Википедија

Жан Алфред Фурније

Жан Алфред Фурније (фр. Jean Alfred Fournier; Париз, 11. март 1832 — Париз, 23. децембар 1914) био је париски лекар венеролог и дерматолог који је дао значајан допринос лечењу полних и кожних болести у Француској.[1] На основу његовог детаљног описа некротизирајућег фасциитиса ова болест је по њему добила назив „Фурнијеова гангрена“.[2]

Жан Алфред Фурније
Др Жан Алфред Фурније
Датум рођења(1832-03-11)11. март 1832.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти23. децембар 1914.(1914-12-23) (82 год.)
Место смртиПариз, Француска

Живот и дело

уреди

Рођен је у Паризу 11. марта 1832. у коме је као двадесетогодишњак (1852) започео студије медицине. По завршетку студија приправнички стаж започео је у болници „Миди“ (Hôpital du Midi) са Филипом Рикором (Philippe Ricord 1800—1889), који је доказао да су сифилис и гонореја две различите болести. Докторирао је 1860. године у Паризу.[3]

 
Трг „др Жан Алфред Фурније“ са улазом у болницу „Сен Луј“ у којој је Фурније радио као професор

За заменика Огистена Грисола (Augustin Grisolle 1811—1869), у болници Отел Дју у Паризу (L’hôtel-Dieu de Paris) именован је 1867. године. Током 1876. постао је шеф сервиса у болници „Сен Луј“ у Паризу (L’hôpital Saint-Louis), у којој је 1879. именован за професора кожних и сифилисом изазваних болести.[4]

Године 1880. изабран је за члана Француске медицинске академије (Académie de médecine).

Године 1901. Жан Алфред Фурније основао је Француско удружење за санитарну профилаксу и морал (Société française de prophylaxie sanitaire et morale) у болници „Сен Луј“ у Паризу.[5] [6]

Фурније је остао упамћен по доприносу у проучавању конгениталног сифилиса. Ову болест 1883. Фурније је означио као узрок дегенеративних болести, што је касније прихваћено и признато од медицинских ауторитета.[7]

Године 1883, Фурније је дао детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:[8]

Жан Алфред Фурније активно је радио и као медицински историчар. У овој области публиковао је реплике дела старих лекара из 15. и 16. века. Међу тим делима били су радови Ђиролама Фракастора (Girolamo Fracastoro 1478—1553), Жака Бетенкура (Jacques de Béthencourt почетак 16. века), који су сифилис називали morbus venereus уместо уобичајеног термина morbus gallicus, и Ђована Вига (Giovanni de Vigo 1460—1525).[10]

Умро је у Паризу 23. децембра 1914. где је и сахрањен на једном од париских гробаља.

Болести назване по Фурнијеу

уреди
Фурнијеова гангрена

Фурнијеова гангрена или некротизирајући фасциитис (лат. Gangraena fulminans) инфекцијом је изазвана некроза меких ткива спољних мушких полних органа.

  • Фурнијеова гангрена
  •  
  •  
  •  
Фурнијеов знак

Фурнијеов знак је формирање ожиљака у устима након зарастања сифилистичких лезија конгениталног сифилиса.

Фурнијеова цеваница

Фурнијеова цеваница је фузиформно (сабљасто) задебљање на предњој страни цеванице (тибије) код болесника са урођеним сифилисом.

Дела

уреди
 
Једно од дела Ж. А. Фурнијеа у којем је описао промене код оболелих од сифилиса, које данас носе његово име; Фурнијеов знак и Фурнијеова цеваница
  • Recherches sur la contagion du chancre, A. Delahaye (Paris), 1857.
  • De la contagion syphilitique, thèse de médecine de Paris n° 24, 1860, Rignoux (Paris), 1860, Интегрални текст.
  • De la syphilide gommeuse du voile du palais : leçon clinique, Clinique médicale de l'Hôtel-Dieu, impr. de A.-E. Rochette (Paris), 1868.
  • Titres et travaux scientifiques, Candidature à l'Académie de médecine, section de pathologie médicale, Impr. de E. Martinet (Paris), 1876, Интегрални текст.
  • La syphilis héréditaire tardive, Masson (Paris), 1886, Интегрални текст.
  • Syphilis et mariage : leçons professées à l'hôpital Saint-Louis, (2e édition), G. Masson (Paris), 1890.
  • Exposé des titres, Paris, Impr. Chamerot, 1901, Интегрални текст.
  • Traitement de la syphilis, Vigot frères (Paris), 1909.
  • Giovanni de Vigo (1460?-1525): Le mal français (1514), G. Masson (Paris), 1872.

Извори

уреди
  1. ^ Jean Alfred Fournier:WhoNamedIt Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2015) Приступљено 1. 5. 2014.
  2. ^ Tilles G, Janier M, Wallach D. Ann 1801-2001:two centuries of dermatology and venereology in the Assistance Publique-Hôpitaux de Paris. Dermatol Venereol. 2003 Aug-Sep; 130(8-9 Pt 1):753-62.
  3. ^ Waugh, M A (1974-06-01). „Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology.”. Sexually Transmitted Infections. 50 (3): 232—236. ISSN 1368-4973. doi:10.1136/sti.50.3.232. 
  4. ^ Waugh, M. A. (1974). „Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology”. The British Journal of Venereal Diseases. 50 (3): 232—236. PMC 1045022  . PMID 4602942. doi:10.1136/sti.50.3.232. 
  5. ^ GOUGEROT H., BRODIER L. L’Hôpital Saint-Louis et la clinique d’Alfred Fournier. Paris, J. Peyronnet, 1932.
  6. ^ Chronique de la société. Séance du 4 février 1922. Bull. Soc. Fran. Hist. Méd., T. XVI: 3-5, 1922.
  7. ^ Haas LF. J (септембар 1998). „Jean Alfred Fournier (1832-1914).”. Neurol Neurosurg Psychiatry. 65 (3): 373. .
  8. ^ J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale. Paris. 3: 345. 1883.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). English translation by Alexander Corman.
  9. ^ Corman JM. (1988). „Classic articles in colonic and rectal surgery.”. Dis Colon Rectum. 31: 984—8. .
  10. ^ Studnitsin AA, Rukavishnikova VM. Jean Alfred Fournier - the 150th anniversary of his birth. Vestn Dermatol Venerol. 1982 Apr; (4):75-7.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан_Алфред_Фурније&oldid=27880049”