Зелена пећина
Зелена пећина је археолошко налазиште у стени изнад врела Буне у Благају код Мостара. Смјештена је са западне стране високе клисуре над водом. То је, у ствари, окапина окренута улазом ка западу, подељена једном живом стеном у два дела. Приступ улазу у пећину био је веома тежак, врло стрм, а с горње стране потпуно неприступачан, па је, пећина била идеално склониште за неолитског човека од нежељених посетилаца и атмосфералија. У самој пећини налазила се већа камена громада уз коју је неолитски човек ложио и имао отворено огњиште. У хумозном наносу дебљине 165 до 195 цм сачувани су остаци насеља из млађег каменог и бакарног доба.
У пећини постоје 3 стратума.
- При дну се налазе трагови станишта из касне фазе старијег и почетка средњег неолита (импресо-керамика);
- Средњи слој припада касној фази средњег и млађег неолита (хварско-лисичичка култура)
- При врху се налазе остаци енеолитског доба (славонска култура)
Ниже од ових слојева налази се плеистоценске осипине са много фосилних остатака.
Зелена пећина је откривена као археолошки локалитет 1955. год. и прво је истражено пећинско насеље у Босни и Херцеговини које је дало много података о старијем неолиту на овом подручју. Детаљна археолошка испитивања су вршили А. Бенац, Ђуро Баслер и М. Малез.
Хронолошко датирање Зелене пећине има, као и остали локалитети старијег неолита, много несигурности али, по свему судећи, и по неким испитивањима методом Ц14, овај неолитски локалитет потиче из 5. миленијума п. н. е.(оквирно око 4200. п. н. е.).
Литература уреди
- А. Бенац: Зелена пећина, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине 1957.
- Текст Ђуре Баслера, вишег кустоса Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Засгреб 1971. том 8, стр, 619.
- [1] Часопис „Мост“ часопис за образовање науку и културу Мостар бр. 131. октобар 2000. године