Кворум представља најмањи број чланова једне организације чије је присуство на сједници потребно за правоснажно доношење одлука.

Гласачки талон против Темистоклеа; кворум од 6.000 био је потребан за остракизам под атинском демократијом, према Плутарху; сличан кворум био је потребан у сљедећем вијеку за одобрења држављанства[1]

Конституисање кворума

уреди

Број чланова тијела потребних да кворум буде конституисан зависи од природе тог тијела и јасно и прецизно је дефинисан у актима тог тијела (на примјер: устав, пословник, статут итд.). Кворум, такође, може бити прописан законом.

Кворум је најчешће дефинисан као већина чланова датог тијела — и то, или проста већина (50% гласова + 1 глас) или као двотрећинска већина (⅔ гласова). Ово не мора увијек овако да буде. Могуће је да организација или тијело у својим актима дефинише и кворум који је мањи или већи од наведеног.

Кворум у институцијама власти Босне и Херцеговине

уреди

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ

уреди

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине броји 42 представника/заступника. Кворум у овом тијелу дефинисан је као проста већина, што износи 50% + 1 глас, тј. 22 од 42 представника.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ

уреди

Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине броји по пет чланова из реда све три конститутивна народа у Босни и Херцеговини, тј. укупно 15 чланова. Кворум у Дому народа дефинисан је као двотрећинска већина, при чему она важи за сваки од три конститутивна народа, тј. по три члана из реда сваког од три конститутивна народа.

Референце

уреди
  1. ^ Sinclair, R. K. (1988). Democracy and Participation in Athens. Cambridge University Press. стр. 114—9. ISBN 0521423899.