Кодекс Арундел
Кодекс Арундел (Британска библиотека, Арунделски рукописи, 263) је повезана колекција страница забелешки Леонарда да Винчија које углавном датирају из периода између 1480. године и 1518. године. Кодекс садржи расправе о различитим темама, укључујући механику и геометрију. Име кодекса дошло је од грофа од Арундела, који је купио кодекс у Шпанији 1630-их. Кодекс представља део Арунделских рукописа Британске библиотеке.
Опис уреди
Рукопис садржи 283 листа различитих величина, већина око 22 cm x 16 cm.[1] Само неколико листова је празно. Два листа, 100. и 101, су грешком два пута бројани. Кодекс заправо представља колекцију Леонардових рукописа који потичу из свих периода његовог стваралаштва, у распону од 40 година, од 1478. до 1518.[2] Садржи кратке расправе, белешке и цртеже на разне теме, од механике па до лета птица. Према Леонардовом тексту, чини се да је он сакупио странице, вероватно у намери да их објави.[3] Леонардо је обично користио један лист папира за сваки предмет, тако да сваки лист представља малу кохезивну расправу о једном аспекту предмета, написану на обе стране тог папира. Овакав распоред касније је промењен од стране других везивача књиге који су раздвојили листове у стране и поређали их на врху сваке друге, раздвајајући тако многе теме у по неколико секција и стварајући насумичан распоред.[3]
Слично је и са Кодексом Лестер, који такође представља збирку белешки, дијаграма и скица.[3] Кодекс Арундел важи за други по важности Леонардових кодекса, после Атлантског кодекса.[2]
Историја уреди
Рукопис је писан крајем 15. и почетком 16. века у Италији. Већина страна је датирана између 1480. године и 1518. године.[4] Веома мало се зна о раном пореклу кодекса, док није стигао у Краљевско друштво.[1]
Рукопис је купио Томас Хауард почетком 17. века, други гроф од Арундела, колекционар уметничких дела и политичар. Хенри Хауард, шести војвода од Норфолка, представио је кодекс Краљевском друштву 1667. Рукопис је први каталогизовао Вилијам Пери библиотекар, 1681. године као научну и математичку свеску.[5]
Рукопис је 1881. године купио Британски музеј Краљевског друштва заједно са 549 осталих Арунделских рукописа (половина Арундел колекције). Каталогизован је 1834. године. Чува се у Британској библиотеци.
Кодекс је, 30. јануара 2007. године, постао део пројекта Британске библиотеке — “Turning the Pages”, када је дигитализован заједно са Кодексом Лестер и постао доступан у 2.0 формату.[6][7] Ова два рукописа из Леонардових свезака су поново уједињени онлајн.[8]
Референце уреди
- ^ а б „''An Introduction to Leonardo da Vinci's Codices Arundel and Lecester''” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2013.
- ^ а б Carlo Pedretti, Introduction to Leonardo's Codex Arundel Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2019)
- ^ а б в Katrina Dean, Keeping books of nature: An introduction to Leonardo da Vinci’s Codices Arundel and Leicester, British Library [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2019)
- ^ Codex Arundel at the Leonardo the ideal city
- ^ Librorum Manuscriptorum Bibliotechae Norfociane in Collego Greshamensi ... accurate Guilielmo Perry, in Edward Bernard, Catalogi Manuscriptorum Angliae, 1697, vol. 2, 74-84, No 254.
- ^ Codex Arundel[мртва веза] at the Art&Design'09
- ^ „Tunning the PagesTM”. Armadillosystems.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2013. г. Приступљено 23. 7. 2013.
- ^ Leonardo notebooks reunited online Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2008) at the British Library
Спољашње везе уреди
- Леонардо да Винчи, Анатомски цртежи, каталог изложбе који садржи материјал за Кодекс Арундел
- О кодексу Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2012)
- Дигитална верзија кодекса Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2018)
