Илијашка пјешадијска бригада

Илијашка бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса.

Илијашка пјешадијска бригада
Постојање1992—1995.
Формацијабригада
Јачина4.000[1]
просечно: 4.000[1]
ДеоВојске Републике Српске
ОдликовањаОрден Немањића
Команданти
КомандантДраган Јосиповић

СаставУреди

Састав бригаде је чинило од 3.150 до 6.350 бораца; погинуло је 531 бораца. По формирању бригаде у мају 1992. године, упућен је позив 4.476 војних обавезника српске националности са територије општине Илијаш.[2] Делом због прилива избеглица из Високог, Брезе, Какња и других средњобосанских општина (од 13.000 протераних, 9.000 се населило у општини Илијаш), делом због прикључења неколико месних заједница које су се наслањале на Илијаш, људство бригаде је нагло порасло. Током 1993. године, састав бригаде се мења у завиности од потреба сарајевског ратишта, да би 1994. године бригада, тада на челу са Драганом Јосиповићем, добила чвршћи облик. Током те године, бригаде су чиниле следеће јединице[2]:

Током јесени 1994. године долази до нових промена у саставу бригаде, услед којих 7. и 8. пешадијски батаљони постају делом Прве романијске пешадијске бригаде, док 5. пешадијски батаљон и чета Семизовац улазе у састав Треће сарајевске бригаде. Због ових промена се људство бригаде смањује на 3.150 бораца. У овом облику бригада дочекује крај рата.

НаоружањеУреди

Бригада је у првој години рата поседовала наоружања довољног за две лаке пешадијске бригаде. С обзиром да никада до поделе бригаде није дошло, наоружање је обједињено, због чега је било могуће направити један МАД и једну ОМ чету. Бригада је поседовала следећу ватрену моћ:[2]

ИсторијаУреди

Илијашка бригада формирана је 20. маја 1992. године, са командим место у основној школи „27. јули“ у Илијашу. У почетку, бригада је носила назив „Прва илијашка бригада“, јер је било предвиђено формирање још једне лаке пешадијске бригаде на територији општине Илијаш. До ове поделе, међутим, никад није дошло.

Ратни путУреди

Почетком маја 1992. године долази до првих војних обрачуна са јединицама АРБиХ, које покушавају да сламањем Илијаша прекину обруч око Сарајева. До краја године и већим делом наредне године, бригада је ангажована на стабилизовању линија одбране и запоседању повољних коти на додиру са непријатељем. Током 1994. године, бригада прелази у активну одбрану. У јуну 1995. године, бригада је стављена на велико искушење током покушаја АРБиХ да деблокира Сарајево. Упркос жестоким нападима, Илијашка бригада осујећује прекидање пута Семизовац-Средње.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Илијашки Немањићи 2017.
  2. ^ а б в Аџић, Велемир: Илијашки Немањићи. ПП „Контак М“: Бијељина, 1998.

Спољашње везеУреди