Википедија

Историја Саудијске Арабије

Историја Саудијске Арабије као националне државе почела је појавом династије Ал Сауд у централној Арабији 1727. године[1][2] и каснијим успостављањем Емирата Дирија. Предисламска Арабија, територија која чини модерну Саудијску Арабију, била је место неколико древних култура и цивилизација; праисторија Саудијске Арабије показује неке од најранијих трагова људске активности на свету.[3]

Прва саудијска држава Емират Дирија од 1744. до 1818. године.
Делови Саудијске Арабије и суседне земље чинили су део Римског царства

Друга по величини религија на свету,[4] ислам, појавила се у савременој Саудијској Арабији. Почетком 7. века, исламски пророк Мухамед је ујединио становништво Арабије и створио јединствену исламску верску државу.[5] Након његове смрти 632. године, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском влашћу изван Арабије, освојивши огромне и невиђене делове територије (од Иберијског полуострва на западу до данашњег Пакистана на истоку) за неколико деценија. Арапске династије које потичу из данашње Саудијске Арабије основале су калифате Рашидун (632–661), Омајад (661–750), Абасид (750–1517) и Фатимид (909–1171), као и бројне друге династије у Азији, Африци и Европи.[6][7][8][9][10]

Подручје данашње Саудијске Арабије се раније састојало од углавном четири различита историјска региона: Хиџаз, Неџд и делови источне Арабије (Ал-Ахса) и јужне Арабије (Асир).[11] Модерну Краљевину Саудијску Арабију основао је 1932. Абдулазиз бин Абдул Рахман, познат на Западу као Ибн Сауд. Абдулазиз је ујединио четири региона у једну државу кроз серију освајања почевши од 1902. године заузимањем Ријада, прадомовине његове породице. Саудијска Арабија је од тада била апсолутна монархија којом се управља по исламистичким начелима. Саудијску Арабију понекад називају „Земљом две свете џамије“, у смислу Ал-Масџид ал-Харам (у Меки) и Ал-Месџид ан-Набави (у Медини), два најсветија места у исламу.

Нафта је откривена 3. марта 1938, а то је праћено са још неколико налаза у Источној провинцији.[12][13] Саудијска Арабија је од тада постала други највећи светски произвођач нафте (иза САД) и највећи светски извозник нафте, контролишући друге највеће светске резерве нафте и шесте по величини резерве гаса.[14]

Од 1932. до смрти 1953., Абдулазиз је Саудијском Арабијом владао апсолутном монархијом. Након тога, шест његових синова заредом владала краљевством:

  1. Сауд, непосредни наследник Абдулазиза, суочио се са већином у краљевској породици и био је на крају свргнут.
  2. Фејсал је 1964. заменио Сауда. Све до убиства од стране нећака 1975. године, Фајсал је председавао периодом раста и модернизације подстакнуте нафтним богатством. Улога Саудијске Арабије у нафтној кризи 1973. године и, последични пораст цене нафте, драматично су повећали политички значај и богатство земље.
  3. Халид, Фајсалов наследник, владао је за време првих главних знакова неслагања: исламистички екстремисти привремено су преузели контролу над Великом џамијом у Меки 1979. године.
  4. Фахд је постао краљ 1982. године. Током његове владавине Саудијска Арабија је постала највећи произвођач нафте на свету. Међутим, унутрашње тензије су се повећале када се та држава придружила Сједињеним Државама, и осталим државама, у Заливском рату 1991. године. Почетком 2000-их исламистичка опозиција режиму извела је низ терористичких напада.
  5. Абдулах је наследио Фахда 2005. године. Он је покренуо бројне благе реформе за модернизацију многих институција у земљи и донекле повећао политичку партиципацију.
  6. Салман је постао краљ 2015.

Предисламска Арабија уреди

Главни чланак: Предисламска Арабија

Постоје докази да људско становање на Арабијском полуострву датира од пре око 63.000 година.[15][16] Ипак, камено оруђе из средњег палеолита, заједно са фосилима животиња откривених у Тис ал Гадаху, у северозападној Саудијској Арабији, могло би да имплицира да су хоминиди мигрирали кроз „Зелену Арабију“ између пре 300.000 и 500.000 година.[17]

Археологија је открила неке ране насељене цивилизације: цивилизацију Дилмун на истоку Арапског полуострва, Тамуд северно од Хиџаза, Краљевство Кинда у центру и цивилизацију Ал-Магар на југозападу Арабијског полуострва. Најранији познати догађаји у арабијској историји су миграције са полуострва у суседна подручја.[18]

Такође постоје докази из Тимне (Израел) и Тел ел-Келејфеха (Јордан) да је локална курајија/мидијанска грнчарија настала у региону Хиџаза на северозападу Саудијске Арабије, што сугерише да су библијски Мидијанци првобитно дошли из региона Хиџаза на полуострву, пре него што су се проширили на Јордан и јужни Израел.[19][20]

Дана 9. јуна 2020, у часопису Антика објављено је откриће 35 метара дугог троугластог мегалитског споменика у Думат ал-Џандалу, датираног из седмог миленијума пре нове ере, вероватно посвећеног ритуалним праксама. Археолошки истраживачи из Француске, Саудијске Арабије и Италије, на челу са Оливијом Муњоз, верују да ови налази осветљавају сточарски номадски начин живота и ритуал који се користио у праисторијској Арабији.[21][22]

У мају 2021. године, археолози су објавили да би 350.000 година старо ашелско налазиште по имену Ан Насим у региону Хајл могло бити најстарије људско насеље у северној Саудијској Арабији. Локалитет је први пут откривен 2015. године коришћењем даљинског истраживања и палеохидролошког моделирања. Оно садржи наслаге палеојезера које се односе на материјале средњег плеистоцена. 354 артефакта које су открили истраживачи, укључујући ручне секире, камено оруђе и љуспице, пружају информације о традицији израде алата најранијих људи који су насељавали југозападну Азију. Осим тога, палеолитски артефакти су слични материјалним остацима откривеним на ашелским налазиштима у пустињи Нефуд.[23][24][25][26]

