Испирање мозга

(преусмерено са Контрола мисли)

Испирање мозга (познато као и контрола ума, ментицид, присилно убеђивање, контрола мисли, реформа мисли и реедукација) је концепт да човеков ум може бити измењен или контролисан употребом специфичних психолошких техника. Сматра се да испирање мозга смањује способност сујбекта да размишља критички или независно,[1] да омогући увођење нових непожељних мисли и идеја у ум субјекта[2] као и мењање субјектових ставова, вредности и уверења.[3][4]

Сатирични приказ испирања мозга

Концепт испирања мозга се првенствено развио 50-тих година 20. века како би објаснио како кинеска влада успева да наговара људе да сарађују са њом. Заступници овог концепта су такође посматрали и случајеве у нацистичкој Немачкој, неким криминалним случајевима у САД, и поступцима особа које се баве трговином људи. Концепт контроле ума је касније примењен да би се објаснио прелазак у нове верске покрете и остале групе. Ово је проузроковало научну и правну дебату[5] са Маргет Сингер, Филипом Зимбардом и неким другим представницима антисектовског покрета, који су промовисали овај концепт док су са друге стране Ајлин Бајкер, Џејмс Ричардсон и други научници као и правни експерти оспоравали популарно схватање испирања мозга.[6]

Друга гледишта су изразили научници као што су Дик Антони, Роберт Ћалдини, Стендли А. Диц, Мајкл Џеј Фриман, Роберт Џеј Лифтон, Џуст Мерло, Данијел Романовски, Катлин Тејлор, Луис Џолион Вест, Бенџамин Заблоцки. Концепт испирања мозга је понекад присутан у правним случајевима, поготово у оним случајевима који се односе на старатељство над децом, такође главна тема у научној фантастици и у критици модерне политичке и корпоративне културе. Иако се термин појавио у петом издању „Дијагностичког и статистичког упутству за менталне поремећаје“ америчке психијатријске асоцијације, концепт није прихваћен као научна чињеница.[7]

Кина и Корејски рат уреди

Кинески термин XINӐO (који директно преведено значи опрати мозак) )[8] се првенствено употребљавао да опише присилно убеђивање, које је користила Маова влада у Кини, која је хтела да претвори “реакционаре” у подобне чланове новог кинеског социјалног система.[9] Термин је престављао игру речи од таоистичког обичаја чишћења (прања) ума/срца,(xǐxīn,洗心), пре спровођења обреда или уласка у света места.[10]

Оксфордски речник енглеског језика бележи да је најранија употреба термина “испирање мозга” било у чланку новинара Едварда Хантера, у Мајамијским вестима, објављеним 24. септембра 1950. године. Хантер је био отворени антикомуниста и мислило се да је радио за ЦИА као притајени журналиста.[11] Хантер и други су користили кинески термин да објасне зашто су амерички ратни заробљеници сарађивали са својим заробљивачима, чак и у неколико случајева су пребегли на другу страну.[12] Британски радио оператер Роберт В. Форд[13][14] и британски пуковник Џејмс Карн су такође тврдили да су Кинези користили методе испирања мозга док су били заробљени током рата.[15]

Америчка војска и влада је поднела оптужбе за испирање мозга како би поткопала признања ратних заробљеника за ратне злочине, укључујући и биолошко ратовање.[16] После кинеског ради- преноса (програма), који је наводно цитирао изјаву Френка Швебела, шефа особља Првог ваздушног пука Маринског корпуса који признаје учествовање у биолошком ратовању, командант мировних снага УН генерал Марк Кларк је истицао:[17]

“Да су ове изјаве икада рекли ти несрећници је мало вероватно. Ако јесу, ипак је позната умно-разарајућа ефективност комуниста у извлачењу жељених изјава. Не треба кривити те људе, они имају моје најискреније саучешће што су били искоришћени на тако ужасан начин.”

Почевши од 1953. године Робер Џеј Лифтон је интервјуисао америчке војне службенике који су били заробљеници током Корејског рата, као и свештенике, студенте, наставнике који су били у затвору после 1951. године. Поред тога што је интервјуисао 25 Американаца и Европљана, Лифтон је интервјуисао и 15 кинеских грађана који су побегли након што су били изложени индоктринацији на кинеским универзитетима (Лифтонова књига “Реформа мисли и психологија тотализма”, проучавање испирања мозга у Кини).[18] Лифтон је открио да су заробљеници када су се вратили у САД почели поново нормално да размишљају, супротно популарном мишљењу о испирања мозга.[19] Године 1956. када је војска САД извршила поновно проучавање концепта испирања мозга након Корејског рата, објавили су извештај “Комунистичко испитивање, индоктринација и експлоатација ратних заробљеника”, који су назвали испирање мозга популарном заблудом.[20] Извештај наводи да након екстензивног истраживања спроведеног од стране више државних агенција нису успели да нађу ниједан случај “испирања мозга” америчких заробљеника током рата у Кореји.[21]

