Караново култура

археолошка култура

Караново култура је неолитска култура (Караново I-III око 62. до 55. века пре нове ере) која је добила име по бугарском селу Karanovo [bg] (Караново, Сливенска област 42° 30′ 41″ N 25° 54′ 54″ E / 42.51139° С; 25.91500° И / 42.51139; 25.91500). Култура, која је део дунавске цивилизације, сматра се највећим и најважнијим аграрним насељем у долини реке Азмак.[1]

Октриће уреди

 
Керамичка посуда, 6. миленијум пре нове ере (Караново I)

Археолози су открили насеље 1930-их година када је у Каранову ископан Тел - насеобинска хумка.[1] Насеље на врху брда састоји се од 18 зграда у којима је живело око 100 становника. Локалитет је био насељено мање-више континуирано од раног 7. до раног 2. миленијума пре нове ере. Карановска култура послужила је као темељ источнобалканске културне секвенце. [2] Слојеви у Каранову су коришћени као хронолошки систем за праисторију Балкана. Ова култура је имала седам великих фаза: Караново I и II, које су постојале паралелно са Старчевом ; Караново III (Веселиново); Караново IV; Караново В (Марица); Караново VI (Гумелнита); и Караново VII, који је настао током раног бронзаног доба. [2] Караново I се сматра наставком блискоисточног насеља.[3] Чинило се да је Караново VI доживело колапс око 4000. године пре нове ере без икаквих знакова освајања или пресељења.[4]

Карактеристике уреди

Неке од главних карактеристика карановске културе су бело фарбана грнчарија и тамно фарбане посуде добијене из телла.[5] Ови артефакти су били посебно повезани са првом и другом фазом археолошке културе.[6] Одређени артефакти културе доведени су у везу са културним појмом плодности. [7] Ту је и Караново макроблајд технологија, која је карактерисала полустрмо и стрмо ретуширање, као и употребу жутог кремена са белим мрљама.[8] Ова посебна технологија, која је такође позната као „карановско сечиво“, [9] појавила се током ране неолитске фазе културе.[8] Научници примећују његову занимљиву дужину и ширину: 100 мм дужине и између 15 мм и 23 мм ширине.[8]

Караново II се разликује од свог претходника по утицају на трачанску културу, односно асимилацији њених елемената у утицаје наслеђене из Каранова I.[10] Основне карактеристике ове фазе настављене су до Каранова III и посебно су биле изражене у њеној грубој изради. посуђе, као што су врчеви, плитке посуде и цилиндричне вазе (нпр Кугел ).[10]

Погребне праксе Каранова I и II биле су сличне обичајима других источнобалканских култура.[11]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Danver 2015, стр. 271
  2. ^ а б Gimbutas 1974, стр. 248
  3. ^ Whittle, Alasdair; Hofmann, Daniela; Bailey, Douglass W. (2008). Living Well Together? Settlement and Materiality in the Neolithic of South-East and Central Europe (на језику: енглески). Oxbow Books. ISBN 978-1-78297-481-9. 
  4. ^ Stornoway, Jack (2019). Broken Timelines - Book 3: The Indo-Europeans and Harappans (на језику: енглески). Digital Ink Productions. ISBN 978-1-989604-36-6. 
  5. ^ Colledge, Sue; Conolly, James (2007). The Origins and Spread of Domestic Plants in Southwest Asia and Europe. Oxon: Routledge. стр. 93. ISBN 9781598749885. 
  6. ^ Colledge, Sue; Conolly, James (2007). The Origins and Spread of Domestic Plants in Southwest Asia and Europe. Walnut Creek, CA: Left Coast Press. стр. 93. ISBN 978-1-59874-988-5. 
  7. ^ Reichard, Tsirtsoni & Nedelcheva 2017, стр. 105
  8. ^ а б в Reingruber, Agathe; Tsirtsoni, Zoï; Nedelcheva, Petranka (2017). Going West?: The Dissemination of Neolithic Innovations Between the Bosporus and the Carpathians, Volume 3. Oxon: Routledge. стр. 57, 61. ISBN 9781138714830. 
  9. ^ Reingruber, Tsirtsoni & Nedelcheva 2017, стр. 16
  10. ^ а б Boardman, Edwards & Hammond 2003, стр. 115
  11. ^ Fowler, Harding & Hofmann 2015, стр. 930
  12. ^ „Ceramic vessel”. Bulgarian Heritage. 
  13. ^ „Karanovo culture, tulip-shaped vase”. 
  14. ^ „Tulip vessel”. Bulgarian Heritage. 
  15. ^ „Ceramic vessel”. Bulgarian Heritage. 
  16. ^ „Anthropomorphic vessel”. Bulgarian Heritage. 
  17. ^ Haarmann, Harald (2020). The Mystery of the Danube Civilisation. Marix Verlag. ISBN 9783843806466. 
  18. ^ „Amulet”. Bulgarian Heritage. 
  19. ^ „Beads”. Bulgarian Heritage. 

Литература уреди