Отворите главни мени

Кејси Афлек (енгл. Casey Affleck; Фалмут, 12. август 1975) амерички је глумац и режисер. Каријеру је започео као дечији глумац, појављивањем у телевизијском филму Пи-Би-Еса „Lemon Sky (1988) и у минисерији „Кенедији из Масачусетса” (1990). Касније је глумио у Сановим филмовима - „Умрети за” (1995), „Добри Вил Хантинг” (1997) и „Гери” (2002) и у Содерберговој трилогији комедије - „Играј своју игру” (2011), „Играј своју игру 2” (2014) и „Играј своју игру 3” (2017). Његова прва главна улога била је у независној комедији-драми Стива Бусемија - „Усамљени Џим”(2006).

Кејси Афлек
Caseyaffleck2018 (cropped).png
Кејси Афлек 2018. године.
Пуно имеКејлеб Кејси Афлек-Болт
Датум рођења(1975-08-12)12. август 1975.(44 год.)
Место рођењаФалмут (Масачусетс)
САД
СупружникСамер Феникс (2006—)
IMDb веза

Афлеков пробој био је 2007. године, када је номинован за Оскара за најбољег глумца у споредној улози због своје глуме у вестерн драми „Кукавичко убиство Џесија Џејмса од стране Роберта Форда” и глумио је у крими драми „Нестала”, у режији свог брата Бена Афлека. 2010. године режирао је псеудодокументарну комедију И даље сам овде. Затим је имао низ успешних филмова почетком 2010-их, и то „Пљачка с врха”, „Паранорман” и „Међузвездани (филм)” и добио је посебну похвалу за своју улогу као одметник у филму „Зар они нису свеци”.

Афлек је 2016. године глумио главну улогу у драми „Манчестер поред мора”. За своју улогу као Ли Чендлер, човек који жали због губитка своје деце, освојио је Златни глобус за најбољег главног глумца у играном филму, БАФТА за најбољег глумца у главној улози и Оскара за најбољег глумца у главној улози и добио номинацију за награда Удружења филмских глумаца.

Детињство и младостУреди

Кејси Афлек (енгл. Caleb Casey McGuire Affleck-Boldt)[1] рођен је 12. августа 1975. у Фалмуту у држави Масачусетс од стране Кристофер Ен "Крис" (девојачки Болдт) и Тимоти Бјерс Афлека. Презиме "Афлек" је шкотског порекла.[2] Такође има порекло ирског,[3][4] немачког,[5] енглеског и швајцарског порекла.[6] Афлеков прадеда са мајчине стране, Хајнрих Болдт, познат по открићу курмсун диска, емигрирао је из Пруске крајем 1840-их.[7][8] Кејсина мајка је била учитељица у Основној школи, едукована од стране Харварда. Његов отац је спорадично радио као аутомеханичар,[9][10] столар,[11] кладионичар,[12][13] електричар,[14] бармен[15] и домар на Харвард универзитету.[16][17][18][19] Током Афлековог детињства, његов отац је много пио.[20] Афлек је прво почео да глуми „преиспитивањем онога што се догађало код куће“ на пробама глуме.[21]

Након развода родитеља када му је било 9 година, Афлек и његов старији брат Бен живели су са мајком и обилазили оца сваке недеље.[20] Научио је да говори шпански током једне године проведене путујући по Мексику са мајком и братом кад је имао 10 година.[22] Два брата су "заједно смо проводили много времена. Очигледно да смо у школи били у различитим разредима, али имали смо исте пријатеље."[22] Када је Афлек имао 14 година, његов се отац преселио у Индио у Калифорнији да би кренуо на рехабилитацију, а касније је тамо радио као саветник за зависности.[14][23][24][25] Афлек се помирио с оцем током посете Калифорнији као тинејџер: "Упознао сам га, заиста, јер је био трезан први пут ... Човек кога сам познавао пре тога био је потпуно другачији."[20][26]

Одрастајући у политички активном, либералном домаћинству на Централном тргу, у Кејмбриџу,[12][27] Афлек и његов брат били су окружени људима који су се бавили уметношћу,[28] мајка их је редовно водила у позориште[29] и били су подстицани да праве сопствене кућне филмове.[30] Браћа су се понекад појављивала у локалним емисијама за временске прилике и као статисти у филмовима због мајчиног пријатељства са локалним редитељема кастинга.[15][26][31] Кејси је глумио у бројним средњошколским позоришним продукцијама још као ученик.[26][32] Рекао је да "не би био глумац" да није било његовог средњошколског позоришног учитеља Герија Спека: "Некако ме је окренуо глуми, показао зашто то може бити забавно, како то може бити корисно.""[32]

