Википедија

Епитафи Петровићима на гробљу Рајковача у Ртарима


Епитафи Петровићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Драгачевски епитафи
Споменик Светомиру Петровићу (†1885)
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Петровићи из Ртара

уреди

Родоначелник фамилије Петровић је Теофило (Теовило) од Петровића из Дљина[2] који се у Ртаре доселио 1835. године.[4] Населио се у кућу свог шурака Ђока Станковића (Вранића), а како Ђоко са супругом Станом није имао деце, наследио је његову имовину.[2]

Теофило Петровић са супругом Василијом имао синове Сава, Павла, Илију, све угледне ртарске житеље, као ћерку Ану (уписану у родословно стабло Петровића)[2] и сина Тимотија који је преминуо у 17 години.[3]

У Државном попису имовине и становништва Кнежевине Србије из 1862/63. године, као носилац задруге наводи се најстарији Теофилов син Сава, а пописана имовина је знатна: домаћинство је по имању спадало у IV, а по приходу у VI класу,[4] што је било знатно изнад имовинског просека за то време.

Теофилов син Саво је са супругом Маријом-Мандом имао деветоро деце, али су сви потомци изумрли. У њихову кућу и на имање настанили су се клисурски Томовићи, чији се старешина овде призетио.[2]

Други Теофилов син Павле је за супругу имао Росу. Њихов син Владимир, а касније и унук Аврам, у више наврата бирани су за председнике Општине дучаловачке,[2] којој су Ртари тада припадали.

Илија, трећи син Теофилов је са супругом Јулијаном[5] имао седморо деце, а њихови синови Љубомир и Василије по једанаесторо деце, чиме се ова фамилија веома разгранала.[2]

Стари ртарски Петровићи су као економски јако домаћинство уживали велики углед у селу. Потомци ове фамилије живе у Ртарима, Чачку, Београду и Сплиту.[2] Славе јесењи Јовањдан.[2]

Епитафи на споменицима Ђоку Станковићу и његовој супрузи

уреди

Споменик Ђоку Станковићу-Вранићу (†1848)

Овде почива раб божији
ЂОКО Станковић
поживи 70
умро 1848 лето декембра...
Овај камен удариму Товило Петровић
1850[3]


Споменик Стани Станковић (†1853)

Овде почива раба Божиа
СТАНА
супруга Ђока Станковића
поживи 56 г
умре 6 марта 1853. г.[3]

Епитафи на споменицима Петровићима

уреди

Споменик Василији Петровић (†1853)

Овде почива раба божија
ВАСИЛИЈА
супруга Тeофила Петровића
поживи 46: г:
А умре 14 дек. 1853 г.[3]


Споменик двогодишњој Василији Петровић (†1869)

Девица ВАСИЛИЈА
кћи Илије Петровића
умре од 2 г.
6.11.1869[3]


Споменик девојчици Мири Петровић (†1869)

Раба божиа
МИРА
кћи Сава Петровића
поживи 11 г. а
умре 6-ог но 1869[3]


Споменик Товилу Петровићу (†1869)

Овде почива р: Б:
ТОВИЛО Петровић
житељ Ртарски
поживи 60: г.
А. умре 15: нес: у 1869. го:
оставио 3 сина
Саву Павла Илију
билег оваи подиже му Сава син его
пресед. обш. Дучаловачке:[3]


Споменик младићу Тимотију Петровићу (†1869)

Овде почива раб Божији
ТИМОТИЈЕ
син Товила Петровића
Пожив. 17. г:
прeстав: 21 г јулија 1869: г.[3]


Споменик девојчици Крстини Петровић (†1872)

Девица КРСТИНА
кћи Саве Петровића
пож 9: г.
умре 18. но: 1872[3]


Споменик Саву Петровићу (†1874)

Овај надгробни споменик
показује ђе је сахрањено тјело поч.
САВЕ Петровића
врсног и млого уваженог грађанина села Ртара
који поживи 45 г.
престави се у вечност 2 маја 1874. г.
Спомен овај подигоше му браћа
Илија и Павле и синови његови
Светомир и Миладин
бивши Председник суда оп: дучаловачке[3]


Споменик Роси Петровић (†1875)

Овде тико почива раба божија
РОСА
супруга п: Павла Петровића из Ртара
поживи 32 го умрла 1875 г.[3]


