Капуџилар (грч. Πυλαία, Пилеја) је градско насеље у општини Капуџилар-Хортач у Солуну, Грчка. Био је бивша општина у Солуну. У реформи локалне управе 2011. године, префектура Солун је постала округ Солун (без промена граница), а Капуџилар је постао део нове општине Капуџилар-Хортач. Капуџилар наставља под својим старим границама као општинска јединица у оквиру новонастале општине. [1]

Капуџилар
Πυλαία
Црква Светог Илије у Капуџилару
Административни подаци
ДржаваГрчка
ГрадСолун
ОпштинаКапуџилар-Хортач
Становништво
 — 2021.36.843
Географске карактеристике
Координате40° 36′ 02″ С; 22° 59′ 15″ И / 40.6006° С; 22.9875° И / 40.6006; 22.9875
Капуџилар на карти Солуна
Капуџилар
Капуџилар
Капуџилар на карти Солуна
Остали подаци
Поштански број55236
Позивни број2310
Регистарска ознакаN

Општинска јединица Капуџилар покрива 24,379 km² [2] са 4.5 km обале која се протеже дуж Солунског залива и имала је 36.843 становника према попису из 2021. Капуџилар је релативно ретко насељен за општинску јединицу у оквиру градског подручја Солуна.

Историја

уреди

Прво спомињање Капуџилара налази се код историчара Тукидида, 319. п. н. е., под именом Стрепса. Касније је добио назив Капуџилар, од турске речи kapıcı („чувар капије“), која потиче од стражара који су били над градским зидинама византијског Солуна. Грчке власти 1926. мењају назив места у Стрепса а затим 1928. године у Пилеја, који је изведен од речи пајл (πυλη), што значи капија и односи се на источни улаз у град.

Становништво

уреди

Српски географ Боривоје Милојевић, 1920. године наводи да је у Капуџилару било 500 кућа Словена хришћана.[3] После 1922. године насељено је неколико грчких избегличких породица, укупно 76 особа. Због близине Солуна насеље је почело да убрзано расте и добија изглед урбаног насеља. На попису из 1991. године Капуџилар је имао 20.785 житеља.[4]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „ΦΕΚ B 1292/2010, Kallikratis reform municipalities” (на језику: грчки). Government Gazette. 
  2. ^ „Population & housing census 2001 (incl. area and average elevation)” (PDF) (на језику: грчки). National Statistical Service of Greece. 
  3. ^ Милојевић, Боривоје (1920). Јужна Македонија: антропогеографска испитивања. Београд. стр. 36. 
  4. ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - II дел. Скопје. стр. 325. 

Спољашње везе

уреди