Епитафи Обрадовићима на гробљу Рајковача у Ртарима
Епитафи Обрадовићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају драгоцена епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Обрадовићи из Ртара
уредиОбрадовићи су потомци старих Јелисијевића.[4] Браћа Обрад и Радич Миловановић уписана су у чибучком дефтеру из 1824. године.[2]
По породичном предању, Обрад се призетио у кућу Радивоја Вране, чији су потомци, узимајући презиме по имену оца, формирали фамилију Обрадовић.[2] Обрад је имао синове Филипа и Илију. Филип није оставио потомство, а други Обрадов син, Илија, са супругом Савом имао је шест синова: Петра, Василија, Дмитра, Панта, Танасија и Милана, од којих се грана бројно потомство.[2]
Најстарији Илијин син Петар био је утицајна личност: преко двадесет година био је председник суда општине дучаловачке, чувен по строгости. Био је велики присталица Обреновића и један од утицајних чланова Напредњачке странке.[2]
Драгутин, син Милована и Персе Обрадовић, дуго година био је деловођа и председник општине дучаловачке између два светска рата. Један је од оснивача Кредитне и Земљорадничке задруге у Марковици. Припадао је Радикалној странци.[2]
Многе породице из ове фамилије раселиле су се између два светска рата, а нарочито после 1945. године. Обрадовићи данас живе у Ртарима, Придворици, Паковраћу, Парменцу, Чачку, Краљеву, Београду, Лесковцу и Новом Саду. Славе Стевањдан, стару славу Јелисијевића.[2]
Епитафи на споменицима Обрадовићима
уредиСпоменик Василију Обрадовићу (†1862)
- Овде почива раба божији
- ВАСИЛИЈЕ Обрадовић
- житељ ртарски
- поживио 24 год.
- А престави се 18 априла 1862 год[3]
Споменик Стоји Обрадовић (†1863)
- Овде почива
- СТОЈА
- супруга Петра Об(радовића)
- пож: 21 г:
- умре 10 ное(мбра) 1863 г:[3]
Споменик Филипи Обрадовић (†1869)
- ФИЛИПА
- прва супруга
- Танасија Обрадовића
- поживи 24 г
- А умре 25 октобра 1869 г.[3]
Споменик Станици Обрадовићу (†1864)
- Овде почива раба Божиа
- СТАНИЦА
- супруга Митра ОБ:
- живи 18 го:
- 1864 г: ЕО[3]
Споменик девојци Николији Обрадовић (†1866)
- Девојка
- НИКОЛИЈА
- кћи поч. Антонија Недовића
- умре 17 Г: ж(ивота)
- 25 апр. 1866 г:[3]
Споменик Илији Обрадовићу (†1866)
- О премили србскиј роде
- приђи и прочитај и кажи
- Бог да прости душу
- ИЛИЈЕ Обрадовића
- умро је 70 г: Ж:
- 10 фебр. 1866 год.[3]
Споменик Сави Обрадовић (†1870)
- Раба Б.
- САВА
- супруга почившег
- Илије Обрадовића
- поживи 60 г.
- а умре маја 1870 г.[3]
Споменик писару Пантелији Обрадовићу (†1872)
- Овде почива Р: Б:
- ПАНТЕЛИЈА
- Обрадовић
- житељ овд.
- бивши писар
- Обштине дучаловачке
- поживи 30 год.
- а умре 26 марта 1872 г.[3]
Споменик Танасију Обрадовићу (†1889)
- Овде почива Раб. Божи
- ТАНАСИЈЕ Обрадовић
- из Ртара
- поживи 45. Г
- А умре 26 децембра 1889 год.
- Бог да му душу прости
- Спомен подигоше му синови
- Илија и Богосав[3]
Споменик сестрана Пајки и Стајки Обрадовић (†18??)
- Овде почивају две сестре
- лежи млађа старијој на руке
- кћери покој Танасија Обрадовића
- поживеше
- ПАЈКА 8 г.
- Стајка 4 г.
- Умреше на Богојављење
- једног часа преселише се у вечни дом.
- Спомен подиже им брат Илија[3]
Споменик Милораду Обрадовићу (†1896)
- ИС ХР НИ КА
- Приђи ближe мој рођени братe
- никад нисам ја мрзио нате
- нежалите труда свога
- па поменте брата свога
- средњег века најлепшег живота
- кога наледна земља крије
- тога више међ живима није
- Раб Б.
- МИЛОРАДА
- сина пок. Неранџе Обрадовић из Ртара
- умро 1896 г.[3]
Споменик непознатом Обрадовићу (†18??)
- Брате мили
- земног света живи
- немој свога пожалити труда
- штоћеш овде мало застанути
- име моје и редом житије прочитати
- лепо разумети ко почива у моме гробу
- Кога црна земља овде скрива
- средњем веку најлепшег
- живота Бога да му душу опрости... (текст нечитљив)[3]
Споменик ђаку Богосаву Обрадовићу (†1892)
- Овде почива раб
- БОГОСАВ
- син Танасија Обрадовића
- ђак 1 разреда
- поживи 11 год.
