Ернст Димлер
Ернст Лудвиг Димлер (нем. Ernst Ludwig Dümmler; Берлин, 2. јануар 1830 — Берлин, 11. септембар 1902) је био немачки историчар.
Ернст Димлер | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ернст Лудвиг Димлер |
Датум рођења | 2. јануар 1830. |
Место рођења | Берлин, Пруска |
Датум смрти | 11. септембар 1902.72 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Немачко царство |
Образовање | Универзитет у Бону |
Биографија
уредиСтудирао је историју на универзитетима у Бону и Берлину, под Лебелом, Ранкеом и Ватенбахом. 1852. промовисан је за доктора филозофије са расправом De Arnulfo Francorum rege. Хабилитовао се у Халеу 1855 са De Bohemiae conditione Carolis imperantibus. 1856. постао је ванредни, 1866. редовни професор историје. 1888. изабран је за председника централне дирекције Monumenta Germaniae Historica у Берлину. Бавио се историјом Каролиншког доба.
Дела
уредиЗначајнија дела за јужнословенску историју:
- Ueber die südöstlichen Marken des fränkischen Reiches unter den Karolingern 755 do 907 (1854).
- Ueber die älteste Geschichte der Slaven in Dalmatien (Sitzungsberichte der phil.-hist. Classe der kais. Akademie der Wiss. in Wien, 20. Bd., Jahrg. 1856).
- Geschichte des ostfränkischen Reiches, Berlin, 1862—1865 (1.—3. Bd., Jahrg. 1887—1888).
Литература
уреди- Виктор Новак: DÜMMLER ERNEST DR., Народна енциклопедија с-х-с, I, 615.
- DÜMMLER, Ernst Ludwig, Енциклопедија Југославије, 1. изд., III, 171.