту област му је успео преотети Тамерланов наследник Шахрук Мирза.

Едиги се тада морао вратити у Златну хорду. За то време у Златној хорди је владала анархија, па је Едиги то искористио да донекле обнови своју моћ, ипак то није дуго трајало и 1419. године је убијен у Сарају. Тада је власт у Хорди припала кану Улуг-Мухамеду.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Миљуков 1939.
  2. ^ а б в г Јелачић 1929.
  3. ^ а б Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 400.

Литература

уреди
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву.
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Алексеја Јелачића, која је у јавном власништву.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едиги&oldid=25918343”