Споменик једногодишњем Илији Петровићу (†1875)

Младенац ЈЕВТО
син Илије Пeтровића из Ртара
Поживи 1 год. - 45 д.
а умро 1875 г.
Споменуга отац Илија[3]


Споменик двогодишњем Јовану Петровићу (†1878)

ЈОВАН
син Илије Петровића из Ртара
поживи 2 год.
Умро 1878 г.[3]


Споменик Павлу Петровићу (†1879)

Овај надгробни споменик показује
ђеје сахрањено тијело поч.
ПАВЛА Петровића
житеља села Ртара
који поживи 40 го:
а престави се у Вечност 26: априла 1879 г.
Бог да му душу опрости
оваи Споменик подиже му брат Илија
и његов син Владимир[3]


Споменик шестомесечном Миљку Петровићу (†1882)

Младенац МИЉКО
син Илије Петровића
умро од 6 М 1882 г.[3]


Споменик Светомиру Петровићу (†1885)

ИС ХР НИ КА
Станите код Светомира спомените њега
Оваи надгробни споменик показује ђеје
сахрањено тијело
СВЕТОМИРА Петровића
врсног-много уважаваног грађанина села Ртара
који поживи 29 год.
а умре 25 новембра 1885 г.
Бог да му душу опрости.
Оваи спомен подиже му брат Миладин
братучед Влајко, Љубо, Василије[3]


Споменик двогодишњем Селомиру Петровићу (†1886)

Младенац СЕЛОМИР
син Миладина Петровића
а умре од 2 г. 1886 г.[3]


Споменик Илији Петровићу (†1887)

Оваи надгробни споменик показује
ђеје сахрањено тијело
ИЛИЈЕ Петровића
житеља села Ртара
који поживи 42 г.
а престави се у вечност 4 јануара 1887. г.
Бог да му душу опрости.
Оваи спомен подигоше му синовац Миладин
синови Љубо, Василије[3]


Споменик девојци Иконији Петровић (†1888)

Девица
ИКОНИЈА
кћи пок. Саве Петровића
умре од 16. год:
7 априла 1888. год.[3]


Споменик Миладину Петровићу (†1890)

Овде почивају земни остатци
МИЛАДИНА Петровића
житеља села Ртара
који поживи 33. год.
А престави се у вечност 28 децембра 1890. год.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше му братучеди
Владимир Љубо Василије
син Јово.[3]


Споменик четворогодишњем Борисаву Петровићу (†1890)

Младенац
БОРИСАВ
син. пк. Миладина Петровића
умре од 4 год.
9 септембра 1890. г.[3]


Споменик Ружици Петровић (†1895)

Овде почива раб божи
РУЖИЦА
супруга Владимира Петровића из Ртара
у 30 години најлепшег живота
престави се у вечност 14. јануара 1895. год.
Спомен подиже јој њен муж Владимир[3]


Споменик двогодишњој Рајки Петровић (†1895)

Младенац РАЈКА
кћи Василија Петровића
умре од 2 год и 2 мес.
7 јануара 1895 г.[3]


Споменик двомесечном Драгомиру Петровићу (†188?)

Младенац ДРАГОМИР
син Илије Петровића
умре од 2 месеца
10.1.188... год.[3]


Споменик Марији-Манди Петровић (†1899)

Овде почива Раб Божи
МАРИЈА
прозвана МАНДА
супруга Саве Петровића из Ртара
поживи 60 г.
а умре 12 маија 1899. г.
Спомен јој подигоше синовци
Владимир Љубо-Василије.[3]


Споменик шестогодишњој Живки Петровић (†19??)

Р. Б. Младенац
ЖИВКА
кћи Љуба - Јеле Петровић
поживи 6 г.[3]


Споменик двогодишњем Петру Петровићу (†1907)

ПЕТАР
син Василија Петровића
умре у 2-гој г.
21 септ. у 1907.[3]


Споменик младићу Вуку Петровићу (†1911)

Овде почива
ВУК
син Љуба и Лене
у цвету своје младости:
у 16 г.
премину 25 августа 1911 год.
Бог да му душу прости
Оваи спомен подигоше му
отац Љубомир мајка Лена
чиче Владимир и Василије[3]


Споменик шестогодишњем Маринку Петровићу (†1914)

Р. Б. Mладенац
МАРИНКО
син Јеле и Љуба Петр.
Поживи 6 г.
умро 1914 г.[3]


