Кераца Марија
Кераца Марија (буг. Кераца-Мария; 1348—1390) је била византијска царица, супруга цара Андроника IV Палеолога (1376-1379).
| Кераца Марија | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Кераца Марија |
| Датум рођења | 1348. |
| Место рођења | Друго бугарско царство, |
| Датум смрти | 1390. |
| Место смрти | Византијско царство |
| Породица | |
| Супружник | Андроник IV Палеолог |
| Потомство | Јован VII Палеолог |
| Родитељи | Јован Александар Сара Теодора |
| Династија | Кантакузини, Шишмани |
| Византијска царица | |
| Период | 1376-1379 |
| Претходник | Јелена Кантакузин |
| Наследник | Јелена Кантакузин |
Биографија
уредиКераца је била ћерка бугарског цара Јована Александра и његове друге супруге јеврејке, царице Саре Теодоре. Била је сестра цара Јована Шишмана, Кере Тамаре и Десиславе. По оцу је припадала бугарској владајућој династији Шишман. Била је унука Кераце Петрице и деспота Страцимира и праунука кнеза Шишмана I. За цара - савладара Андроника IV, будућег византијског цара, верена је 17. августа 1355. године.[1][2][3][4] Разлог за склапање брака био је склапање савеза Бугарске и Византије против Османског царства. У брачној исправи коју је издала Патријаршија стајало је да би „то користило хришћанима: Византинцима и Бугарима, а погубно [Турцима]. Цар Андроник IV је 1373. године повео побуну против оца цара Јована V, док је још био савладар свога оца. Резултат неуспешне побуне је затварање царице Кераце, цара - савладара Андроника IV и њиховог сина на три године. Ослободили су их Ђеновљани. Андроник IV је 12. августа 1376. године свргнуо свог оца цара Јована V и овладао као једини цар. Кераца је била једина царица. Цар Андроник IV се задржао на власти до 1379. године, када се Јован V успео вратити на престо. Цар Андроник IV је задржао положај савладара, али је сукоб са оцем трајао све до 1385. године, када је цар - савладар Андроник IV умро. Остатак живота царица Кераца је провела као монахиња Матиса. Умрла је 1390. године. Царица Кераца и цар Андроник IV имали су троје деце, сина и две ћерке. Син, цар Јован VII, владао је Византијом као цар неколико месеци 1390. године.
Деца
уредиЦарица Кераца Марија Страцимировић и цар Андроник IV Палеолог имали су троје деце, сина и две ћерке. Њихов син Јован VII Палеолог, је био цар владавши пет месеци 1390. године и поново од 1403. до 1408. године, у Солуну.
Породично стабло
уреди| 2. Јован Александар | ||||||||||||||||
| 1. Кераца-Марија | ||||||||||||||||
| 3. Сара Теодора | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Georgieva, Sashka (2014). „Marital unions as a tool of diplomacy between Bulgaria and Byzantium from 1280 to 1396”. Bulgaria Mediaevalis. 5 (1): 453—478. ISSN 1314-2941.
- ^ Yordanova, Lilyana (2019). „The story behind the image: The literary patronage of Tsar Ivan Alexander of Bulgaria between ostentation and decline”. Late Byzantium Reconsidered. стр. 193—206. ISBN 978-1-351-24483-1. doi:10.4324/9781351244831-12.
- ^ Origone, Sandra (1995). „Marriage connections between Byzantium and the West in the age of the palaiologoi”. Mediterranean Historical Review. 10 (1–2): 226—241. ISSN 0951-8967. doi:10.1080/09518969508569695.
- ^ Georgieva, Sashka (2021). „The Last Medieval Tsaritsas of Tarnovo”. Bulgaria Mediaevalis. 12 (1): 237—250. ISSN 1314-2941.
Литература
уреди- Her listing in "Medieval lands" by Charles Cawley. The project "involves extracting and analysing detailed information from primary sources, including contemporary chronicles, cartularies, necrologies and testaments."
