Излечити страх
„Излечи страх“ (рус. Излечит страхрус. Излечит страх) је руски историјски биографски филм о архиепископу Руске православне цркве у Украјини Луки Војно-Јасењецком, у режији Татјане Ходаковске и Александра Пархоменка. Радни наслови филма: „Лука“, „Лука. Лечи страх“, „Лука. Свети хирург“, „Лука. Дијамантски крст".
| Победити страх | |
|---|---|
| Жанр | биографска драма |
| Творац | Александар Пархоменко |
| Режија | Татјана Ходаковска и Александар Пархоменко |
| Сценарио | Катерина Иванова |
| Продуцент | Олег Ситник |
| Темељи се на | На основу романа Василја Марушака "Светитеа-хирург. Житије архиепископа Луке |
| Главне улоге | Вталиј Безруков
Андреј Саминин Катерина Гусева Вікторија Малекторович Олексиј Шевченков Олександр Јацко Володимир Гостјохин |
| Музика | Вадим Борисенко |
| Сниматељ | Серхии Риабетс, Олександр Запоросхцхенко |
| Продуцентска кућа | Централ Партнершип (Русија) |
| Година | 2012. |
| Трајање | 110 минута |
| Земља | Русија
Украјина Белорусија |
| Језик | руски језик |
| Буџет | 38,4 милиона ₴ |
| Награде | Награда председника Белорусије на Међународном филмском фестивалу „Листапад” (Белорусија),
Победа на филмском фестивалу „Патрон-Украине” (Украјина), Специјална награда Свитлане Медведеве за „Отеловљење светости на екрану“ на Међународном филмском фестивалу „Сјајни анђео“ (Русија). Гран при и „Награда хришћанског удружења“ ИЦФ-а Андрејевог крста (Грузија) |
| Веб-сајт | www |
| IMDb веза | |
Филм је био епицентар серије скандала како током продукције тако и након објављивања филма; посебно, првобитно одобрени режисер филма, Сергеј Маслобојшчиков, оптужио је руску продукцијску кућу А-1 Кино Видео да је филм претворила у руско пропагандно дело које велича Руску православну цркву. Због проруске идеолошке компоненте, нико од украјинских филмских дистрибутера није желео да изнајми филм, па сходно томе филм никада није пуштен у украјинску биоскопску дистрибуцију. Једина земља у којој је филм објављен била је Русија: филм је пуштен у широку руску дистрибуцију 30. априла 2015; компанија за изнајмљивање - Централ Партнершип.
Синопсис уреди
1917, почетак руско-украјинског рата 1917. Млади лекар, Валентин Војно-Јасењецки, са супругом и четворо деце, сели се у Ташкент, захваћен грађанским ратом и интервенцијом, где Војно-Јасењецки постаје главни лекар градске болнице. Он не само да свакодневно спашава стотине пацијената, оперишући под мецима сталних уличних борби, већ се бори и за живот своје вољене супруге, која умире од туберкулозе. Усред репресије, остављен сам са четворо деце на периферији бивше империје, постаје свештеник. И од тог времена, никад не издавши ни скалпел ни крст, пролази кроз сва искушења изгнанства и лутања, исцељујући душу и тело...
Улоге уреди
У филму су учествовали познати руски глумци:
- Виталиј Безруков — Лука (одрасли)
- Андриј Саминин - Лука (у младости)
- Катерина Гусева - Ана Ланскаја (супруга Валентина Војно-Јасењецког)
- Викторија Малекторович — Софија Велецкаја
- Алексеј Шевченков — Иван Михајловскиј, хирург
- Олександр Јатско - Мамонтов
- Володимир Гостјухин је Лукин деда
- Иван Мацкевич је истражитељ
- Олександр Числов - Андрии
- Татјана Казанцева - Лена, ћерка Луке
- Васил Голованов - Григориј Ротенберг
- Олга Грисхина — камео улога
- Артем Позниак — епизодна улога
- Андрии Бондарцхук је дежурни
- Лариса Иатсенко - епизодна улога
- Кирило Новицки је сеоски полицајац
- Катерина Козлова — камео улога
- Филип Козлов — епизодна улога
- Елизавета Козлова — епизодна улога
- Костја Козлов — епизодна улога
Креативна група уреди
Директор продукције: Олександр Пархоменко
Сниматељи: Серхии Риабетс, Олександр Запоросхцхенко
Дизајнер: Серхии Брзестовскии
Композитор: Вадим Борисенко
Продуцент: Олег Ситник
Производња уреди
У септембру 2011, филм са радним насловом „Дијамантски крст“ победио је на другом питчингу филмских пројеката у Дершкину. Процена филма је била 38,4 милиона ₴, од чега је Дершкинов удео био 12,0 милиона ₴3. У финансирању филма учествовали су и Министарство културе Белорусије и Руски фонд за подршку филму[1].
Снимање уреди
Пост продукција уреди
Синхронизација и миксовање филма направљено је у украјинском студију за синхронизацију ЛеДоеин Студио.
Издање уреди
Филм није објављен у украјинској биоскопској дистрибуцији. Филм је добио лиценцу за дистрибуцију у Русији 2015. године[3]. Филм је пуштен у широку руску дистрибуцију 30. априла 2015. године, дистрибутер је Централ Партнершип.
Учешће на филмским фестивалима уреди
Филм је први пут приказан на фестивалу православног филма РПЦ у Украјини „Покров“ 11. октобра 2013. године[4].
Осим тога, филм је освојио неколико награда на разним филмским фестивалима. Конкретно, филм је добио награду председника Белорусије на Међународном филмском фестивалу „Листапад” (Белорусија), победу на филмском фестивалу „Патрон-Украине” (Украјина), специјалну награду Свитлане Медведеве за „Отеловљење светости на екрану“ на Међународном филмском фестивалу „Сјајни анђео“ (Русија).[ 4] као и Гран при и „Награда хришћанског удружења“ ИЦФ-а Андрејевог крста (Грузија).
Извори уреди
- ^ „Російсько-донецьке обличчя українського кіно-2012”. НАШІ ГРОШІ (на језику: украјински). Приступљено 2024-05-20.
- ^ Аракулов, Гайрат (2023-03-19). „Факторы, влияющие на формирование агрессии у подростков”. Современные тенденции инновационного развития науки и образования в глобальном мире. 1 (3): 106—109. ISSN 2250-3811. doi:10.47689/stars.university-pp106-109.
- ^ Біліченко, Лідія (2023-06-30). „УКРАЇНСЬКІ ПЕРІОДИЧНІ ВИДАННЯ ПОЧАТКУ ХХ СТ. ПРО НІМЕЦЬКОГО КАЙЗЕРА ВІЛЬГЕЛЬМА ІІ”. Молодий вчений (6 (118)): 21—26. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2023-6-118-5.
- ^ Іщенко, Олена (2022-10-31). „АКУЛЬТУРАЦІЙНИЙ ПРОЦЕС У СУЧАСНОМУ КІНЕМАТОГРАФІ (НА МАТЕРІАЛАХ ХУДОЖНЬОГО ФІЛЬМУ «ГОТЕЛЬ «МЕРІГОЛД»: КРАЩИЙ З ЕКЗОТИЧНИХ» (2011 Р.)”. Молодий вчений (10 (110)): 143—149. ISSN 2313-2167. doi:10.32839/2304-5809/2022-10-110-28.