- умре 16 јануара 1892 г.
- Спомен подигну ми брат Илија[3]
Споменик деветомесечној Кристини Обрадовић (†1900)
- Овде
- КРИСТИНА
- кћи Новице Обрадовића
- умре од 9 месеци
- 1900 год.[3]
Споменик Петру Обрадовићу (†1904)
- ИС ХР
- Пред спомеником
- у мрачном гробу
- тихо почивају
- самртни остатци:
- дична Срба
- и добра домаћина
- ПЕТРА Обрачевића[а]
- рођен 1822 г.
- као поштен грађанин
- овог села и бившег
- Председника 20: год.
- општине Дучаловачке
- умро је 21 јануара 1904 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже му
- син Јован и унук Обрад[3]
Споменик Неранџи Обрадовић (†19??)
- Овде почив(а) тело Р-Б
- НЕРАНЏЕ
- супруге Петра Обрадовића
- из Ртара поживи 70 год...
- (даље нечитљиво)[3]
Споменик једногодишњој Видосави Обрадовић (†1906)
- Овде
- ВИДОСАВА
- кћи Илие Обрадовића
- умре од 1 г.
- 9 јула 1906 г.
- Спомен подиже отац[3]
Споменик Новици Обрадовићу (†1862)
- Пред овим спомеником
- почивају земни остатци
- НОВИЦЕ Обрачевића из Ртара
- који поживи 46. год.
- А престависе у вечност
- 28 Априла 1909 Г:
- Бог да му душу прости[3]
Споменик једногодиђњој Тинки Обрачевић (†1908)
- ТИНКА
- кћерка
- Василија Обрачевића
- из Ртара
- умре од 1 год.
- 5 Августа 1908 г.[3]
Споменик пинтеру Дмитру Обрадовићу (†1912)
- У овом мрачном гробу
- А вечном дому
- тихо почива тјело
- ДМИТРА Обрадовића
- поштованог грађанина
- и домаћина из овога села Ртара
- који је поживијо 82 године
- А престави се у вечност
- 10 марта 1912. Г.
- Поштовани отац
- нека тије алал овај дар
- који ти прилажем
- нека ти је лака земља
- коју ти прах костију покрива.
- Бог да ти душу опрости.
- Спомен подиже син Сретен
- Написаше Милан Милићевић
- и Драгутин Кириџић
- обадва из Лисе
- (Бивши пинтер)[3]
Споменик војнику Милутину Обрадовићу (†1914)
- Овде почива
- никад не заборављени
- мили син
- МИЛУТИН Обрадовић
- војник I чете I батаљона 11 пешад. пука
- који положи свој млади живот
- за добро отаџбине
- у 22 год. своје младости.
- Рањен на Торлаку код Београда 1 децембра
- А умро у Крушевцу у Болници
- 8 децембра 1914 год.
- а тело му пренето и сахрањено овде.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му брат Живојин
- мајка Круна и сна Миља[3]
Споменик четворогодишњем Милисаву Обрадовићу (†1915)
- Овде почива младенац
- МИЛИСАВ
- син Сретена и Јелице Обрадовић из Ртара
- рођен 8 децембра 1911. г.
- А умро 10 марта 1915. Г.
- Овај спомен подиже му отац Сретен и мајка Јелица.[3]
Споменик двогодишњој Селени Обрадовић (†1915)
- Овде почива младенац
- СЕЛЕНА
- ћер Сретена и Јелице Обрадовић из Ртара
- рођена 15 маја 1913
- а умрла 17 марта 1915 год.
- Овај спомен подигоше јој баба Јелисавка
- и отац Сретен.[3]
Споменик Радулки Обрадовић (†1916)
- Овде почива
- РАДУЛКА Обрачевић
- кћер Миље и Василија Обрачевића из Ртара
- Умрла 1 марта 1916 год.
- Овај спомен подигоше јој мајка Миља
- и чича Живојин[3]
Споменик трговцу Обраду Обрадовићу (†1918)
- ОБРАД Обрадовић
- трг. из Гуче
- рођен 4. децембра 1887 год.
- Умро 6 априла 1918 год.[3]
Споменик Јовану Обрадовићу (†1918)
- Овде почива
- ЈОВАН Обрадовић из Ртара
- који поживи 62 год.
- а престави се у вечност
- 26 октобра 1918 год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му синови
- Милоје и Младен[3]
Споменик Миљки Обрадовић (†1924)
- Овде почива
- МИЉКА
- супруга Јована Обрадовића из Ртара
- која поживи 59 год.
- а престави се у вечност 20 децембра 1924 год.
- Бог да јој душу прости.
- Овај спомен подигоше јој синови
- Милоје и Младен[3]
Споменик Обрадовићима: Илији (†1939), Јелисавети (†1912), Радовану (†1926) и Милану (†1920)
- Овде почива
- ИЛИЈА Обрадовић
- рођен 18-Х-1876. г.