Популаризација уреди

У дистопијском роману Џорџа Орвела 1984, објављеном 1949, главног јунака су заробили, изоловали и мучили како би му прилагодили начин размишљања, да одговара власти тоталитарног друштва. Орвелова визија је утицала на Хантера, а и даље има утицаја у популарном разумевању концепта испирања мозга.[22][23] Роман Џ. Р. Р. Толкина Господар прстенова, написан у исто време, такође се позабавио испирањем мозга, мада у фиктивном оквиру.[24][25] Научно-фантастичне приче од Кордвајнера Смита (писане у периоду од 1940-их до пред његову смрт 1966) приказују испирање мозга као стандардну, бенигну, процедуру којом се уклањају трауматична сећања, као део будуће медицинске технологије.[26]

Током 50-тих година многи амерички филмови су садржавали и испирање мозга америчких ратних заробљеника, укључујући филмове „The Rack“, „The Bambu Prison“, „Toward the Unkown“, „The Fearmakers“ “Забрањена зона” је приказала причу совјетских шпијуна којима су били испрани мозгови од стране своје сопствене владе, како не би одали свој прави идентитет. Године 1962. Манџуријски кандидат (на основу дела Ричарда Кондона из 1959. године) је ставио испирање мозга у први план, тако што су приказали заверу совјетске владе да преузме контролу над САД, захваљујући председничком кандидату чији је мозак испран.[27][28][29] Концепт испирања мозга се повезвао са експериментима руског психолога Ивана Павлова, који је углавном користио псе, а не људе као субјекте експеримената.[30] У филму “Манџуријски кандидат” главни у испирању мозга био је Јен Ло са Павловљевог института..[31]

Контрола ума остаје важна тема у научној фантастици. Тери О’Брајен каже:” Контрола ума је толико јака појава, да не постоји хипнотизам, нешто слично би морало да се измисли. Кориснтост тога, као средства за разраду приче је превелика, да би је писци занемарили. Страх од контроле ума је довољно јак као и он сам."[32] Поджанр је корпоративна контрола ума, у којој једна или више компанија доминарају друштво користећи рекламирање и масовне медије, како би контролисали мисли и емоције популације”.[33]

Истраживање америчке владе уреди

Двадесет година су, почевши од почетка 50-тих, ЦИА и Министартво одбране спроводили тајна истраживања, укључујући и пројекат МК ултра, у покушају да се развију практичне технике за испирање мозга. Резултати су непознати.[34][35]Експерминти Централне обавештајне агенције, који су користили психоактивне супстанце, као што су ЛСД и мескалин су настали на основу нацистичких епсеримената на људима.[36]

Криминални и цивилни случајеви уреди

Пети Херст, припадницу имућне породице 1974. године киднаповала је левичарска терористичка група Симбионезијска ослободилачка војска. Након неколико недеља у заробљеништву, пристала је да им се придружи и учествовала је у илегалним активностима групе. Била је ухапшена и оптужена за пљачку банке, употребу оружја за извршење кривичног дела. Њен адвокат Еф Ли Бејли је рекао да она не би требало да сносни одговорност за своје поступке, пошто је била подвргнута сличном третману као и амерички ратни заробљеници у Корејском рату, док је била у заробљеништву. Била је осуђена, али њен случај је ставио испирање мозга поново у жижу јавности,[37]као и случај Чарлса Менсона 1969—1971. године који је испрао мозак својим следбеницима да чине злочине и убиства.[38][39]

Бејли је разрађивао свој случај заједно са психијатром Луис Џолијон Вестом, психолог Маргарет Сингер. Обоје су проучавали случај америчких заробљеника током Корејског рата. Године 1996. Сингерова је објавила своје теорије у бестселеру “Секте у нашем окружењу”.[40][41][42] У случају из 2003. г, одбрана заснована на испирању мозга је коришћена у неуспешној одбрани Лија Бојда Малвоа, који је био оптужен за убиство, због свог учешћа у снајперским нападима у Вашингтону.[43] Правни стручњаци заговарају да одбране засноване на испирању мозга, попримају фундаменталну премису слободне воље у праву.[44][45]

