Зграда Мале школе у Коцељеви

објекат и непокретно културно добро у Мачванском управном округу, Србија

Зграда Мале школе у Коцељеви подигнута је 1871. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Зграда Мале школе у Коцељеви
Зграда Мале школе у Коцељеви
Опште информације
МестоКоцељева
ОпштинаКоцељева
Држава Србија
Врста споменикаЗ
Време настанка1871.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Историјат

уреди

Зграда Мале школе у Коцељеви подигнута од чврстог материјала, на месту шеперуше у којој је била смештена општина и у мањој просторији учионица. Прва школска зграда у Коцељеви названа је мала школа да би се разликовала од пространије зграде велике школе сазидане уз њу 1901. године. Књижевник Јанко Веселиновић био је учитељ у малој школи од 1871. до 1888. године. Од 1901. до 1951. године мала школа је коришћена за смештај учитеља. Године 1914. и 1915. школа је коришћена као прихватилиште за рањенике, а током аустроугарске окупације 1915-1918. године служила је за војне потребе.

Мала школа је током Другог светског рата оштећена од немачког бомбардовања, као и оближња велика школа и црква. После 1951. године и градње савремене школске зграде, у зграду школе је смештен „Раднички Универзитет Коцељева”. После низа промена намена од 2003. године у згради је смештена збирка завичајног музеја у саставу библиотеке „Јанко Веселиновић”, смештене у згради велике школе.

Изглед Мале школе

уреди

Зграда Мале школе се налази на регулационој линији улице и са зградом велике школе и цркве спада у најстарије сачуване објекте у Коцељеви, чинећи њен урбанистички центар. Школа је приземна грађевина, издужене правоугаоне основе са четвороводним стрмим кровом покривеним бибер црепом. Централно постављен главни улаз води у пространо предворје из кога се улази у остале четири просторије и помоћни простор. Улична фасада је симетрично решена са централним ризалитом у кровном делу завршеним степенастом атиком. Поред улаза са сваке стране је по један прозорски отвор, а на угловима уличне фасаде груписана су по два прозорска отвора. На малтерисаним и окреченим у бело фасадама нема малтерске пластике.

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе

уреди

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.