Са 18 година, Афлек се преселио у Лос Анђелес на годину дана да би наставио глумачку каријеру, и живео са својим братом и њиховим пријатељем из детињства Мет Дејмоном.[33] Упркос томе што је имао „најбоље могуће прво искуство“ током снимања филма „Умрети за”,[34] већи део године провео је радећи као конобар у једном ресторану у Пасадени. Одлучио је да се пресели у Вашингтон, да би студирао политичке науке на Универзитету Џорџ Вашингтон.[15] Убрзо се пребацио на Универзитет Колумбија у Њујорку, где је две године пратио основне студије.[35][36] Међутим, он није дипломирао: „Ја бих одслушао семестар, па бих ишао да снимим филм ... Прилике су се појављивале и било ми је тешко да бих одбијем ... До тада, заправо нисам успоставио корене ни са школом ни са пријатељима."[34]

ФилмографијаУреди

ФилмУреди

Година Назив
1995 Умрети за
1996 Race the Sun
1997 Луд за Ејми
Добри Вил Хантинг
1998 Пустињско плаветнило
1999 200 цигарета
Америчка пита
Floating
2000 Ко је убио Мону
Одана
Хамлет
Пажња купци
2001 Играј своју игру
Америчка пита 2
Soul Survivors
2002 Гери
2004 Играј своју игру 2
2005 Усамљени Џим
2006 Последњи пољубац
2007 Играј своју игру 3
Кукавичко убиство Џесија Џејмса од стране Роберта Форда
Нестала
2010 Убица у мени
И даље сам овде
2011 Пљачка с врха
2012 Паранорман
2013 Зар они нису свеци
Из зла у горе
2014 Међузвездани
2015 Unity
2016 Манчестер поред мора
The Finest Hours
Triple 9
2017 Прича о духовима
2018 Старац са револвером
2019 Светлост мог живота
2019 Пријатељ

ТелевизијаУреди

Year Title Role Notes
1988 Lemon Sky Џери Телевизијски филм
1990 Кенедији из Масачусетса Роберт Кенеди (Године 12–15) Минисерија
2010 Други светски рат у ХД-у: Зрачни рат Џои Арманини (глас) Телевизијски филм
2016 Уживо суботом увече Себе(домаћин) Епизода: "Кејси Афлек/Шансе за репера"

