Зоран Драгић (Љубљана, 22. јун 1989) словеначки је кошаркаш.[1] Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Билбао. Његов старији брат Горан је такође кошаркаш.

Зоран Драгић
Драгић као играч Анадолу Ефеса
Лични подаци
Пуно име Зоран Драгић
Датум рођења (1989-06-22)22. јун 1989.(35 год.)
Место рођења Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Држављанство Словенија
Висина 1,96 m
Информације о каријери
НБА драфт 2011. / није изабран
Проф. каријера 2006—данас
Позиција бек / крило
Сениорска каријера
Године Клуб
2006—2010
2010—2012
2012—2014
2014—2015
2015
2015
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2019
2019—2020
2020—2021
2021
2022—2024
2024—
Геоплин Слован
Крка
Малага
Финикс санси
Мајами хит
Су Фолс скајфорси
Химки
Олимпија Милано
Анадолу Ефес
Трст
Улм
Басконија
Жалгирис
Цедевита Олимпија
Билбао
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2011— Словенија

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com

Клупска каријера

уреди

Драгић је на почетку каријере играо у словеначким нижелигашима Илирији и Јанче СТЗ.[2] Од 2006. до 2010. наступао је за Геоплин Слован а у октобру 2010. потписао је за Крку.[3] У екипи Крке је провео наредне две сезоне и за то време је освојио ФИБА Еврочеленџ 2011. године и два првенства Словеније 2011. и 2012. године.[2]

У августу 2012. потписао је двогодишњи уговор са шпанском Уникахом.[4][5] У јулу 2014. потписао је нови уговор са клубом из Малаге.[6] Међутим, након добрих партија на Светском првенству 2014, Финикс санси су показали интересовање за њега.[7] Пошто је Драгић већ потписао нови уговор са Уникахом, морао је сам да плати одштету клубу од 770,000 евра како би постао слободан играч.[8] Након тога је званично потписао уговор са Финиксом.[9][10] У фебруару 2015. је заједно са братом Гораном мењан у Мајами хит.[11] Током марта 2015. кратко је био на позајмици у Су Фолс скајфорсима члану НБА развојне лиге. У последњој утакмици регуларне сезоне, против Филаделфија севентисиксерса, Драгић је постигао 22 поена што му је рекорд НБА каријере.[12] У јулу 2015. мењан је у Бостон селтиксе.[13] Већ следећег месеца Селтикси га отпуштају,[14] а он се након тога враћа у Европу и потписује двогодишњи уговор са Химкијем.[15] Након једне сезоне је напустио Химки и прешао у Олимпију из Милана.[16] Са екипом из Милана је освојио два Суперкупа и један Куп Италије.

У сезони 2017/18. био је играч Анадолу Ефеса и са њима је освојио Куп Турске. Ипак за Ефес је играо само до фебруара 2018. када је повредио лигаменте колена због чега је пропустио остатак сезоне.[17] Почетком јануара 2019, након одрађеног пробног периода, Драгић је потписао уговор са италијанским прволигашем Трстом.[18][19] Сезону 2019/20. почео је у немачком Улму, али је у јануару 2020. прешао у шпанску Басконију.[20] Са Басконијом је освојио титулу првака Шпаније у сезони 2019/20, након чега је продужио уговор на још једну сезону.[21]

Крајем октобра 2021. потписао је уговор са Жалгирисом до краја сезоне.[22] У литванском клубу је био до 31. децембра исте године када је отпуштен.[23] У јануару 2022. вратио се у словеначку кошарку и потписао уговор са Цедевита Олимпијом.[24] У Цедевити је провео наредне две и по године и учествовао је у освајању три титуле првака Словеније и три Купа. У августу 2024. потписао је за шпански Билбао.[25]

Репрезентација

уреди

Драгић је са сениорском репрезентацијом Словеније играо на Европским првенствима 2011, 2013, 2015. и 2022, на Светским првенствима 2014. и 2023. и на Олимпијским играма 2020. у Токију.

Успеси

уреди

Клупски

уреди

Појединачни

уреди

Остало

уреди

Зорану Драгићу је уручена Медаља заслуга за народ од стране председника Републике Српске Милорада Додика.[26]

Референце

уреди
  1. ^ „Zoran Dragic | Miami Heat”. www.nba.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03. 
  2. ^ а б Профил на сајту Евролиге
  3. ^ „Драгић у Крки”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2014. 
  4. ^ „Уникаха довела Гиста и Драгића”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 30. 09. 2014. 
  5. ^ Коста Перовић и Зоран Драгић у Малаги
  6. ^ Зоран Драгић остаје у Уникахи још две године
  7. ^ „БРАТ БРАТУ: Зоран Драгић близу Финикса”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2014. г. Приступљено 30. 09. 2014. 
  8. ^ „ПЛАТИО СЛОБОДУ 770.000 ЕВРА: Браћа Драгић заједно у Финиксу”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 30. 09. 2014. 
  9. ^ „Званично: Зоран Драгић у Финиксу за четири милиона”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2014. 
  10. ^ „ДВА ПУТА ДВА: Зоран Драгић потписао за Финикс”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2014. г. Приступљено 30. 09. 2014. 
  11. ^ Одоше Драгићи у Мајами
  12. ^ „Завршена регуларна сезона, Нетси и Пеликанси изборили doiгравање”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2015. 
  13. ^ „РАСТАНАК БРАЋЕ: Зоран Драгић се сели у Бостон”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 4. 8. 2015. 
  14. ^ Зоран Драгић вишак у Бостону!
  15. ^ И Драгић појачао Звездиног ривала
  16. ^ Драгић из Химкија прешао у Армани
  17. ^ Страшан малер за Зорана Драгића - исто колено, други пут
  18. ^ Званично: Изненађујућа дестинација за Зорана Драгића
  19. ^ Драгић задовољио на проби, до краја сезоне у Трсту
  20. ^ Зоран Драгић се вратио у Евролигу
  21. ^ Драгић још једну сезону у Басконији
  22. ^ „Žalgiris zove Slovence u pomoć: Zoran Dragić zvanično potpisao do kraja sezone”. telegraf.rs. 30. 10. 2021. Приступљено 17. 1. 2022. 
  23. ^ „Dragiću uručen otkaz: Prekid saradnje nakon samo dva meseca”. 24sedam.rs. 31. 12. 2021. Приступљено 17. 1. 2022. 
  24. ^ „Slovenski reprezentant Zoran Dragić je okrepil Cedevito Olimpijo”. cedevita.olimpija.com (на језику: словеначки). 9. 1. 2022. Приступљено 17. 1. 2022. 
  25. ^ „Dragić prešao u Bilbao”. mozzartsport.com. 8. 8. 2024. Приступљено 13. 8. 2024. 
  26. ^ „Предсједник Додик уручио ордене браћи Драгић”. rtrs. Приступљено 14. 8. 2018. 

Спољашње везе

уреди