Тимур Кутлуг-кан
Тимур Кутлуг-кан је био кан Златне хорде од 1395. године до своје смрти 1399. године. Владао је из града Сараја [1] [2] на доњој Волги [1], тј. на реци Атхуба [2].
| Тимур Кутлуг-кан | |
|---|---|
 Тимур Кутлугова борба с непријатељима | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1370. |
| Датум смрти | 1399. |
| Место смрти | Сарај, |
| Породица | |
| Родитељи | Тимур-Малик |
| Династија | Династија Бориџигин |
| Кан Златне хорде | |
| Период | 1395. - 1399. |
| Претходник | Токтамиш |
| Наследник | Шадибек-кан |
| Савладар | Едиги |
Био је син кана Беле хорде Тимур-Малика.
Године 1379. кан Токтамиш је убио његовог оца и од тада се борио с њим.
Он је нашао заштитника и савезника у моћном татарском емиру Тамерлану. Тамерлан је 1395. повео поход на Кипчак и у том походу уништио Сарај, престолницу Златне хорде [3], као и Укек, град на источној обали Волге [4]. Токтамиш је тада био приморан да побегне у град Тјумењ, где је основао канат потпуно независтан од Златне хорде. Тада је Тимур Кутлуг преузео власт у Хорди, која је у томе тренутку обухватала долине река Дон и Волге [2].
Тамерлан је за то време наставио даље према северу и исте године упада у Русију [1] [2]. Московски кнез, Василиј I Дмитријевич полази у сусрет томе опасном непријатељу, на челу једне велике војске која се улогорује на обалама Оке. Тамерланова ратна слава улива велику бојазан Русима и предочава им безброј невоља. Али, када је стигао у Јељец, татарски вођа пошао је натраг и не стигавши до Оке. Василиј се тада осмелио у својим односима са Златном хордом и престао чак да јој плаћа данак [2].
Тамерлан је наставио поход на Кипчак и следеће године [3].
Године 1399. Тимур Кутлуг је умро, наследио га је Шадибек-кан.
Референце уреди
- ^ а б в Јелачић 1929.
- ^ а б в г д Миљуков 1939.
- ^ а б Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 400.
- ^ Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 401.
Литература уреди
- Милион путовања Марка Пола, 2012. Београд
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву.
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Алексеја Јелачића, која је у јавном власништву.