Отворите главни мени

Керинеја или Киренија (грч. Κερύνεια, Керинеја, тур. Girne, Гирне) је шести по величини и значају град на Кипру, у делу под турском окупацијом (тзв. Северни Кипар). Званично град је седиште истоименог округа Керинеја.

Керинеја, Киренија
грч. Κερύνεια / тур. Girne
Kyrenia 01-2017 img04 view from castle bastion.jpg
Стара лука у Керинеји
Административни подаци
Држава Кипар
ОкругКеринеја
Становништво
Становништво
 — 19.701
Географске карактеристике
Координате35°20′25″ СГШ; 33°19′09″ ИГД / 35.340278° СГШ; 33.319167° ИГД / 35.340278; 33.319167Координате: 35°20′25″ СГШ; 33°19′09″ ИГД / 35.340278° СГШ; 33.319167° ИГД / 35.340278; 33.319167
Ндм. висина0-50 м
Керинеја, Киренија на мапи Кипра
Керинеја, Киренија
Керинеја, Киренија
Керинеја, Киренија на мапи Кипра
Веб-сајт
www.kyreniamunicipality.com

Природни условиУреди

Град Керинеја се сместио на северној обали острва Кипар. Од главног града Никозије Керинеја је удаљена 25 километара северно.

Рељеф Керинеја се налази на обали Средоземног мора, на 0-50 метара надморске висине. Иза града се стрмо издижу истоимене Керинејске планине, које Керинеју и северно приобаље Кипра одвајају од средишње постављене равнице Месаорије и главног града Никозије.

Клима у Керинеји је средоземна са елементима сушне, степске климе. Просечна годишња температура је чак 25 подеока, а падавина има мало — око 400 мм/м2.

Воде: Керинеја се налази у источном Средоземљу (познатом и као Левантско море). Град се одувек развијао као најважно пристаниште на северној обали острва. Старо градско језгро се развило око омањег залива на иначе слабо разуђеној северној обали Кипра.

ИсторијаУреди

 
Приказ Керинеје из 1837. године
 
Керинеја са брда Хиларион

Иако је подручје данашње Керинеје насељено још од времена праисторије, прво познато насеље на данашњем месту града јавља је у време тројанских ратова, када је било насељено Ахајцима. Вековима је ово насеље било мало и без већег значаја. Од самог настанка насеље се развијало као пристаниште и трговиште на северној стани Кипра.

Керинеја добија на значају у хеленистичком добу, када се за њу боре Птоломеји и Антигониди. Град постаје једно од средишта Кипра и тако остаје и под староримском влашћу.

Од 395. године Керније и цео Кипар припали су Византији. У овом положају острво остаје вековима, а утицај Византије оставио је дубок траг на острво и град, видљив и до данас. 1192. године Керинеју и острво освајају Лизињани. Како је положај насеља био изваредан ускоро се ту јавља утврђени град са луком. 1372. године град преузима Ђенова, а потом, 1489. године Млеци, али град не губи значај и богатство.

1571. године Керинеју и цео Кипар освајају Турци Османлије. Под новим освајачима град значајно губи значај, али не пропада. Тада се у Керинеји граде нове грађевине и град добија источњачки изглед. Муслиманско становништво насељава утврђени град, док се хришћани протерују у предграђа.

Берлинским конгресом 1878. године Велика Британија добија Кипар за колонију. Иако Британци унапређују стање и повезују путем град са Никозијом, тешко економско питање доводи до исељавања месног становништва.

Независношћу Кипра 1960. године Керинеја поново добија на значају. Посебно се развија туристичка привреда. Међутим, већ 60-их година долази до првих трвења између већинских хришћанских Грка и Маронита (83%) и мањинских муслиманских Турака (15%).

1974. године турска војска је окупирала северну трећину Кипра, заједно са Керинејом. Месни Грци беже на југ земље и град остаје полупразан. Град већ деценијама пропада.

СтановништвоУреди

Керинеја данас има око 20 хиљада страновника у градским границама, готово у целости Турака. Већина њих су пресељеници из Турске, а мањи део води порекло од кипарских Турака.

ПривредаУреди

После окупације 1974. године привреда Керинеје је нагло пропала и до данас се није опоравила. Град је данас слабо развијен и ослоњен на скромну лаку индустрију и пољопривредно залеђе.

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди