Интерпретатор (музика)

Реч интерпретатор (фр. exécutant, енг. performer)[1] потиче из латинског језика и значи тумач, извођач, излагач.

У музици интерпретатор је музичар (инструменталиста[2], певач, диригент) који јавно изводи, интерпретира неко музичко дело. Други назив за интерпретатора био би извођач.[3]

Добар интерпретатор је пре свега талентован и музикални извођач који изводећи, тј. звучно тумачећи неко музичко дело поштује композиторове замисли и захтеве који пишу у нотном тексту (ако је композитор музички образован) и који при музицирању уноси своје лично схватање стила и свој доживљај (емотивни набој) и преноси га јасно и живо слушаоцима.

Интерпретатор може бити професионалац (живи искључиво од извођаштва) или аматер (извођаштво му је хоби).

Како се музика дели на забавну, џез, класичну, народну, аутоматски се и интерпретатори деле на забавне, џез, народне и класичне.

По музичком образовању, интерпретатор може бити школован и нешколован (приучен). Школовани интерпретатор је завршио основну музичку школу у којој је морао да изабере одсек (инструмент) који ће учити: клавирски, гудачки (виолина, виола, виолончело, контрабас), дувачки (флаута, кларинет, обоа, труба, тромбон, хорна, фагот), одсек за хармонику, харфу, гитару, удараљке, џез музику, рану музику, певање (соло). Даље музичко образовање стиче се у средњој музичкој школи, а потом на музичкој академији - факултету.

Само врхунски интерпретатор може бити уметник.

Референце

уреди