Жељко Петровић

Жељко Петровић (рођен 13. новембра 1965. године у Никшићу, СР Црна Гора) је бивши југословенски фудбалер, а данас фудбалски тренер.

Жељко Петровић
Petrovic Zeljko.jpg
Жељко Петровић
Лични подаци
Пуно име Жељко Петровић
Датум рођења (1965-11-13)13. новембар 1965.(54 год.)
Место рођења Никшић, СР Црна Гора, СФРЈ
Висина 1,75 m
Позиција Одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1990 Будућност Подгорица 58 (7)
1990—1991 Динамо Загреб 31 (1)
1991—1992 Севиља 11 (1)
1992—1994 Ден Бош 40 (7)
1994—1996 РКЦ Валвајк 60 (13)
1996—1998 ПСВ Ајндховен 35 (6)
1998—2000 Урава 61 (3)
2000—2003 РКЦ Валвајк 97 (4)
Репрезентативна каријера
1990—1998 Југославија 18 (0)
Тренерска каријера
2006 Боависта
2007—2008 РКЦ Валвајк
2008—2009 Хамбург (помоћник)
2010 Вест Хем (помоћник)
2011 Урава
2012—2013 Анжи (помоћник)
2013—2014 Ал Шаб
2014 Србија (помоћник)
2015 Сандерленд (помоћник)
2016—2017 Ден Хаг
2018—2019 Утрехт (помоћник)
2019 Ботев Пловдив
2019 Бадак Лампунг
2020 Интер Запрешић

Клупска каријераУреди

Почео је каријеру у подгоричкој Будућности. Члан Динама из Загреба је постао 1990. године. Ту се исказао као веома талентовани десни бек, па је добио шансу да заигра за репрезентацију. После само једне сезоне проведене у Загребу одлази у Шпанију где постаје члан Севиље, за коју је тада играо и Дијего Армандо Марадона.

У Холандију се сели 1992. године, где прво потписује за Ден Бош. Две године касније прешао је у РКЦ Валвајк, а 1996. је постао играч ПСВ Ајндховена. Тамо је провео две сезоне, а затим одлази у Јапан у редове Ураве. У РКЦ Валвајк се поново вратио 2000. и ту завршио каријеру 2003.

РепрезентацијаУреди

За репрезентацију Југославије је дебитовао 12. септембра 1990. године, на утакмици против Северне Ирске у Белфасту. Учествовао је на светском првенству 1998. у Француској након којег је одлучио да се повуче из репрезентације. Његова последња утакмица у дресу са државним грбом је била утакмица осмине финала Светског првенства, против Холандије (1-2), одиграна 29. јуна 1998. у Тулузу.

Тренерска каријераУреди

Своју тренерску каријеру је започео 2004. године као помоћник Руду Гулиту у Фејнорду. За првог тренера Боависте је именован 21. августа 2006.[1] На дебитантском мечу на месту првог тренера, његова екипа је славила над Бенфиком (3:0). Слаби резултати у наредним утакмицама су довели до његове смене током октобра 2006. У сезони 2007/08. водио је са клупе екипу РКЦ Валвајка која се такмичила тада у другој лиги. Заузели су друго место и нису успели да се пласирају у прву лигу. Током сезоне 2008/09. радио је као помоћник Мартину Јолу у екипи ХСВ Хамбурга.

Током јесени 2010. је радио као помоћник Авраму Гранту у Вест Хему.[2] Наредне године је самостално радио у јапанској Урави, па је током 2012. био помоћник Гусу Хидинку у Анжију.[3]

Током 2014. је радио као помоћник Дику Адвокату у репрезентацији Србије,[4] а наредне године је са истим тренером радио у Сандерленду.[5] Током сезоне 2016/17. је самостално водио холандског прволигаша Ден Хаг, али је смењен у фебруару 2017. након четири узастопна пораза.[6] У сезони 2018/19. је поново радио као помоћник Адвокату у Утрехту.[7]

Током лета 2019. је преузео Ботев из Пловдива.[8] На клупи бугарског прволигаша је био до октобра исте године када је добио отказ након што је после 12 одиграних кола имао само девет бодова (седам пораза) и налазио се на 13. месту.[9][10] У јануару 2020. је преузео Интер из Запрешића.[11] На клупи хрватског прволигаша је био до 10. априла исте године када је уговор раскинут због слабих резултата.[12]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди