Каоник
Каоник је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1460 становника (према попису из 1991. било је 1652 становника).
Каоник | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 1460 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 33′ 20″ С; 21° 29′ 23″ И / 43.5555° С; 21.489666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 201 m |
.svg)  Каоник Каоник на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37256 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Прошлост
уредиОко села су вођене борбе између Срба и Турака, октобра 1876. године током Првог српско-турског рата. На Каоник су нападали Черкези, у склопу турских трупа и спаљивали куће. Српски ровови су се налазили ниже села.[1]
У Каонику је 1896. године рођен Добривоје Милуновић,[2] потоњи "монах Калист", о чијем је подвижничком животу написана књига.[3]
Каоник је био 1901. године заједно са Ђунисом и Црквинама у склопу Ђуниске општине. Две године касније 1903. Црквине и Каоник се осамостаљују од Ђуниса, у нову Каоничку општину.[4]
Каоник је крајем 19. века село у Расинском срезу са школом. Школска зграда је 1881. године током рата била коришћена за смештај српских официра. Супружници Спасоје и Станија Спасојевић чине учитељски кадар 1892. године. Постојала је у њему 1896. године четвороразредна основна школа у којој раде два учитеља. Тада је школу похађало укупно 116 ученика.[5] Јулка Стојановић ту предаје до 1897. године. Тако је 1898. године прво и друго одељење држала Даринка Марковић, а треће и четврто учитељ Љубомир Игрошанац (и 1899). Подигнута је 1902. године нова школска зграда за једно одељење, са једним учитељским станом. Отишла је 1903. године из села учитељица Милица Глигоријевић, а дошла је на рад у месну школу 1903. године Јелисавета Тадић учитељица. Њу замењује 1907. године нова учитељица Драгиња Митровић. Отворена је 1912. године нова школска зграда у Каонику - Ђунису, у којој тада ради учитељица Персида Удовичић. Седиште школе за децу из оба села је тада у Ђунису. Учитељ Светислав Богдановић је примио дужност у јесен 1914. године у Каонику. За време Првог светског рата, 1916. године службу учитељску обавља Загорка Јовановић.[6]
Тридесетих година 20. века Каоник је веома богато и напредно место, на раскрсници главних саобраћајница.[7]
Демографија
уредиУ насељу Каоник живи 1212 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 4 | 2 | ||
| 80+ | 23 | 36 | ||
| 75—79 | 33 | 47 | ||
| 70—74 | 48 | 65 | ||
| 65—69 | 41 | 56 | ||
| 60—64 | 46 | 46 | ||
| 55—59 | 47 | 45 | ||
| 50—54 | 66 | 56 | ||
| 45—49 | 56 | 59 | ||
| 40—44 | 39 | 30 | ||
| 35—39 | 39 | 34 | ||
| 30—34 | 45 | 41 | ||
| 25—29 | 45 | 45 | ||
| 20—24 | 36 | 47 | ||
| 15—19 | 40 | 37 | ||
| 10—14 | 33 | 36 | ||
| 5—9 | 31 | 35 | ||
| 0—4 | 35 | 36 | ||
| Просек : | 43,3 | 45,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 608 | 118 | 424 | 48 | 17 | 1 |
| Женски | 646 | 78 | 429 | 119 | 19 | 1 |
| УКУПНО | 1.254 | 196 | 853 | 167 | 36 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 340 | 193 | 0 | 3 | 82 |
| Женски | 208 | 166 | 0 | 0 | 13 |
| УКУПНО | 548 | 359 | 0 | 3 | 95 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 13 | 19 | 0 | 8 |
| Женски | 1 | 0 | 12 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 3 | 13 | 31 | 2 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 5 | 1 | 4 |
| Женски | 1 | 1 | 1 | 3 | 4 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 6 | 4 | 8 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 8 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 11 | |
Референце
уреди- ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
- ^ Иван Ивановић: "Упокојени Драинац", Београд 2017. године
- ^ Миливоје Ј. Јовановић: "Монах Калист", Београд 1911. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1901-1903. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
- ^ "Београдске новине", Београд 1916. године
- ^ "Време", Београд 1931. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
