Живко Љујић
Живко Љујић (Нова Варош, 6. септембар 1923 — Горњи Малован, код Купреса, 1. август 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
живко љујић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. септембар 1923. |
Место рођења | Нова Варош, Краљевина СХС |
Датум смрти | 1. август 1942.18 год.) ( |
Место смрти | Г. Малован, код Купреса, НД Хрватска |
Професија | ученик |
Деловање | |
Члан СКОЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
У току НОБ | командир III чете I батаљона Треће санџачке бригаде |
Херој | |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Биографија
уредиРођен је 6. септембра 1923. године у Новој Вароши
Пре Другог светског рата је био ученик.
Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је од 1941. године.
Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Био је командир Треће чете Првог батаљона Треће пролетерске санџачке ударне бригаде.
Погинуо је у ноћи 1./2. августа 1942. године, у току борби с усташама код села Горњег Малована, код Купреса.
Још пре његове погибије, 19. маја 1942. године, Главни штаб НОП одреда Санџака упутио је Врховном штабу НОП и ДВ Југославије предлог за проглашење Живка Љујића народним херојем. У предлогу је између осталог стајало:
„ | У низу акција које смо водили и у којима су се истицали наши другови партизани, кроз цијело то вријеме, у свим тим акцијама у којима је учествовао наш II златарски батаљон, сваком приликом нарочито се истицао командир III чете, друг Живко Љујић. Не само да је његова чета дејствовала као целина, него је друг Живко примјер херојства и највећи прегалац свакога рада. Друг Живко је свгдје први, иако је релативно млад (20 година)...[1] | ” |
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.
Основна школа у Новој Вароши носи његово име.
Референце
уреди- ^ „Зборник народних хероја Југославије. „Омладина“, Београд 1957. година.
Литература
уреди- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Милан Инђић Дјеца хероји. „Дом штампе” Зеница, 1985. године.