У Италији је био контроверзан концепт Плађија, злочина који се заснива на тоталној психолошкој и евентуланој физилошкој доминацији над особама. Ефекат разара субјектову слободу, самоодређење и нарушава личност. Злочин Плађија је ретко био осуђиван у Италији и само је једна особа осуђена. 1981. године италијански суд је тврдио да је концепт непрецизан, некомплетан.[46] У 21. веку концепт испирања мозга је био коришћен делимично успешно, у случајевима старатељства над децом и сексуалог злостављања деце. У неким случајевима је један родитељ испирао мозак детету, да оптужи другог за сексуално злостављање.[47]).[48][49]

Године 2003. форензички психолог Дик Антони је рекао да ни једна разумна особа не би одбацила да постоје ситуације када људи могу бити под утицајем, али ти аргументи се оцењују на основу чињеница, не лажних сведочења стручњака."[49] 2016. године израелски антрополог религије и члан Института Адам Клин-Орон је рекао за анти сектовско законодавство:„1980-их је било мноштво тврђења испирања мозга, парламетни широм света и судови су испитали те случајеве, закључили да не постоје секте, људи који праве аргумент нису стручњаци. Судови одбацују случајеве експерименталих сведока који тврде да је било испирања мозга.“[50]

Анти сектовски покрет уреди

Године 1970. Анти-сектовски покрет је применио испирање мозга да би објаснио изненадне конверзије у нове религијске групе и остале групе које су сматрали сектама.[51][52][53] News media reports tended to support the brainwashing view[54] као и друштвени научници, који су подржавали Анти сектовски покрет. Углавном су то били псхолози, који су осмислили ревидиране концепте испирања мозга.[52] Док су неки научници подржавали концепт, социолози су углавном били скептични и сматрали су да не може да објасни изненадну конверзију у нове религијске групе.[55]

Филип Зимбардо је дефинисао испирање мозга, процес у коме индивидуална или колективна слободна воља деловања је компромитована, од стране делатника или агенција које модификују или ремете перцепцију, мотивацију, афекат, бихевиорално понашање[56] и налагао је да је човек подложан таквом дејству..[57] Још један присталица, Џим Мари Абригал је критиковао форензичког антрополога Дика Антониа да користи псеудонаучне приступе, без доказа да су човекова виђења света промењена употребом присилних техника. Супротно концепту, страх су користили Анти сектовски покрети да би рационализовали свој прогон мањинских религијских група.[58]

Џејмс Ричардсон је мислио да ако нове религијске групе имају приступ снажним техникама за испирање мозга очекивало би се да имају велике стопе раста, већина има мало успеха у регуртовању. Многи су чланови кратко време, поновни тренигн чланова има мало успеха.[59] Због ових и других разлога социолози религије укључујући Давида Бролија, Ансона Шупеа сматрају да је идеја да секте испирају мозгове америчке младости неоснована."[60] Томас Робинс, Масимо Интровинге, Лорне Давсон, Гордон Мелтон, Марк Галантер, Саул Левин, и други који проучавају нове религијске групе сматрају да не постоји прецизно научно заснован концепт контроле ума, који би подржавао аргумент Анти сектовског покрета.[61]

Бенџамин Заблоцки је рекао да је очигледно да се испирање мозга дешава, али то је процес који се не може директно посматрати.[62] Социлошко питање је, да ли се испирање мозга довољно често дешава да би се сматрао као битан социолошки проблем.[63]Заблоцки каже да Ричардсон не разуме испирање мозга, сматрајући га као процес регрутације, уместо процес обуке.[64] Заблоцки додаје да се број бивших вођа и чланова нових религијских група који су признали испирање мозга у интервјуима превише је велик, да се сматра као било шта друго осим прави феномен.[65] Он каже да два главна научна часописа нису ни писали о томе, а да радова сродних овој области има на стотине.[66]Он каже да је концепт непоштено стављен на црну листу.[6][63][66][67]

Ајлин Баркер је критиковала концепт контроле ума јер је постојао да би оправдао скупе интервенције као што су депрограмирање или егзит третмане.[68] Критиковала је и професионалце психолошке струке, као Сингерову зато што су радили на судским случавевима као стручни сведоци.[69]Њена књига из 1984. „Прављење мунија“- испирање мозга или избор,[70] описује процес конверзије у Унификациону, цркву најпозантију групу која је користила испирање мозга.[71][72] Проучавала је 7 година чланове Унификационе цркве. Испитивала је чланове, бишве чланове, не-припаднике, породицу, пријатеље. Била је у радионицама и зградама.[68]Одбацује концепт испирања мозга јер се не подудара са оним што је она уочила у свом проучавању.[73][74][75][76]

