Жута трубача
Жута трубача (лат. Cantharellus lutescens) по укусу упадљиво подсећа на вргање. На Медитерану је има много.
| Жута трубача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. lutescens
|
| Биномно име | |
| Craterellus lutescens | |
Клобук уреди
Клобук је величине 3-7-(13) cm, као и у инструмента трубе, постепено прелази у стручак са средишњом љевкастом па цјевастом шупљином (шупљина прелази све до дна стручка, само је одоздо затворена, тек да не би смо могли у њу дувати). Рубље изрезуцкан и валовит, коврчав, као у салате ендивије, разнолико уврнут и изврнут, те надоле опуштен (није раван). Боје је јаче тамносиве или чак црносмеће, понекад и кестењасте и дјелимично мрљасто жуто свјетлије, зато што се кроз кожицу пробија на површину руменило (наранџасторужичасти тон) његове доње хименијалне стране, а месо је врло танко. Може имати истобојне пахуљице или љуспице по кожици.
Прутићи уреди
Прутићи се састоје од надоле усмјерених успоредних жилица, односно ребрастих набора, који немају, попут правих листића, оштрицу, него су по хрпту заобљене и тупе. Ова ребра или набори махом су доста раздалеки и плитки, понекад само као стидљиви зачеци некаквог језичка тик по рубом клобук; догаћа се да је чак цијела хименијална страна готово попут равна. У сваком случају ти набори нису правилни и једнако дуги као листићи. Боје су претежно жуте с наранџастом примјесом, но понекад и сивоплавичасте или чак и љубичасте. Њихова база је истобојна.
Стручак уреди
Величине је 3-13/0,5-2 cm, у врху шири, често спљоштен и као двострук, гол и гладак, уздужно жлијебом удвојен или само црткасто једним дијелом урезан; често искривљен. Кад расте у дубокој маховини, зна се енормно издужити. Истобојан с хименијем; као и од подсјећа на боју зреле марамице, једино при дну и земљи као бјелом навлаком пресвучен. Шупаљ, ломљив или савитљив, послије кише као и клобук.
Отрусина уреди
Месо уреди
Месо је бијело, а ближе површини и жућкасто, благог укуса и интензивно пријатног слаткастог мириса на воћни цват,[2] понекима на марелице, по другима на цимет, по трећима на ванилију.
Микроскопија уреди
Споре елипсолдне, 9-12/6,5-8 mi, са капљицама. Код ситније расте базидиј са по двије споре код крупније са по четири до осам.
Станиште и распрострањеност уреди
Иако је жута трубача и на континенту веома честа и масовна у понеким планинским црногоричним крајевима, на Медитерану је има више, што важи за цио јадрански базен и за готово свако станиште, не само у одређеним крајевима као у унутрашњости. Једини увијет је: у близини мора бити борова шума - алепски, црни или муника. Особито је има обилно по отоцима и по крчевинама кроз борове шуме. Расте често и у дубокој маховини. Расте у великим колонијама, готово повезаним, у којима расте и више стотина јединки.
Доба године уреди
Јавља се од октобра до јануара.
Јестивост уреди
Јестива, ароматична и веома цењена врста.[3]
Сличне врсте уреди
Cantharellus tubaeformis var. lutescens не смије поистовјетити са овом врстом. То је једна изразито континентална, алпинско-субалпинска врста, има (зеленкасто) жути клобук, жуте прутиће и жути стручак, те дјелује јошпрозирније од жуте трубаче. Њени прутићи више су налик листићима, нису тако слаби и плитки. Ниједна друга трубача нема тако лијепе готово ружичастожуте прутиће и хименијални слој. Иначе, првотно сиви, старији попримити жућкасте тонове и у Cantharellusa sinuosusa који је такоће ограничен на хладније планинске зоне.
Референце уреди
- ^ Multiple authors (1999). The Encyclopedia of Mushrooms. Chanterelle Translations, London. стр. 204. ISBN 978-3-8290-1728-2.
- ^ Флик, Маркус (2010). Koja je ovo gljiva?. Beograd: Marso. ISBN 978-86-6107-064-8.
- ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 146. ISBN 978-86-912677-0-4.
Спољашње везе уреди
- Жута трубача in Index Fungorum
- Жута трубача in MycoBank.
- Craterellus aurora MushroomExpert.com