Иван Петрович Аргунов (рус. Ива́н Петро́вич Аргуно́в; Санкт Петербург, Руска Империја 1729. — Москва 1802) је био руски сликар, истакнути портретист свог времена и зачетник реалистичког портрета.

Иван Аргунов
Аутопортрет из 1750.
Лични подаци
Пуно имеИван Петрович Аргунов
Датум рођења1729.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти1802.
Место смртиМосква, Руска Империја

Биографија уреди

Рођен у породици кметова грофа А. М. Черкаског, а касније прелази код грофа Петра Борисович Шереметјева као „мираз“ његове супруге Варвара. Одрастао у породици ујака, С. М. Аргунова.

Од 1746. до 1949, учио је портретно сликарство код немачког сликара Георга Христофера Грота, који је у то време радио код руске императорке Јелисавете I Петровне. Његови први радови биле су иконе за цркву Јекатерининог дворца у Царском Селу (1753) и за Нови Јерусалимски манастир (1749). Поред Грота, Иван Аргунов је такође учио и од својих рођака Фјодора Леонтиевича Аргунова и Фјодора Семјеновича Аргунова, сликара који су радили у Санкт-Петербургу на украшавању царске резиденције.

И сам је постао професор уметности, а међу његовим ученицима били су Антон Лосенко, Фјодор Рокотов, Кирил Головачевски и Иван Саблуков - сва четири будући професори Царске академије уметности.

Аргунов је имао три сина. Николај и Јаков су такође били сликари, а Павле је постао архитекта.

Галерија уреди

Литература уреди

  • Опћа енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1997. том 1 стр 236.