Жарко Кољибабић
Жарко Кољибабић (Градина код Љубиња, 15. августа 1935), српски је писац.
| Жарко Кољибабић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1935. |
| Место рођења | Љубиње,  Краљевина Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Кућа и ми Упрет Упрт Утрешељ |
Биографија уреди
Жарко Кољибабић је рођен у Градини покрај Љубиња. У Љубињу је завршио основно и средње школовање,а студије на Филозофском факултету завршава у Приштини.
Од 1957. године живио је у Приштини, гдје је радио као професор Српског језика и књижевности. Након 42 године, тачније 26. јуна 1999. године, напушта Косово са породицом и прелази у Топлицу, гдје живи као расељено лице.[1] Ожењен је, отац синова Милоша и Марка, и кћерке Милице. Објављује пјесме у дневним листовима и књижевним часописима.
Библиографија уреди
Објавио је збирке пјесама:
- Кућа и ми ( „Глас српски”, Бања Лука, 1997)
- Упрет („Глас српски”, Бања Лука, 1998)
- Упрт („Бесједа”, Бања Лука и Народна библиотека „Куршумлија” 2001)
- Утрешељ ( „Бесједа”, Бања Лука, 2003)
Жарко Кољибабић је, као завичајни писац, нашао своје мјесто у Завичајној збирци Народне библиотеке „Др Љубо Михић” у Љубињу.
Биди још уреди
Референце уреди
- ^ Жарко Кољибабић, „Утрешељ”, „Бесједа” Бања Лука, 2003. године