Стара Зихна
Стара Зихна или Зихна (грч. Παλιά Ζίχνη, Палеа Зихни) је бивши средњовековни град и село у североисточној Грчкој. Налази се у општини Зиљахово, која припада округу Сер у покрајини Средишњој Македонији.
Стара Зихна Παλαιά Ζίχνη | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Сер |
| Општина | Зиљахово |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 02′ 14″ С; 23° 48′ 22″ И / 41.037222° С; 23.806111° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 280 m |
  Стара Зихна Стара Зихна на карти Грчке | |
Историја
уредиЗа време византијске власти, средњовековна Зихна је била значајан град и седиште Зихнијске епархије. Средином 14. века, за време владавине Стефана Душана (1331-1355), Зихну су освојили Срби. За време владавине цара Уроша (1355-1371), Зихна је била део Серске области којом је владао деспот Угљеша. Након успостављања османске власти крајем 14. века град је почео да опада, тако да је временом сведен на мало место, а потом на данашње село.[1][2][3]
Становништво
уредиПрема бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Зихни је 1900. године живело 260 Турака хришћана и 150 Турака муслимана.[4] Током Балканских и Првог светског рата село је настрадало и већи део мештана је избегао, тако је после рата остало 80 житеља. Године 1923. насељено је 14 грчких избеглица, те је на попису из 1928. године имала 21 становника. Зихна је до пописа 1961. године била насељена.[5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Τριαντάφυλλος Δ. Θεοδωρίδης (1953): Η Ιερά Μητρόπολις Ζιχνών και οι Μητροπολίται της
- ^ Шкриванић 1961, стр. 1-15.
- ^ Острогорски 1965.
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 182.
- ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - II дел. Скопје. стр. 222.
Литература
уреди- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
