Златица (биљка)

За друге употребе, погледајте Златица (вишезначна одредница).

Златица (челеби грана, златна шиба, штапика) или лат. Solidago virgaurea је биљка из породице главочика (Asteraceae).

златица
Solidago virgaurea minuta1.jpg
Solidago virgaurea minuta
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Solidago virgaurea
Опрашивање

Опис биљкеУреди

Вишегодишња зељаста биљка висока 20-100 цм, усправне, најчешће неразгранате стабљике која је округла и благо уздуж избраздана. Доњи део стабљике је го, док је горњи обрастао проређеним, кратким длакама. Листови имају наизменичан распоред, доњи су на краткој дршци и тестерасто назубљени, а горњи су без дршке и имају цео обод. Језичасти и цеваасти цветови сакупљени су ужуте, мирисне главице, а оне су груписане у густе, вршне гроздасте или метличасте цвасти.

Хемијски састав дрогеУреди

Као дрога употребљава се вршни део биљке у цвету. Осим у лековите сврхе, култивисане врсте златице се користе као украсне биљке, а цветови потопљени у води су средство за бојење вуне и свиле. Читава биљка садржи лековите супстанце, од којих су најважнији танини, сапонини, горке материје, флавоноиди, бојене материје, органске киселине, етерично уље и др. Користи се као чај, тинктура (у 70% алкохолу), вино.

УпотребаУреди

У народној медицини је позната као средство за лечење болести бубрега и мокраћних путева. Смирује кашаљ, побољшава искашљавање секрета и помаже код упале крајника, грла и плућа као и код бронхитиса и астме. Смањује болове код реуме, гихта и артритиса, као и неких хроничних кожних болести. Због садржаја танина користи се код упала за испирање уста и ждрела и код пролива изазваних ницањем зуба код деце, а поспешује зацељивање ране после вађења зуба. Званична медицина, такође, признаје лековита дејства ове биљке па се она користи за справљење различитих лековитих чајева, прашкова, масти и крема.

Употреба челеби гране је, због присуства сапонина, ограничена на 4-6 седмице у прописаним дозама. Осим тога, негде се у литератури срећу подаци о отровности ове биљке па се услед тога саветује опрезност при употреби.

ЛитератураУреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везеУреди