Споменик четворогодишњој Радојли Петровић (†1914)

Овде вене лепи цвет
РАДОЈЛА
кћи Наталије и Јована
Петровића из Ртара.
Поживи 4 г.
Увену као мајска ружа.
10-III-1914 год.
Спомен подиже
отац Јован Петровић[3]


Споменик шестомесечном Трифуну Петровићу (†1915)

ТРИФУН
син Василија Петровића из Ртара
умро од 6 месеци
5 априла 1915 г.[3]


Споменик Владимиру Петровићу (†1915)

ВЛАДИМИР Петровић
житељ села Ртара
а бив. Председник оп. Дучаловачке.
Поживи 54. год.
+ 3 априла 1915 год.
Спомен подиже супруга Смиљка
и синови Аврам - браћа му[3]


Споменик војнику Алекси В. Петровићу (†1915)

АЛЕКСА В. ПЕТРОВИЋ
војник I чете I батаљано X пука.
Рођен 6-ХII-1895 г.
а престави се у 20 г 19 марта 1915 год.
Спомен подиже отац Василије
мати Јеленка - браћа[3]


Споменик Миљки Петровић (†1920)

Пред овим спомеником
мирно почивају
земни остатци дичне српкиње
МИЉКЕ
верне супруге почивш.
Миладина Петровића из Ртара
која је у доброј части-карактеру поживела 74 год.
а престави се у вечност 19 априла у 1920 г.
Бог да јој душу опрости у вечности.
Овај спомен подиже јој
њен благодарни син Јован Петровић[3]


Споменик Мерики Петровић (†1929)

О мили брате земног света
прочитај спомен мог кратког века
као цвеће кад увене слана
мене тужној у мало земана
покри црна земља и зелена трава
МЕРИКУ
верну супругу
Милојка В. Петровића из села Ртара
коју неуминтна смрт
отргну из загрљаја
малог сина Љубише од 3 год.
у најлепшем цвету младости у 24 год.
Премину 11. априла 1929. год.
Бог да јој душу опрости.
Овај споменик подиже јој муж Милојко,
син Љубиша и свекар Василије.[3]


Споменик младићу Андрији Петровићу (†1929)

О мили брате земног света
прочитај спомен мога кратка века
као цвеће кад увене слана
мене тужног од мало земана
покри црна земља и зелена трава
АНДРИЈА
Петровић из Ртара
поживи 17 г.
а престави се у вечност 3 августа 1929 год.[3]


Споменик девојчици Олги Петровић (†1937)

Овде почива лепи цвет
ОЛГА
нигда не заборављена кћи
Наталије и Животе Петровића из Ртара
која у најлепше своје доба
као мајска ружа увену од 14 год.
14 априла 1937. г.
Бог да јој душу прости.
Спомен јој подигоше деда Љубо
отац Живота - мајка Наталија.[3]


Споменик војнику Добросаву Петровићу (†1926) и његовој мајци Цмиљки (†1940)

Овде почива
ЦМИЉКА
супруга пок. Владимира Петровића из Ртара
поживи 64 год.
умре 10. јула 1940. год.
Спомен подигоше синови Аврам и браћа му.
У овај споменик своје мајке
уписа се њен син
ДОБРОСАВ Петровић
вој. ваздухопловног пука
умре у Петроварадину
на ослужењу свога рока
сталног кадра 1926. г.[3]


Споменик Јелени Петровић (†1945)

Овде почива тело
часне-поштене домаћице
ЈЕЛЕНЕ
супруге Љубомира Петровића
која поживи 77. год.
а умре 15. фебруара 1945 год.
Овај спомен подигоше јој
синови Живота и Витор
сна Наталија и Милеса.[3]


Споменик Љубомиру Петровићу (†1946)

Овде је сахрањено тело часног домаћина
ЉУБОМИРА Петровића
који међу својим комшијама
часно-поштено поживи 85. год.
а умре 23 јула 1946 год.
учестовао у рату од 1912-1918 год.
као болничар и преживео ратне тегобе
у рату 1941 до 1945 год.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше му синови
Живота и Витор
снахе Наталија и Милеса и унуци.[3]

Референце

уреди
  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ а б Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  5. ^ Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Литература

уреди
  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епитафи_Петровићима_на_гробљу_Рајковача_у_Ртарима&oldid=26879014”