Отворите главни мени

Округ Солун (грч. Περιφερειακή ενότητα Θεσσαλονίκης) је округ у периферији Средишња Македонија и историјској покрајини Егејској Македонији, у северној Грчкој. То је по броју становника највећи и привредно најважнији округ не само у Средишњој Македонији, већ у целој Егејској Македонији и северном половини Грчке. Управно средиште округа је град Солун, други по важности град у Грчкој.

Округ Солун
Περιφερειακή ενότητα Θεσσαλονίκης
Положај
Држава Грчка
ПериферијаСредишња Македонија
Админ. центарСолун
Површина3.683 km2
Становништво2005.
 — број ст.1.099.598
 — густина ст.298,56 ст./km2
 — ISO 3166-2GR-54
Поштански број54x xx - 57x xx
Регистарске таблицеΝ
Обласна ознака2310, 239x0
Број општина14
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Округ Солун је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

ГеографијаУреди

 
Град Солуна, седиште округа и покрајине
 
Језеро Волви

Округ Солун налази се на северу Грчке и излази два пута на Егејско море - на југозападу на Солунски залив, а на југоистоку на Орфански залив. На југу се округ граничи са округом Халкидики, на североистоку са округом Сер, на северу округом Килкис, на северозападу са округом Пела и на западу са округом Иматија.

Подручје Солунског округа обухвата доњи део долине реке Вардар (тзв. Солунско поље), веома плодно и густо насељено. У источној половини налази се планински предео Вертикос. У источном делу округа налазе се језера Коронија и Волви.

Клима је у приморском делу префектуре средоземна. Даље од обале клима је нешто оштрија, јер се утицаји са Средоземља мешају са утицајима из унутрашњости Балкана (топлија лета и хладније зиме).

ИсторијаУреди

Округ Солун је образован по припајању овог дела Балкана Грчкој 1913. г. као некадашња префектура. Тада је ова префектура била највећа у држави (7% државне површине). Касније је она смањена издвајањем њених делова као посебних јединица. Без обзира на то округ Солун је остао најважнији у овом делу Грчке.

СтановништвоУреди

По последњим проценама из 2005. године округ Солун је имао око 1,1 милион становника, од чега око 80% живи у тзв. „Великом Солуну“, који обухвата Солун и његова предграђа.

Етнички састав: Главно становништво округа су Грци, од којих многи воде порекло од избеглица из Мале Азије. Некадашње турско становништво је после Грчко-турског рата 1923. исељено у матицу, јеврејско је нестало у Другом светском рату, а македонско становништво данас је у већини погрчено. Последњих година овде се населио и значајан број насељеника из целог света.

Густина насељености је око 300 ст./км², што је готово 4 пута више од просека Грчке (око 80 ст./км²). Међутим, простори округа изван ширег градског подручја Солуна је значајно ређе насељено.

Управна подела и насељаУреди

Округ Солун се дели на 14 општина:

  1. Ампелокипи-Менемени
  2. Волви
  3. Делта
  4. Каламарија
  5. Корделио-Евозмос
  6. Лагкадас
  7. Неаполи–Сикијес
  8. Орајокастро
  9. Павлос Мелас
  10. Пилаја-Хортијатис
  11. Солун
  12. Термаикос
  13. Терми
  14. Халкидона

Солун је највеће насеље и седиште округа, а од значајнијих градова (> 10.000 ст.) постоји низ већих насеља, која су суштински предграђа Солуна:

ПривредаУреди

Како је град Солун најважније привредно средиште Грчке после главног града Атине, тако и његов округ има изванредан значајан за целу Грчку. Солунска лука је једна од најважнијих на Балканском полуострву, а шире градско подручје има веома развијену тешку и лаку индустрију. Поред тога, нижи, равничарски делови су под интензивном пољопривредом.

Саобраћај: Област Солуна спада у прометно најважнија не само у Грчкој, већ и на Балкану. Овде се сустичу многи путеви из полуострвске Грчке и унутрашњости Балкана, а град Солун је одувек био најближи град Егејског мора унутрашњости полуострва.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди