Исусове приче
Исусова поређења или Исусове параболе су кратке алегоријске приче којима се примерима из свакодневног живота преносе духовне поуке. Око трећине забележених Исусових речи представљају параболе.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/63/Guercino_Return_of_the_prodigal_son.jpg/220px-Guercino_Return_of_the_prodigal_son.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Samaritan.jpg/220px-Samaritan.jpg)
Параболе (хеб. מָשָׁל mashal) су биле уобичајен начин изражавања за Стари завет и јеврејску духовну традицију уопште.[1] И сам Исус се обилато користио тим начином изражавања. У Новом завјету имао око 40 Исусових алегоријских прича и оне се углавном налазе у три синоптичка јеванђеља, по Матеју, Марку и Луки. У Еванђељу по Јовану нема парабола[2][3][4], или их има веома мало.[5][6]
Иако је у разговорима са свештеницима и својим ученицима употребљавао и апстракне теолошке изразе, Исус је сеоском становништву Палестине говорио у сликама из њихове свакодневице. Када су га ученици питали зашто народу говори у поређењима, Исус је одговорио: „Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива“ (Марко 4:11). Јер они „гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју“ (Матеј 13:11-13). Стога је Исус у разговору са обичним народом користио поређења као метод подучавања.[7]
Поређења су сликовити говор разумљив тадашњем времену. Исус говори обично у презенту о стварима које се у природи и животу људи редовно догађају, имају ванвременско значење. Он указује на заједничке везе између свакодневице и духовне стварности Краљевства Божјег. Као што се пастир радује пронађеној овци, тако се Бог радује због једног покајаног грешника.
Снага параболе је у реаговању слушаоца. У параболама се појављују неочекивани тренуци различити од уобичајене људске логике нпр. у причи о радницима у винограду. Многе приче завршавају питањем и допуштају слушаоцу, да сам одлучи који ће пут одабрати. Исус жели, да се слушаоци препознају у поређењима, да препознају што не ваља у њиховом животу и да заузму нови, другачији став од досадашњег.[8]
Неке приче позивају на будност, на очекивање Божјег краљевства. Такве су нпр. прича о десет девојака и прича о стражару. Многе су приче критике свештеника и богаташа, у прилог одбачених и презрених људи из нижих слојева. Такве су на пример: прича о фарисеју и царинику, прича о богаташу и убогом Лазару итд.
Референце
уреди- ^ Pheme Perkins (2007). Introduction to the synoptic gospels. ISBN 0-8028-1770-X. стр. 105.
- ^ Barbara Reid (2001). Parables for Preachers. ISBN 0-8146-2550-9. стр. 3.
- ^ Arland J. Hultgren (2002). The Parables of Jesus. ISBN 0-8028-6077-X. стр. 2.
- ^ Catholic Encyclopedia у чланку Параболе тврди: „Нема парабола у Јовановом јеванђељу."
- ^ The Vine and the Branches by David Tryon Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2010), као и други кроз историју укључујући Жана Калвина у John Calvin's Commentary on John Volume 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2011), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ The Parables of Jesus: The Grain of Wheat Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2012), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Harris, Stephen L., Understanding the Bible. Palo Alto: Mayfield. 1985.
- ^ Marko Matić: Prispodobe u Novom zavjetu, Biblija danas 2007.
Спољашње везе
уреди- List of biblical parables Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2006)
- Another list, slightly different and only of the synoptic Gospels
- Jewish Encyclopedia: Parable
- Catholic Encyclopedia: Parable
- PBS: Frontline: From Jesus to Christ: The Parables
- Parables of Jesus at WikiChristian