Како сачувати ментално здравље породице у избеглиштву (књига)
Како сачувати ментално здравље породице у избеглиштву једна је од пет књига библиотеке И то је живот ауторке Наде Половина, објављена 2000. године у издању Југословенског Црвеног крста и Међународне фередација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.[1]
| Како сачувати ментално здравље породице у избеглиштву | |
|---|---|
 Насловна страна издања из 2000. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Неда Половина |
| Земља | СР Југославија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Југословенски Црвени крст и Међународна фередација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца |
| Датум | 2000. |
О аутору уреди
Нада Половина (1953), научни сарадник у Институту за педагошка истраживања од 2005. године, од 2008. у статусу виши научни сарадник. Дипломирала је 1977, магистрирала 1991. на Филозофском факултету у Београду. Године 2004. докторирала је на катедри за психологију на Филозофском факултету у Београду са темом Ток развоја оријентације ка родитељству.[2]
О делу уреди
Југословенски црвени крст и Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, свесни реалне опасности да се у избеглиштву може пореметити ментално здравље, покренули су библиотеку под називом И то је живот. Како сачувати ментално здравље деце у избеглиштву је једна од пет књига објављених у библиотеци која је посвећена теми менталног стаља избеглица.[3]
Како сачувати ментално здравље породице у избеглиштву је гњига о породици у избеглиштву, њиховим тегобама, могућностима и начинима самопомоћи и помоћи. Намењена је и онима који који су ангажовани у помагању породицама у избеглиштву.[4]
Могућност да се непланирао и изненада напусти свој дом и под теретом страха и безнађа потражи, привремено или трајно, мир и заштита на неком другом месту, постала је реалност за многе породице које су се нашле у ратом захваћеним подручјима, или неким другим недаћама. Породице које су у избеглиштву су у истој ситуацији иако су се свака од њих нашле у особеним историјско-географским околностима, без обзира на почетне услове (материјалне могућности), начин преласка на сигурну територију као и околности за почетно сналажење у новим условима. Међу особеностима за све те породице јесте и врста и количина преживљених тешкоћа и невоља. Све те разлике чине касније разлике процеса живљења у избеглиштву. У књизи су изнете опште карактеристике угрожености менталног здравља породица у избеглиштву, породица које су стицајем околности приморане да прођу кроз велику и сложену животну кризу.[4]
Садржај уреди
Књига садржи следећа поглавља:[4]
- Значај породице у кризним и стресним ситуацијама
- Врсте криза са којима се породице сусрећу
- Животне фазе кроз које пролазе породице у избеглиштву
- Фактори који отежавају опоравак породица у избеглиштву
- Фактори који олакшавају процес опоравка породице у избеглиштву
- Порука уместо закључка
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Како сачувати ментално здравље породице у избеглиштву”. plus.cobiss.net. Приступљено 26. 6. 2022.
- ^ „Др Нада Половина”. ipisr.org.rs. Архивирано из оригинала 29. 06. 2022. г. Приступљено 26. 6. 2022.
- ^ „Mrzim svoju majku”. nin.co.rs. Приступљено 26. 6. 2022.
- ^ а б в Половина, Нада (2000). Како сачувати ментално здравље породице у избеглиштву. Београд: Југословенски Црвени крст : Међународна фередација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.