Исак Ласкарис

Исак Ласкарис (грчки: Ισαάκιος Λάσκαρις; умро после 1224.) је био брат никејског цара Теодора I Ласкариса. Са братом Алексијем, уз помоћ војске латинског цара, покушао је подићи побуну против Теодоровог наследника, Јована III Дуке Ватаца, 1244. године.

ПородицаУреди

Исак је био један од шесторице синова Манојла Ласкариса (рођен око 1140.) и Јоване Карацаине (рођена око 1148.).[1] Имао је петорицу браће: Манојла (умро после 1256.), Михаила (умро 1261/1271), Ђорђа, Константина (умро после 19. марта 1205.), Теодора I и Алексија.[2] Вилијам Милер је сматрао да је сестра Исака и његове браће и супруга Марка I Сануда. Ова претпоставка заснива се на његовој интерпретацији неких италијанских историјских извора.[3] Михаило Димитрије Стурдза одбацио је ову претпоставку у свом Dictionnaire historique et Généalogique des grandes familles de Grèce, d'Albanie et de Constantinople из 1983. године, будући да она нема потврде у грчким изворима.[4]

БиографијаУреди

Исак је био један од шесторице браће цара Теодора I Ласкариса. Носио је титулу севастократора током Теодорове владавине. Ову титулу носили су рођаци владајућег цара.[5] Када је Теодор I умро новембра 1221. године, није имао мушке деце, те га је наследио супруг његове најстарије ћерке, Јован III Ватац.[6] Питање Јованових права оспорио је Исак, и његов брат Алексије, који је такође носио титулу севастократора. Они су пребегли у Латинско царство, одводећи са собом Теодорову ћерку Евдокију.[7] Непосредно пред своју смрт, Теодор је уговарао брак Евдокије и латинског цара Роберта Куртенеа.[8] На овим преговорима браћа су заснивала своју претпоставку да ће им латински цар помоћи у борби против Јована Ватаца.[9] Двојица старије браће, Михаило и Манојло, такође су побегли из Никеје током Јованове владавине, могуће због својих контаката са Исаком и Алексијем, али су се касније вратили у Никеју, током владавине Јовановог сина Теодора II Ласкариса.[10]

Роберт је примио браћу на свој двор, будући да су му били рођаци, преко брака Теодора Ласкариса и цареве сестре Марије.[11] Исак и Алексије предводили су 1224. године латинску војску против Ватаца. Војске су се сусреле код Поиманенона 1224. године. Ватац је однео одлучну победу. Латинска војска је поражена у тешкој бици, а обојица браће су заробљена. Ватац је освојио већи број латинских тврђава у Малој Азији. Исак и Алексије су након пораза код Поманенона ослепљени.[12] Њихова даља судбина није позната.

РеференцеУреди

  1. ^ "Emperor Theodore I Lascaris of Nicaea". RootsWeb. Retrieved December 3, 2019.
  2. ^ Marek, Miroslav. "The Laskaris family". Genealogy.EU.
  3. ^ Miller, The Latins in the Levant. A History of Frankish Greece (1204–1566) (1908), pp. 572f
  4. ^ Profile of "Laskaraina" in "Medieval Lands" by Charles Cawley
  5. ^ Macrides 2007, стр. 166, 167–168 (note 1).
  6. ^ Macrides 2007, стр. 157-160.
  7. ^ Macrides 2007, стр. 166
  8. ^ Macrides 2007, стр. 157-158.
  9. ^ Macrides 2007, стр. 168 (note 2).
  10. ^ Macrides 2007, стр. 284 (note 3).
  11. ^ Van Tricht 2011, pp. 174, 296.
  12. ^ Macrides 2007, стр. 165-167.

ИзвориУреди