Илија Крпић
Илија Крпић (Поповац, 8. август 1887 — Мркоњић Град, 16. август 1932) био је српски прота и национални радник из Медне. Један је од оснивача Српског просвјетног и културног друштва Просвјета. Због отпора аустроугарској политици био је прогањан од стране аустроугарских власти. Основао је земљорадничку задругу и ширио је задругарску свест. Стекавши велики углед код сељака постао је претња за политичке противнике, који су га убили.
Илија Крпић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 8. август 1887. |
| Место рођења | Поповац Аустроугарска |
| Датум смрти | 16. август 1932. (45 год.) |
| Место смрти | Мркоњић Град Краљевина Југославија |
Живот и рад уреди
Илија Крпић рођен је 8. августа 1887. у Поповцу крај Челинца.[1] Завршио је гимназију и богословију у Рељеву. Веома рано се бавио националним радом. [2] Учествовао је у свим ђачким организацијама, које су радиле против Аустроугарске, па је био прогањан од аустроугарских власти.[3] Један је од 29 утемељивача Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“.[1] Молба за оснивање Просвјете поднета је 1901, а власти су након много подозрења и оклевања одобриле да се 1902. оснује Просвјета.[1] Након завршетка богословије рукоположен је за ђакона 31. јула и за свештеника 1. августа 1911.[1] Постављен је за пароха у Медној крај Мркоњић Града.[1] Када је избио Први светски рат аустроугарске власти су почеле са великим репресалијама према српском становништву у Босни и Херцеговини. Илију Крпића су најпре одвели као таоца у логор Бочац.[1] Касније је био у тамници у Босанском Броду, па је интерниран у далеком Араду, где му је нарушено здравље.[2] До 1917. вратио се у Медну.[1]
Након ослобођења и успостављања Краљевине СХС укључио се у политику. Био је активан члан и један од оснивача Земљорадничке странке. Постао је посланик у Обласној скупштини у Травнику.[3] Основао је земљорадничку задругу у Медној, где је код народа успео да развије јаку задругарску свест.[2][4] Стекао је велики углед код сељака, па су политички противници сматрали да он представља за њих претњу.[1] Убио га је 16. августа 1932. у Мркоњић Граду његов политички противник, државни лугар Никола Чулић.[1][2][3][4]
Иза Илије Крпића остала је супруга Стана и четворо деце: Мица, Милорад, Смиља и Лепосава.[5][1] Милорад и Мица борили су се у партизанима. Милорад је погинуо у партизанима, а Мица је била истакнути борац, па је школа у Медној добила име по Мици Крпић.[5][1] Најстарија Илијина ћерка Лепосава била је директор школе у Београду, а њена ћерка Бранислава Бошковић била је професор францускога и удала се за југославенског дипломату и амбасадора Петра Бошковића.[1]
Референце уреди
Литература уреди
- Соња Ескић Родић - Моји снови, Српски генеалошки центар, Београд (). 2015. ISBN 978-86-6401-014-6
- Политика, 17.8.1932, стр. 5
- Време, 18.8.1932, стр. 5
- Врбаске новине 18.8.1932, стр. 6
