Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда

Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда подигнута је после 1902., а пре 1904. године, за потребе Генералштаба српске војске. [1][2][3] Имала је све карактеристике јавних здања зиданих крајем 19. почетком 20. века која су својим строгим постулатима репрезентовала „историјску утемељеност савремених државних установа“.[4]

Завод за заштиту споменика културе града Београда
Cultural Heritage Protection Institute of the city of Belgrade 01.JPG
Зграда завода за заштиту споменика културе града Београда
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Врста спомениказграда
Време настанка1902–1904.
Тип културног добраустанова културе од националног значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
beogradskonasledje.rs

ИсторијаУреди

 
Зграда Генералштаба, разгледница из 1904. године

Попут бројних тврђавских објеката зграда је страдала у бомбардовању Београда[5] октобра 1915. године. После Првог светског рата у условима формирања државе у промењеним границама, знатно увећаним потребама за војним кадром и хитним обезбеђењем простора за њихов смештај одлучено је да се и нова генералштабна здања подигну на истом месту на ком је Генералштаб стварао своју историју – на Горњем граду Београдске тврђаве.[6][7][8][9][10]



АрхитектураУреди

Због околности у којем су настајале, нове грађевине су морале бити најједноставније и најбрже за градњу те су подигнути бондручни, привремени објекти - један на бастиону I југозападног фронта, а други над сачуваним остацима старије грађевине, над југозападним бедемом.[11][12][13]

Зграде су највероватније дело Јанка Шафарика, архитекте у Грађевинском одсеку инжињерско-техничког одељења Министарства војске и морнарице.[14] Обликоване су по узору на балканску градску архитектуру XIX века.[15][16] Њима доминира спрат над еркерима решен у видном бондручном систему, са великим бројем прозорских отвора између дрвених стубова. [17][18]

После пресељења Генералштаба у нову зграду у Улици кнеза Милоша објекти у Горњем граду адаптирани су за Војни музеј[19][20]који се у њима налазио до 1956. године, када су му додељене просторије Војногеографског института у непосредној близини.

У напуштену зграду над југозападним бедемом уселио се 1961. године Завод за заштиту споменика културе, док је друга зграда која је била у веома лошем стању срушена. За нешто више од пет деценија колико се Завод налази у овој згради, на њој су у више наврата извођени сложени и обимни радови на санацији и реконструкцији.

Зграда данас представља не само сведочанство развоја Београдске тврђаве већ и развоја службе заштите културног наслеђа, а за све грађане Београда и његове посетиоце препознатљив мотив Београда. [21][22][22][23]

Зграда Завода за заштиту споменика културе Београда – установе културе од националног значаја налази се под заштитом као део Београдске тврђаве, културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Службени гласник СРС 14/79).

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Бјелајац, М. (1988) Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918-1921, Београд, Народна књига
  2. ^ Ратковић-Костић, С. (2003) Генералштаб српске војске 1876-1873. године, Војно-историјски гласник, 1-2 (Београд): 11-32
  3. ^ Селидба Генералштаба, Политика, 26.12.1928: 7 Влаховић, Т. (1990) Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Аранћеловац, Напредак
  4. ^ Медаковић, Д. (1963) Београд у прошлости, Београд, Завод за издавање уџбеника; Медаковић, Д. Из прошлости Београда, О Београдском Горњем граду, „20. октобар“, 27.1.1949; Обрадовић, С. (1908) Илустровани вођа по Београду престоници Краљевине Србије и по околини, Београд, Доситије Обрадовић; Поповић, М. (1997) Хералдички симболи на јавним здањима Београда, Београд, БМГ;
  5. ^ Богојевић, Ђ. (н.д) Београд, Београд, Дан
  6. ^ Бугарски, Ђ. и Хајдуковић, П. (1896) Вођа по Београду са планом Београда, Београд Вицић
  7. ^ С. и Д. (2008) Поздрав из Београда 1895-1941, Београд, Атеље Вицић
  8. ^ Поповић, М. (2006) Београдска тврђава, Београд, ЈП „Београдска тврђава“
  9. ^ Николајевић, М. Београдска тврдиња, Политика,15.3.1930:5
  10. ^ Медаковић, Д. Из прошлости Београда, О Београдском Горњем граду, „20. октобар“, 27.1.1949
  11. ^ Стојадиновић, М. (1933) Једна шетња по Београдском граду (Београд)
  12. ^ Божовић-Лопичић, Р. и Поповић, М. (1999) Савско шеталиште са Великим степеништем на Калемегдану, Наслеђе II ( Београд): 53-71
  13. ^ Вујошевић, Ж. (2002) Kunst und Denkmalschutz у окупираном Београду, Наслеђе IV, Београд: 119-125
  14. ^ Кара-Радовановић, П. (1933) Крупни проблеми Беогрда, Београдске општинске новине, 1.12. (Београд) 715-719
  15. ^ Кадијевић, А. (2005) Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд, Грађевинска књига
  16. ^ Кадијевић, А. (2007) Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века), Београд, Грађевинска књига а.д.
  17. ^ Ђурић - Замоло, Д. (1977) Београд као оријентална варош под Турцима 1521-1867, Београд, Музеј града Београда
  18. ^ Каниц, Ф. (1985) Србија земља и становништво, Београд, Српска књижевна задруга и ИРО „Рад“
  19. ^ Лажетић,П (2007) Војни музеј и Београдска тврђава, Весник 34 (Београд): 85-107
  20. ^ Поповић, М. (1992) Западна капија Горњег града Београдске тврђаве, Саопштења РЗЗСК, XXIV (Београд) :190-191
  21. ^ Како ће изгледати Калемегданска тераса, Политика, 6.9.1928:9
  22. ^ а б Отварање парка у Горњем граду, Политика, 8.10.1928: 4
  23. ^ Селидба Генералштаба, Политика, 26.12.1928: 7

Спољашње везеУреди