Иван Белић (18871968) био је српски архитекта, реализатор бројних архитектонских пројеката у Краљевини Југославији од 1921. до 1940. године, члан Удружења југословенских инжењера и архитеката.[1]

Иван Белић
Датум рођења1887.
Место рођењаКраљевина Србија
Датум смрти1968.(1968-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (80/81 год.)
Место смртиСФРЈ

Живот и каријера

уреди
 
Дозидани (доњи) део зграде амбасаде Италије, београдског арх. Ивана Белића, стилски је прилагођена Ди Фаустовој концепцији
 
Палата Реуниона

Након дипломирања на Архитектонском одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду 1912. године, радио је у катастарском одељењу Београдске општине (у Техничкој управи Секције за ревизију регулације), све до избијања Првог светског рата.[2]

По завршетку Великог рата од 1921. до 1940. године, као овлашћени пројектант Краљевине Југославије, са бироом у Далматинској 9, а потом и у 6 сопственој згради у Господар Јовановој 42а, Иван Белић је радио на реализацији бројних пројекте.[3]

Био је и редовни члан Удружења југословенских инжењера и архитеката, као и утицајног локалног Клуба архитеката.

Дело

уреди

За приватне инвеститоре, Белић је пројектовао углавном угаоне и приземне објекте, а у стилу академизма и умереног модернизма, бавио се претежно:

  • извођењем туђих пројеката,
  • надзором (Јадранско-подунавске банке, 1922 — 1925. године),
  • преправкама и дозиђивањима, многих објеката.

Већина његових ауторских дела, којих је било око четрдесетак,[4] није сачувана (попут куће Жанке Стокић на Сењаку из 1927, срушене око 1960), а ни историографски проучене,[5] изузев карабињерске „Палацине“ (1932) у комплексу италијанске амбасаде.[6] и палате „Реуниона”.

Признања

уреди

У знак признања за његов допринос у архитектури Београда београдске улица која почиње од улице Владимира Погачића, и иде кп 4497/1 и завршава се у кп 4497/5 у КО Нови Београд, носи његово име.[7]

Извори

уреди
  1. ^ Белић Иван, у: Лексикон српских неимара (ур. З. Маневић), Београд 2002, 15
  2. ^ Белић Иван, у: Лексикон српских архитеката 19. и 20. века (ур. З. Маневић), Београд 1999, 17
  3. ^ Маневић, З. (yр.), 2008 Лексикон неимара, Београд: Грађевинска књига. стр.24.
  4. ^ Општинске новине (1928–1941)
  5. ^ Маневић, З. (yр.), 2008 Лексикон неимара, Београд: Грађевинска књига.
  6. ^ Кадијевић, А. 2006 Амбасада Краљевине Италије у Београду, Наслеђе (Београд) VII: 60.
  7. ^ „ODLUKAO UTVRĐIVANJU NAZIVA ULICA U NASELJENIM MESTIMA NA TERITORIJI GRADSKE OPŠTINE NOVI BEOGRAD ("Sl. list grada Beograda", br. 66/2019)”. demo.paragraf.rs. Приступљено 2023-05-15. 

Литература

уреди