Референце уреди

  1. ^ „Saudi Arabia to commemorate 'Founding Day' on Feb. 22 annually: Royal order”. Al Arabiya English (на језику: енглески). 27. 1. 2022. Архивирано из оригинала 1. 10. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. 
  2. ^ „History of the Kingdom | kingdom of Saudi Arabia – Ministry of Foreign Affairs”. www.mofa.gov.sa. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2022. 
  3. ^ 88,000-Year-Old Finger Bone Pushes Back Human Migration Dates, www.nationalgeographic.com
  4. ^ „The Global Religious Landscape”. Pew Forum. 18. 12. 2012. Архивирано из оригинала 17. 1. 2018. г. Приступљено 3. 3. 2021. 
  5. ^ Lindsay, James E. (2005). Daily Life in the Medieval Islamic World. Greenwood Press. стр. 33. ISBN 978-0313322709. 
  6. ^ „Islam, The Arab Empire Of The Umayyads”. history-world.org. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 1. 4. 2017. 
  7. ^ „The Arab Empire | Mohammed | Umayyad Empire History”. www.historybits.com. Архивирано из оригинала 25. 1. 2019. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  8. ^ „Top 10 Greatest Empires In History”. Listverse. 22. 6. 2010. Архивирано из оригинала 9. 8. 2021. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  9. ^ Pillalamarri, Akhilesh (22. 2. 2015). „The 5 Most Powerful Empires in History”. The National Interest. Архивирано из оригинала 28. 6. 2018. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  10. ^ „10 Greatest Empires in the History of World”. Top Ten Lists. 24. 3. 2010. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  11. ^ Madawi Al-Rasheed (2013). A Most Masculine State: Gender, Politics and Religion in Saudi Arabia. стр. 65. ISBN 978-0521761048. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  12. ^ Caryl, Sue (20. 2. 2014). „1938: Oil Discovered in Saudi Arabia”. National Geographic. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 12. 12. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2016. 
  13. ^ Learsy, Raymond (2011). Oil and Finance: The Epic Corruption. стр. 89. 
  14. ^ „International – U.S. Energy Information Administration (EIA)”. eia.gov. Архивирано из оригинала 7. 5. 2015. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  15. ^ „Early humans settled in Arabia”. usatoday. Архивирано из оригинала 2. 6. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2016. 
  16. ^ Saudi Embassy (US) Website Архивирано 4 март 2016 на сајту Wayback Machine retrieved 20 January 2011
  17. ^ Roberts, Patrick; Stewart, Mathew; Alagaili, Abdulaziz N.; Breeze, Paul; Candy, Ian; Drake, Nick; Groucutt, Huw S.; Scerri, Eleanor M. L.; Lee-Thorp, Julia; Louys, Julien; Zalmout, Iyad S.; Al-Mufarreh, Yahya S. A.; Zech, Jana; Alsharekh, Abdullah M.; al Omari, Abdulaziz; Boivin, Nicole; Petraglia, Michael (29. 10. 2018). „Fossil herbivore stable isotopes reveal middle Pleistocene hominin palaeoenvironment in 'Green Arabia'”. Nature Ecology & Evolution. 2 (12): 1871—1878. PMID 30374171. S2CID 53099270. doi:10.1038/s41559-018-0698-9. hdl:10072/382068  . 
  18. ^ Philip Khuri Hitti (2002), History of the Arabs, Revised: 10th Edition
  19. ^ Levy, Thomas E.; Higham, Thomas; Bronk Ramsey, Christopher; Smith, Neil G.; Ben-Yosef, Erez; Robinson, Mark; Münger, Stefan; Knabb, Kyle; Schulze, Jürgen P.; Najjar, Mohammad; Tauxe, Lisa (28. 10. 2008). „High-precision radiocarbon dating and historical biblical archaeology in southern Jordan”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (43): 16460—16465. Bibcode:2008PNAS..10516460L. PMC 2575442  . PMID 18955702. doi:10.1073/pnas.0804950105  . 
  20. ^ Bimson, John J.; Tebes, Juan Manuel, Timna revisited : egyptian chronologyand the silver mines of the southernArabah Архивирано 1 новембар 2018 на сајту Wayback Machine Antiguo Oriente Vol. 7, 2009
  21. ^ „6th millennium BC structure discovered in Saudi Arabia”. phys.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 2020-09-11. 
  22. ^ Munoz, Olivia; Cotty, Marianne; Charloux, Guillaume; Bouchaud, Charlène (2020). „Marking the sacral landscape of a north Arabian oasis: a sixth-millennium BC monumental stone platform and surrounding burials”. Antiquity. 94 (375): 601—621. S2CID 225721042. doi:10.15184/aqy.2020.81. Архивирано из оригинала 3. 9. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  23. ^ Scerri, Eleanor M. L.; Frouin, Marine; Breeze, Paul S.; Armitage, Simon J.; Candy, Ian; Groucutt, Huw S.; Drake, Nick; Parton, Ash; White, Tom S.; Alsharekh, Abdullah M.; Petraglia, Michael D. (2021-05-12). „The expansion of Acheulean hominins into the Nefud Desert of Arabia”. Scientific Reports (на језику: енглески). 11 (1): 10111. Bibcode:2021NatSR..1110111S. ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-021-89489-6  . 
  24. ^ „Saudi Arabia discovers new archaeological site dating back to 350,000 years”. Saudigazette (на језику: енглески). 2021-05-12. Архивирано из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-17. 
  25. ^ „Saudi Arabia discovers a 350,000-year-old archaeological site in Hail”. The National (на језику: енглески). 2021-05-13. Архивирано из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-17. 
  26. ^ „Ancient site in Nefud Desert offers glimpse of early human activity in Saudi Arabia”. Arab News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 5. 2021. г. Приступљено 2021-05-17. 

Литература уреди

  • Bowen, Wayne H. The History of Saudi Arabia (The Greenwood Histories of the Modern Nations, 2007)
  • Determann, Jörg. Historiography in Saudi Arabia: Globalization and the State in the Middle East (2013)
  • Kostiner, Joseph. The Making of Saudi Arabia, 1916–1936: From Chieftaincy to Monarchical State (1993)
  • Parker, Chad H. Making the Desert Modern: Americans, Arabs, and Oil on the Saudi Frontier, 1933–1973 (U of Massachusetts Press, 2015), 161 pp.
  • al-Rasheed, M.. A History of Saudi Arabia (2nd ed. 2010)
  • Vassiliev, A. The History of Saudi Arabia (2013)
  • Wynbrandt, James and Fawaz A. Gerges. A Brief History of Saudi Arabia (2010)

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Историја Саудијске Арабије на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_Саудијске_Арабије&oldid=27677039”