- А престави се у вечност
- 28-II-1939. г.
- ЈЕЛИСАВЕТА
- мати његова пресели се на Божић. 1912. г.
- РАДОВАН син поживи ....
- 20 година
- сахрањен у манастиру Јошаница 1926 г.
- МИЛАН син младенац пресели се 1920 године
- један дан после крштења вечни спомен.
- Охатан јеже избрал и пријал јеси Господи
- Спомен подиже супруга и мати
- Драгиња са синовима.[3]
Споменик Јелисавки Обрадовић (†1928)
- Овде почива
- ЈЕЛИСАВКА
- супруга пок. Дмитра Обрадовића из Ртара
- која поживи часно и поштено
- 65 год. својега живота
- а престави се у вечност 2 фебруара 1928 г.
- Бог да јој душу опрости
- Овај спомен подиже јој син Сретен
- за успомену и дуго сећање својој мајци[3]
Споменик Стани Обрадовић (†19??)
- ИС ХР
- Овде вене СТАНА
- кћи Радосава и Милијане Обрадовић.[3]
Споменик четворогодишњој Касији Обрадовић (†1931)
- Овде вене зелени цвет
- КАСИЈА
- кћи Светозара и Радојке Обрадовић из Ртара
- поживи 4 г.
- а престави се у вечност 6. Октобра 1931 год.
- Бог да јој душу прости.
- Спомен јој подигоше родитељи[3]
Споменик шестогодишњем Здравку Обрадовићу (†1932)
- ЗДРАВКО Обрадовић
- рођен 20.ХI.1926
- + 7.Х.1932 г.
- Спомен подижу родитељи
- мајка Милијана и отац Радосав[3]
Споменик деци Обрадовића Радмили, Радомиру и Надежди
- Под овим спомеником
- леже три увела цвета
- који се не наживеше овог света
- РАДМИЛА
- и РАДОМИР
- поживеше 2 године
- НАДЕЖДА
- 4 г.
- Овај спомен подигоше родитељи
- Средоје и Љубинка Обрадовић
- Ртари 1933 г.[3]
Споменик Персиди Обрадовић (†1938)
- Овде почива ПЕРСИДА
- супруга пок. Милована Обрадовића из Ртара.
- Часно поживи 68 год.
- а умрла је 2. августа 1938. год.
- Својој доброј и праведној мајци
- и доброј кућевници
- Овај спомен подигоше јој синови
- Драгутин, Радослав и Светозар
- кћери Ленка и Душанка
- снаја Милијана[3]
Споменик Дуњи Обрадовић (†1946)
- У овом гробу почива тело
- неуморне раднице пок.
- ДУЊЕ
- супруге пок. Тодора Станковића из Придворице
- поживи 75 г.
- а умре 1946. године.
- Спомен подигоше јој за вечну успомену
- ћерка Радојка и зет Светозар Обрадовић из Ртара
- са децом у 1961 години.[3]
Споменик Драгињи Обрадовић (†1947)
- ДРАГИЊА
- супруга Илије Обрадовића
- рођена 15-ХI-1877. г.
- а престави се у вечност З-Х-1947. год.
- као добра мајка кућевница и радница
- поживи 70 г.
- Бог да јој душу опрости.
- Спомен подигоше синови
- Добривоје, Милун и Ратко
- унук Здравко снахе Косана и Десанка[3]
Споменик деведесетогодишњој Круни Обрадовић (†1955)
- У мрачном гробу вечном двору
- почивају земни остатци пок.
- КРУНА
- супруга Новице Обрадовића из Ртара
- рођена 1864 умре 23.IX.1955.
- поживи 91.г.
- Овај спомен подиже јој за вечиту успомену
- унука од сина Вида и зет Милан
- праунуци Драгутин и Јордан Вранићи
- 1955 г.[3]
Споменик Сретену Обрадовићу (†1951)
- Овде почива тело
- СРЕТЕНА Обрадовића из Ртара
- поштеног грађанина овог села
- и ратног војног инвалида
- који поживи 58 год.
- престави се у вечност 21-1.1951 год.
- После дужег боловања.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше му супруга Јелица
- синови Миленко Чедомир и Дмитар.[3]
Споменик Јелици Обрадовић (†1965)
- Овде почива
- ЈЕЛИЦА
- супруга пок. Сретена Обрадовића из Ртара
- као добра домаћица и радница за пример
- поживи 71 г.
- умрла 15-ХI-1965 г.
- Бог да јој душу прости
- Спомен јој подигоше захвални синови:
- Дмитар, Миленко и Чедо
- унук Владан и кћи Даница
- у 1965 г.[3]
Напомене
уреди- ^ На појединим споменицима, уместо Обрадовић, уписано је презиме Обрачевић.
Референце
уреди- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература
уреди- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.