Википедија

Задиркивач мозга

Задиркивач мозга је врста слагалица која захтева размишљање да би се решила. Често захтева размишљање на нековенционалан начин са датим ограничењима у мозгу; понекад такође укључује латерално размишљање. Логичке слагалице и загонетке су специфични типови задиркивача мозга.

Један од најстаријих познатих ентузиаста задиркивача мозга је грчки математичар Архимед.[1] Он је осмислио математичке проблеме за своје савременике.

Пример уреди

Питање: Ако кокошка снесе три јајета за три дана, колико их снесе за један дан (статистички)?
Одговор1: Једну трећину. (Напомена: 3 кокошке = 3 јајета / 3 дана → 3 кокошке = (3 / 3) (јаја / дана) → 1 кокошка = (1 / 3) (јаја / дана))
Одговор2: Једно или ни једно (тешко је снести трећину јајета).

Постоји много препирки око задиркивача мозга; у датом примеру с кокошкама, могуће је да су сва јаја снесена у првом дану, тако да би одговор био три.

Питање: Марин отац има пет ћерки: 1. Nana, 2. Nene, 3. Nini, 4. Nono. Како се зове пета кћи?
A: Mary. Првих пет ћерки имају имена са првих 4 самогласника, тако да ако неко не размишља о питању, могао би да је назове по петом самогласнику, Nunu. Одговор је дат на почетку питања (iMarин отац има пет...)

Интуиција уреди

Потешкоћа многих задиркивача мозга лежи у одређеном нивоу заблуда у људској интуицији. Ово је најчешће у задиркивачима мозга који су повезани са кондицијоналном прабабилистиком, јер обичан људски  мозак тежи да узме у обзир апсолутну пробабилност. Као резултат, контроверзне дискусије настају из оваквих проблема, најпознатији је Monty Hall problem. Још један (једноставнији) пример оваквог задиркивача мозга је Boy or Girl paradox.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Editors of Time-Life books, Inc. (1989). The Puzzle Master. Alexandria, Virginia, USA: Time-Life Books. стр. 18. ISBN 978-0-8097-0928-1. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Задиркивач_мозга&oldid=26883131”