Петар Бошковић

Петар Бошковић (Брчели, 9. јул 1931Београд, 14. јануар 2011) био је југословенски и српски дипломата. Био је амбасадор СФРЈ на Кипру.

Петар Бошковић
ПетарБошковић.jpg
Биографија
Датум рођења(1931-07-09)9. јул 1931.
Место рођењаБрчели
 Краљевина Југославија
Датум смрти14. јануар 2011.(2011-01-14) (79 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
СупружникБранислава Лазаревић Бошковић
ДецаДобривоје, Мило и Слободан
1988. — 1993.
НаследникИван Мркић

Живот и радУреди

Истакнута браћа БошковићиУреди

Петар Бошковић рођен је 9. јула 1931. у селу Брчели, у Црмници, код Бара.[1] Његов отац Иво радио је у САД, а он је са мајком и браћом остао у Југославији. Петров брат Ђуро Бошковић (1914—1945) био је правник, револуционар, учесник Народноослободилачка борбе и официр ОЗНЕ. Ђуро се посебно истакао за време битке на Сутјесци, када је јављао штабу да иако су изгубили две трећине бораца, да на њих рачунају као да су у пуном саставу. Петров брат, народни херој, Мило Бошковић (1911—1944) убијен је 1944. у концентрационом логору Јасеновац. Њихова сестра Бошковић Велика била је првоборац, партизанка Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде.[2]

ДипломатаУреди

Касније, као младић Петар је отишао 1952. код оца у САД, где је завршио факултет политичких наука у Дикинсону у Пенсилавнији.[1] Магистарске студије завршио је 1973. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[1] Од 1960. до 1965. радио је у Министарству спољњих послова ФНР Југославије.[1] Од 1965. до 1976. био је заменик директора Фулбрајтове комисије за доделу стипендија и за последипломске студије.[1] Од 1976. до 1980. обављао је дужност саветника у амбасади СФРЈ у Лондону.[1] Након повратка из Лондона био је ангажован у Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) као шеф одељења за Западну Европу и САД.[1] Више пута био је ангажован у ЦК, иако никада није био члан Савеза комуниста Југославије. Од 1982. до краја 1984. обављао је дужност директора и главног и одговорног уредника дневног листа Побједа.[1] Након тога од 1985. до 1988. обављао је дужност саветника ѕа спољну политику Централног комитета СКЈ.[1]

Амбасадор на КипруУреди

Постављен је 1988. за амбасадора СФР Југославије на Кипру.[1] Ту дужност обављао је до 1993.[1] Крајем 1993. и током 1994. одржао је серију предавања на америчким универзитетима Бредли, Дикинсон, Лафајет, Лебанон воли, Колгејт, Пен стате и Биверс колеџ. Настојао је да америчкој јавности укаже на једностраности њиховога приступа.[3] Током 1999. поново су га позивали да на америчким универзитетима као спољнополитички експерт држи предавања о српско-албанским односима.[4] Током 1999. био је један од најбитнијих сведока на суђењу усташком злочинцу Динку Шакићу.[5] Сведочио је како је Динко Шакић убио његовог брата Мила Бошковића.[5] Умро је 14. јануара 2011. у Београду.

ДелаУреди

Био је сарадник и коментатор мнохих листова и часописа у СФР Југославији и у иностранству.[1] Поред бројних радова и чланака, које је објавио током своје плодне каријере, посебно се истакао са две запажене студије.[1] Ради се о две књиге:

  • Савремена кретања на западноевропској левици, Београд 1982
  • Изазови технолошких промена, Београд 1987.[1]

РеференцеУреди

ЛитератураУреди