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Jr, Henry Louis Gates (28. 1. 2016). Finding Your Roots, Season 2: The Official Companion to the PBS Series (на језику: енглески). UNC Press Books. ISBN 978-1-4696-2619-2. 
  2. ^ „CNN.com – Transcripts”. CNN. 16. 3. 2004. Приступљено 27. 8. 2014. 
  3. ^ „Ben Affleck Interview for THE TOWN – Interviews”. Movies.ie. Приступљено 27. 8. 2014. 
  4. ^ „Film Interview – Ben Affleck / 'Hollywoodland'. Event Guide. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2007. Приступљено 22. 9. 2007. 
  5. ^ O'Connor, Liz; Lubin, Gus; Spector, Dina (13. 8. 2013). „The Largest Ancestry Groups in the United States”. Business Insider. Приступљено 27. 3. 2015. 
  6. ^ Stated on Inside the Actors Studio, 2001
  7. ^ Rosborn, Sven (23. 4. 2015). „A unique object from Harald Bluetooth's time”. Academia. Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2017. Приступљено 10. 1. 2018. 
  8. ^ „A treasure associated with Ben Affleck in the hands of a Polish family”. TVN News. 10. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2018. Приступљено 10. 1. 2018. 
  9. ^ Cinezine – Frank Discussions With Ben Affleck. Viewaskew.com. Retrieved June 5, 2014.
  10. ^ Morris, Wesley (15. 9. 2010). „With new film, Affleck ties Boston knot tighter”. Boston Globe. Приступљено 14. 12. 2014. 
  11. ^ „December '99-Playboy: Interview with Ben Affleck”. oocities.org. Приступљено 1. 1. 2017. 
  12. 12,0 12,1 Fleming, Michael (27. 1. 2014). „Ben Affleck on Argo, His Distaste For Politics and the Batman Backlash”. Playboy. Приступљено 5. 6. 2014. 
  13. ^ Reality Check – Rehab, Substance Abuse, Coping and Overcoming Illness, Ben Affleck. People. (August 20, 2001). Retrieved June 5, 2014.
  14. 14,0 14,1 Schneider, Karen S. (21. 2. 2000). „Good Time Hunting – Personal Success, Ben Affleck”. People. Приступљено 5. 6. 2014. 
  15. 15,0 15,1 15,2 Atkinson, Kim. (May 15, 2006) The Other Affleck. 'Boston Magazine. Retrieved June 5, 2014.
  16. ^ „Ben Affleck Biography (1972–)”. Film reference. Приступљено 26. 6. 2008. 
  17. ^ THESE VIOLENT DELIGHTS: Malick gave Good Will Hunting its ending. Tomshone.blogspot.ie (January 5, 2011). Retrieved June 5, 2014.
  18. ^ „Casey Affleck Biography”. Film Reference. Приступљено 26. 6. 2008. 
  19. ^ Stickgold, Emma (10. 2. 2003). „Mrs. Shaw was also the grandmother of Hollywood actors Ben and Casey Affleck.”. Pqasb.pqarchiver.com. Приступљено 17. 1. 2013. 
  20. 20,0 20,1 20,2 „Episode 767 – Casey Affleck”. WTF with Marc Maron Podcast. Приступљено 1. 1. 2017. 
  21. ^ „Watch Casey Affleck's Heartfelt Speech at the Santa Barbara International Film Festival”. Entertainment Weekly (на језику: енглески). 6. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2017. 
  22. 22,0 22,1 Garratt, Sheryl. „Casey Affleck's time to shine”. The Daily Telegraph. Приступљено 1. 1. 2017. 
  23. ^ McGinty, Kate (5. 1. 2013). „Palm Springs film festival: Ben Affleck spit on me”. MyDesert. Gannett. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2014. Приступљено 5. 6. 2014. 
  24. ^ Ben Affleck's Hollywood Ending | Movies News, RollingStone.com; retrieved June 5, 2014.
  25. ^ Ben in GQ. Angelfire.com; retrieved June 5, 2014.
  26. 26,0 26,1 26,2 „Casey Affleck: At First, Acting Was 'Nothing More Than A Day Off From School'. NPR. 17. 11. 2016. Приступљено 1. 1. 2017. 
  27. ^ Reiter, Amy (8. 11. 2000). „Ben Affleck: "I hope Nader can still sleep". Salon. Приступљено 27. 8. 2014. 
  28. ^ "Ben Affleck on stardom, settling down, and working with best buddy Matt Damon" By Sheryl Berk for Biography Magazine (July 2002)
  29. ^ Casey Affleck Talks AIN'T THEM BODIES SAINTS, His Brother, I'M STILL HERE, and More. Collider.com (November 20, 2013). Retrieved June 5, 2014.
  30. ^ Stern, Marlow (2. 12. 2013). „Casey Affleck, Star of 'Out of the Furnace', on His Hollywood Struggles”. The Daily Beast. Приступљено 1. 1. 2017. 
  31. ^ Bond of Brothers, The Washington Post; retrieved June 5, 2014.
  32. 32,0 32,1 „Casey Affleck is teacher's 3rd Oscar nominee”. TODAY.com. Приступљено 14. 12. 2014. 
  33. ^ Lincoln, Kevin (21. 11. 2013). „Casey Affleck Should Be More Famous”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 1. 1. 2017. 
  34. 34,0 34,1 Feinberg, Scott (6. 10. 2016). „'Awards Chatter' Podcast — Casey Affleck ('Manchester by the Sea')”. The Hollywood Reporter. Приступљено 1. 1. 2017. 
  35. ^ Marshall, Elisabeth (16. 11. 2000). „One-on-one with Casey Affleck”. The Yale Herald. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2016. Приступљено 1. 1. 2017. 
  36. ^ Godfrey, Rebecca (1998). „Casey Affleck, 1998”. Index Magazine. indexmagazine.com. Приступљено 1. 1. 2017. 

Спољашње везеУреди