Караново култура
Караново култура је неолитска култура (Караново I-III око 62. до 55. века пре нове ере) која је добила име по бугарском селу Karanovo (Караново, Сливенска област 42° 30′ 41″ N 25° 54′ 54″ E / 42.51139° С; 25.91500° И). Култура, која је део дунавске цивилизације, сматра се највећим и најважнијим аграрним насељем у долини реке Азмак.[1]
Октриће уреди
Археолози су открили насеље 1930-их година када је у Каранову ископан Тел - насеобинска хумка.[1] Насеље на врху брда састоји се од 18 зграда у којима је живело око 100 становника. Локалитет је био насељено мање-више континуирано од раног 7. до раног 2. миленијума пре нове ере. Карановска култура послужила је као темељ источнобалканске културне секвенце. [2] Слојеви у Каранову су коришћени као хронолошки систем за праисторију Балкана. Ова култура је имала седам великих фаза: Караново I и II, које су постојале паралелно са Старчевом ; Караново III (Веселиново); Караново IV; Караново В (Марица); Караново VI (Гумелнита); и Караново VII, који је настао током раног бронзаног доба. [2] Караново I се сматра наставком блискоисточног насеља.[3] Чинило се да је Караново VI доживело колапс око 4000. године пре нове ере без икаквих знакова освајања или пресељења.[4]
Карактеристике уреди
Неке од главних карактеристика карановске културе су бело фарбана грнчарија и тамно фарбане посуде добијене из телла.[5] Ови артефакти су били посебно повезани са првом и другом фазом археолошке културе.[6] Одређени артефакти културе доведени су у везу са културним појмом плодности. [7] Ту је и Караново макроблајд технологија, која је карактерисала полустрмо и стрмо ретуширање, као и употребу жутог кремена са белим мрљама.[8] Ова посебна технологија, која је такође позната као „карановско сечиво“, [9] појавила се током ране неолитске фазе културе.[8] Научници примећују његову занимљиву дужину и ширину: 100 мм дужине и између 15 мм и 23 мм ширине.[8]
Караново II се разликује од свог претходника по утицају на трачанску културу, односно асимилацији њених елемената у утицаје наслеђене из Каранова I.[10] Основне карактеристике ове фазе настављене су до Каранова III и посебно су биле изражене у њеној грубој изради. посуђе, као што су врчеви, плитке посуде и цилиндричне вазе (нпр Кугел ).[10]
Погребне праксе Каранова I и II биле су сличне обичајима других источнобалканских култура.[11]
Галерија уреди
-
Грнчарија, 6. миленијум пре нове ере (Караново I).[12]
-
Керамичка посуда
-
Керамичка посуда, пети миленијум пре нове ере (Караново VI).[15]
-
Антропоморфна посуда, 6-5 миленијум пре нове ере (Караново III-IV).[16]
-
Објекат са уписима са могућим нумеричким контекстом[17]
-
Привезак од жада, шести миленијум пре нове ере (Карановo I).[18]
-
Огрлица, шести миленијум пре нове ере (Караново I).[19]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Danver 2015, стр. 271
- ^ а б Gimbutas 1974, стр. 248
- ^ Whittle, Alasdair; Hofmann, Daniela; Bailey, Douglass W. (2008). Living Well Together? Settlement and Materiality in the Neolithic of South-East and Central Europe (на језику: енглески). Oxbow Books. ISBN 978-1-78297-481-9.
- ^ Stornoway, Jack (2019). Broken Timelines - Book 3: The Indo-Europeans and Harappans (на језику: енглески). Digital Ink Productions. ISBN 978-1-989604-36-6.
- ^ Colledge, Sue; Conolly, James (2007). The Origins and Spread of Domestic Plants in Southwest Asia and Europe. Oxon: Routledge. стр. 93. ISBN 9781598749885.
- ^ Colledge, Sue; Conolly, James (2007). The Origins and Spread of Domestic Plants in Southwest Asia and Europe. Walnut Creek, CA: Left Coast Press. стр. 93. ISBN 978-1-59874-988-5.
- ^ Reichard, Tsirtsoni & Nedelcheva 2017, стр. 105
- ^ а б в Reingruber, Agathe; Tsirtsoni, Zoï; Nedelcheva, Petranka (2017). Going West?: The Dissemination of Neolithic Innovations Between the Bosporus and the Carpathians, Volume 3. Oxon: Routledge. стр. 57, 61. ISBN 9781138714830.
- ^ Reingruber, Tsirtsoni & Nedelcheva 2017, стр. 16
- ^ а б Boardman, Edwards & Hammond 2003, стр. 115
- ^ Fowler, Harding & Hofmann 2015, стр. 930
- ^ „Ceramic vessel”. Bulgarian Heritage.
- ^ „Karanovo culture, tulip-shaped vase”.
- ^ „Tulip vessel”. Bulgarian Heritage.
- ^ „Ceramic vessel”. Bulgarian Heritage.
- ^ „Anthropomorphic vessel”. Bulgarian Heritage.
- ^ Haarmann, Harald (2020). The Mystery of the Danube Civilisation. Marix Verlag. ISBN 9783843806466.
- ^ „Amulet”. Bulgarian Heritage.
- ^ „Beads”. Bulgarian Heritage.
Литература уреди
- Reichard, Joy (2011). Celebrate the Divine Feminine (на језику: енглески). San Francisco, CA: Bush Street Press. стр. 105. ISBN 978-1-937445-18-8.
- Danver, Steven L. (2015). Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues. Oxon: Routledge. стр. 271. ISBN 9780765682222.<
- Haarmann, Harald (2020). The Mystery of the Danube Civilisation. Marix Verlag. ISBN 9783843806466.
- Gimbutas, Marija; Alseikaitė (1974). The Gods and Goddesses of Old Europe: 7000 to 3500 BC Myths, Legends and Cult Images. Berkeley, CA: University of California Press. стр. 248. ISBN 0-520-01995-4.
- Stefan Hiller, Vassil Nikolov (eds.), Karanovo III. Beiträge zum Neolithikum in Südosteuropa Österreichisch-Bulgarische Ausgrabungen und Forschungen in Karanovo, Band III, Vienna. 2000. ISBN 3-901232-19-2.