Епитафи Радичевићима на гробљу Врањача у Ртарима
Епитафи Радичевићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Радичевићи из Ртара уреди
Ртарски Радичевићи потомци су старих Јелисијевића, који су се доселили с простора Црне Горе између 1770. и 1780. године.[2] После 1820. велика фамилија Јелесијевића почиње да се грана. Од њих су потекли ртарски Радичевићи, Обрадовићи, Танасијевићи и Милутиновићи, као и Пауновићи из Парменца.[2]
Радичевићи су добили име по претку Радичу Миловановићу (†1853) који је био члан примирителног суда и сеоски кмет.[2] Радич је са супругом Ружицом имао синове Јована, Мијата и Илију.[2]
Јован је са супругом Марицом имао синове Гаврила, Обрада и Мијаила; Мијат је са супругом Росом имао синове Алексу и Филипа, а Илија са супругом Марицом синове Новицу и Вилимана, од којих започиње грањање родословног стабла ове велике фамилије.[2]
Сви стари Радичевићи имали су пуно деце, али је уочљива њихова велика смртност. Јануара 1859. године Мијаилу и Рујки Радичевић за један дан од „гушобоље” умрло је троје деце.[2] Радичевићи су нарочито страдали од епидемија разних болести периоду од 1912. до 1918. године.[2]
Радичевићи данас живе у Ртарима, Чачку, Београду, Крушевцу, Панчеву и Лучанима. Славе Стевањдан.[2]
Епитафи на споменицима Радичевићима уреди
Споменик Јовану Радичевићу (†1852)
- Овде почива раб Божи
- ЈОВАН Радичевић
- поживи г. 35
- умре августа 14 1852 г.[3]
Споменик Радичу Миловановићу (†1853)
- Овде почива раб Божи
- РАДИЧ Миловановић ж с Ртара
- Поживи 68
- умро 1853[3]
Споменик Ђурђији Радичевић (†1893)
- ЂУРЂИЈА
- кћи Јована Радичевића
- умре од 3 г
- 5 октобра 1893
- Спомен подиже јој отац[3]
Споменик Милуну Радичевићу (†1898)
- МИЛУН
- син Јована Радичевића
- умро од 2 г.
- 12 априла 1898 г.
- Спомен подиже му отац[3]
Споменик Ружици рођ. Миловановић (†1909)
- Раб Божиј
- РУЖИЦА
- од родитеља Миловановића.
- Поживи 56.
- престави се по васкрсенију
- умрла 1909[3]
Споменик Јелисавки Радичевић (†19??)
- Кћи ЈЕЛИСАВКА
- Гаја Радичевића
- умре од 7 год[3]
Споменик Обраду (†1896) и Аноки (†19??) Радичевић
- Овде почива тело дичног србина
- ОБРАДА Радичевића из Ртара
- кои часно поживи 56 год
- а умре 25 марта 1896 год.
- Овај спомен подиже му унук Периша Радичевић
- и његова супруга Аиока и сна Сава
- Са леве стране почиваће његова супруга
- Анока Радичевић рођена 23 марта 1847 г.[3]
Споменик Миленку Радичевићу (†1903)
- Овде МИЛЕНКО
- син Радича Радичевића
- ђак 2 разреда од 8 г.
- умро 10 маја 1903 го
- Спомен подиже му отац[3]
Споменик Милунки Радичевић (†1904)
- Овде МИЛУНКА
- кћи Раденка Радичевића
- Умре од 11 г
- 20 септембра 1904 г.
- Спомен подиже јој отац[3]
Споменик Мијаилу Радичевићу (†1905)
- МИЈАИЛО Радичевић
- рођ. 1844
- умро 1905[3]
Споменик Роси Радичевић (†1905)
- Пред овим спомеником
- почивају земни остатци
- РОСЕ
- верне супруге Јована Радичевића из Ртара
- која се пресели у вечност 28 семтем. 1905 г.
- Спомен јој подиже муж Јован Радичевић[3]
Споменик Властимиру Радичевићу (†1907)
- Ох гробницо проклета тамницо
- младост моја рано цвеће
- кога мајка више видет неће
- ВЛАСТИМИР
- жалосни син Гаја и Стамене Радичевић из Ртара
- који се у 19-тој години своје младости
- од шарлаха пакосије Болести
- на жал своме роду престави у вечност
- 9 децембра 1907 године.
- Бог да му душу прости ... (текст даље оштећен)
- На надгробној плочи:
- Под овом плочом вену кости
- Властимира Радичевића[3]
Споменик Радошу Радичевићу (†1911)
- РАДОШ од 3 г.
- син Чедомира Радичевића
- Умре 15 септембра 1911.
- Спомен подиже му отац Чедомир
- 1922[3]
Споменик Гаврилу Радичевићу (†1915)
- ГАВРИЛО Радичевић
- рођен 1841
- Умро. 1915. (текст даље оштећен)
- Овај спомен подигоше синови Јован и Радич
- унуци Милија и Миладин.[3]
Споменик Алекси Радичевићу (†1915)
- Овде почива раб божи
- АЛЕКСА Радичевић
- земљоделац из Ртара
- кои часно и поштено поживи 65 г.
- умре 1915 год.
- Бог да му душу прости
- Спомен подигоше ... (текст даље оштећен)[3]
Споменик Милеви Радичевић (†1916)
- Овде почивају земни остатци
- МИЛЕВЕ
- верне супруге п. Филимана Радичевића из Ртара
- која часно поживи 43 г.
- а престави се у вечност 16 фебруара 1916. год.[3]
Споменик Страини (†1914) и Винки (†1918) Радичевић
- Пред овим спом. почива тело
- СТРАИНА Радичевића из Ртара
- поживи 17 г. а умре 1914 г.
- и ВИНКА
- супруга Душана Радичевића из Ртара
- која поживи 27 г. а умре 1918 г.
- Овај спомен подиже син и синовац Драгиша
- ћерка Љубинка
- и унуци Братислав и Слободан[3]
Споменик Авраму Радичевићу (†1918)
- Овде почива младенац
- АВРАМ
- син Јулке и Светомира Радичевића из Ртара
- рођен 1914 умро 1918 г.
- Спомен подигоше родитељи
- и чича Чедомир[3]
Споменик Стамени Радичевић (†1918)
- Овде почива раба божија
- СТАМЕНА
- верна супруга Гаврила Радичевића из Ртара
- која часно поживи 74 год.
- Умрла 20 априла 1918. г.
- Бог да јој душу прости
- Овај спомен подигоше јој синови Јован и Радич[3]
Споменик Милици Радичевић (†1918)
- Овде почива
- МИЛИЦА
- жена Милије Радичевића
- која у великој части поживи 21. г.
- а умре 10. новембра 1918.
- Бог да јој душу прости.
- Спомен подиже свекар Раденко
- и муж Милија
- и девер Миладин[3]
Споменик Дринки Радичевић (†1918)
- Овде почива ДРИНКА
- супруга Јована Радичевића из Ртара
- поживи 41 год:
- А умре 10 новембра 1918 год.[3]
Споменик Јулки Радичевић (†1920)
- Овде почива тело
- верне супруге покојне
- ЈУЛКЕ
- Алексе Радичевића из Ртара
- часно поживи 65 год.
- а престави се у вечност
- 13 јануара 1920.
- Спомен јој подижу синови
- Тикомир, Светомир и Чедомир
- унук Михаило и кћи Стојка[3]
Споменик Филиману Радичевићу (†1922)
- За вечну успомену п.
- ФИЛИМАНУ Радичевићу из Ртара,
- који часно поживе у грађанству 51 год.
- А услед ратних напора доби телесну неподобност.
- А као резер. наредник учестовао је у рату 1912-18 г.
- и при повратку и своју отаџбину
- умре код своје куће 10. маја 1922. г.
- Спомен овај подигоше му синови
- Десимир и Сретен Радичевићи.
- М. Ковачевић каменорезац[3]
Споменик Новици Радичевићу (†1927)
- Пред овим споменом лежи тело
- НОВИЦЕ Радичевића из Ртара
- који је часно и поштено живео 56 год.
- као храбар војник учестовао је у ратовима од 1912-1918. г.
- по доласку својој кући пресели се у вечност 15. маја 1927 г.
- Спомен му подиже син Милован
- кћи Радојка и супруга Станија и баба Јела[3]
Споменик Војимирки Радичевић (†19??)
- Овде вене млад цвет
- ВОЈИМИРКА
- кћи Јулке и Светомира Радичевића из Ртара ... (текст даље оштећен)[3]
Споменик Наталији Радичевић (†1930)
- За вечну успомену
- НАТАЛИЈИ
- верној супрузи Милије Радичевића
- која часно и поштено поживи 26. год.
- А престави се 30 јуна 1930 год.
- и остави своје 3 нејаке деце
- које ће да вечно за својом мајком венути
- Овај спомен подиже муж Милија 1934 г[3]
Споменик Гају Радичевићу (†1931)
- За вечиту успомену последњи поклон
- нашем незаборавном сину јединцу
- ГАЈУ
- који ће његови родитељи жалосно долазити гробу
- У жалосном двору вечити сан борави
- дичне младости велике жалости
- Ој гробнице проклета тамнице
- У њој лежи младо цвеће
- кога мајка више видет неће
- Умре у најлепшем цвету младости
- остави родитеље у великој жалости.
- Рођен 1919.г.
- Умро 1931.
- Бог да му душу прости.
- Спомен му подижу ожалошћени отац Љубо
- и мајка Милева[3]
Споменик Јовану Радичевићу (†1933)
- За вечну успомену последњи поклон
- ЈОВАНУ Радичевићу из Ртара
- који часно и поштено у грађанству поживи 71 год
- а после дужег боловања испусти своју душу
- 6. октобра 1933 г.
- Оставијо многобројну Родбину.
- Спомен му подигоше синови Љубо и Драгутин
- брат Радич
- и синовци Милија и Миладин[3]
Споменик Милораду Радичевића (†1936)
- МИЛОРАД Радичевић
- рођ. 17.VII.1920 г
- Умро 12.VII.1936 г.
- Спомен подигоше отац Тикомир
- и мати Марта
- сестра Ковиљка[3]
Споменик Светомиру Радичевићу (†1947)
- Овде почива
- СВЕТОМИР Радичевић из Ртара
- који часно поживи 65 год
- а учестовао је у I светском рату
- од 1912-1918 год.
- Умро 15.V.1947 год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен Сподигоше син Стаменко
- и унук Првослав
- супруга Јулка
- и снаја Гроздана[3]
Споменик Сави Радичевић (†1948)
- Овде почива
- САВА
- верна супруга Перише Радичевића из Ртара
- рођена 1894 а са својим мужем Перишом
- поживи у браку 35 г.
- Умре 11 маја 1948 године.
- Спомен подиже јој муж Периша
- свак Вукадин Симеуновић и Милан
- и девер Милутин Радичевић[3]
Референце уреди
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г д ђ е ж з Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература уреди
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.