Зграда Окружног начелства у Крушевцу

Зграда Окружног начелства у Крушевцу
Зграда Окружног начелства у Крушевцу
	Зграда Окружног начелства
Опште информације
Место	Крушевац
Општина	Крушевац
Држава	Србија
Време настанка	1904.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.zavodkraljevo.rs

Зграда Окружног начелства у Крушевцу, је грађена у периоду од 1900. до 1904. године као седиште Окружног и Среског начелства. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Зграда је грађена у духу академског еклектицизма са класицистичким елементима, по пројекту архитекте Николе Несторовића, радове је завршио Ото Голднер 1904. године. Зграда је задржала своју аутентичност, како у спољашњем изгледу тако, углавном, и у унутрашњости.^[1]

Ова једноспратна грађевина је подигнута на месту старе зграде начелства.

Архитектура

Фасада

Грађевина је симетричне основе и спољне композиције, истакнутог средњег ризалита са вестибилом под куполом и степеништем, атиком, хоризонталном поделом венцем, рустичном обрадом у приземљу, вертикалним рашчлањавањем зидних платана наглашеним угаоним ризалитима. Изнад ризалита фасаде су и три куполе са металним покривачем. Све су четворостране: средња, највећа, има на врху платформу са гвозденом оградом, док угаоне, на свим странама, краси по један "окулус" (округли прозор), кроз који допире светлост у куполу. Још две куполе, истоветне величине, уздижу се и на угловима западне фасаде, која је скромнија него остале.

Ентеријер

Унутрашњост је раскошно пројектована, посебно холови у приземљу и на спрату. Доњи хол је сав у полулоптастим украсима плафона, ослоњен на десет квадратних масивних стубова. Посебно је раскошно степениште које води ка спратном холу. Кружним током ходника у приземљу и на спрату, сви делови зграде повезани су холом са масивним ступцима који носе крстасте и бачвасте сводове у приземљу и степениште које води у мозаик салу, некадашњу судницу, одакле се раздваја у два крака ка спрату. У Свечаној сали су 1971. и 1986. године постављени мозаици Младена Србиновића, под називом У славу Крушевца, инспирисани српском средњовековном и историјом Крушевца с краја 14. и почетка 15. века. У идејном смислу, инспирисан историјском фактографијом, епском народном поезијом, митом и фолклорним наслеђем, Србиновић је посегао за елементима српског средњевековног сликарства моравске епохе, инспиришући се његовом монументалношћу, наглашеном декоративношћу и особеном духовношћу, преводећи их на језик савремених ликовних симбола.^[2]

На зидним мозаицима, којих има укупно 12, откривеним у оквиру обележавања шест векова града 1971. године, у средишњим пољима са јужне, односно, северне стране, изведене су фигуре кнеза Лазара и деспота Стефана, док су, брижљиво одабраним мотивима, на осталих десет композиција, симболично представљени важнији сегменти политичког, друштвеног, културног и уметничког живота Моравске Србије и Крушевца као њеног значајног средишта.^[2]

17 подних мозаика, постављени су 1986. године, тематски развијају садржаје зидних композиција. Изузев представа које сведоче о богатству материјалне и духовне културе Србије касног средњег века, на њима су заступљени геометријски и зооморфни мотиви универзалног идејног и естетског значења, као и декоративни елементи типични за моравску градитељску школу. ^[2]

Последњих 16 мотива мозаика су украсили плафонске нише - лунете, 1989. године поводом обележавања 600 година од Косовске битке и на тим мотивима се налазе сви значајни учесници битке.^[3]

У згради се налази и дело хрватског кипара Ивана Рендића, Херцеговка плете венац.

Зграда је после Другог светског рата била седиште Окружног и среских одбора, а од 1963. године просторије је преузела Општина Крушевац са општинским и окружним судовима. Након пресељења судова у нову зграду, овде је остала Скупштина Града Крушевца.