Америчко удружење психолога, њихово мишљење о испирању мозга уреди

Америчко удружење психолога је 1983. питало Сингерову да предводи јединицу која ће проузачвати обману, индиректне технике убеђивања и контроле, да испитају да ли су испирање мозга или присилно убеђивање имали улогу у регутацији од стране нових религијских група.[77]Дошли су до следећег закључка:[78]

Секте и групни тренинзи за повећање самосвести су произвели значајну контроверзу, због њихове широке употребе обмане, индиректних техника за убеђивање и контролу. Ове технике могу да угрозе слободну вољу индивидуе, њихова употреба је проузроковала озбиљну штету у животима хиљаде људи и њихових породица. Овај извештај анализира литературу за ову тему, предлаже нови начин концептуализације технике за утицање на људе, истражује последице обмане (индиректних техника убеђивања и контроле, прави предлоге који се односе на проблеме наведене у извештају.

  1. маја 1987. године ААП-ов, Управни одбор за друштвену и етичку одговорност одбацио је извештај јер му недостаје научна ригорозност, критички приступ, неопходан за радове ААП-а, и закључили су након много размишљања да немају довољно информација да би заузели конкретан став, по овом питању.[79]

Трговина људима уреди

Катлин Бери су-оснивач невладине организације УН, коалиције против трговине женама,[80][81] у својој књизи “Женско сексуално ропство” је изазвала велику пажњу на трговину људима.[82] У својој књизи из 1986. године “Злоупотреба жена”, чињенице замењују митове. Луис Окун је рекао: “Катлин Бери у свој књизи показује да приморана женска проституција укључује присилну контролу, слично реформи мисли”.”[83]

У својој књизи из 1996. године “Бацање камена: проститиција и ослобођење у Азији и у САД“ Рита Накашима Брок и Сузан Брукс Тислвајт наводе да су методе које макрои користе да би контролисали своје жртве, сличне техникама испирања мозга коју користе терористе и параноичне секте.[84]

Неке технике које користе трговци људима су осећање љубави и бриге за добробит жртве, пре него што је почињу пратити и манипулисати, контролисати читав живот жртве, везе, окружење, приступ информацијама, обећања доброг запослења или покварених бракова, зеленашење, киднаповање,[85] изазивање зависности од дроге, тактике застрашивања као што су пријављивање за кршење закона, депортација, наношење повреда породици или пријатељима.[86][87] Физичко заробљеништво, срамота, стокхолмски синдром, трауматско везивање, страх од хапшења могу да допринесу жртвиној немогућности да потражи помоћ.[88]

Друге области истраживања уреди

Руски историчар Данијел Романовски који је интервјуисао преживеле и сведоке нацистичког испирања мозга је 70-тих година извештавао о ономе што је он назвао нацистичко испирање мозга белоруског народа који су вршили немачки окупатори током Другог светског рата, које је укључивало масовну пропаганду у школама и интензивну реедукацију. Романовски је забележио да су људи веома ускоро усвојили нацистичко гледиште, да су Јевреји инфериорна раса повазана са Совјетском владом, становишта која нису била толико честа пре нацистичке окупације.[89][90][91][92][93][94]

Џуст Мерло, дански психијатар је био рани пропонент концепта испирања мозга (ментицид је неологизам који је он смислио и означава уништавање ума). Он је био под утицајем свог искуства Немачке окупације, рада са својом владом, радом Америчке војске у испитивању нацистичких ратних злочина. Касније се преселио у САД и предавао на Универзитету Колубмија.[95] У својој бестселер књизи “Силовање ума”, објављеном 1956. године закључује: “Модерне технике испирања мозга и ментицида, тих перверзија психологије, могу било ког човека да савладају и натерају да се преда. Многе жртве контроле мисли, испирања мозга, ментицида о коме смо разговарали су јаки мушкарци, чији су умови и воља сломљени и деградирани. Али, иако тоталитаристи користе своје знање ума за ужасне сврхе, наше демократско друштво може и мора да користи своје знање како би помогло човеку, заштитило његову слободу, да му помогне да разуме самог себе.”[96]

Научници су рекли да модерне корпорације користе испирање мозга да би направили радну снагу са заједничким вредностима и културом.[97] Критичари су везивали корпоративно испирање мозга са глобализацијом, трврдећи да корпорације покушавају да произведу светску монокултуролошку мрежу прозвођача, купаца и менаџера.[98] Модерни образовни системи су били такође критиковани и од левице и од деснице, да доприносе корпоративном испирању мозга. У својој књизи “Демократија, доба корпоративне колонизације” из 1992 године Стелни А Дитз каже да модерни програми самосвести и самоунапређивања дају корпорацијма још корисније алате да контролишу умове запослених у односу на традиционално испирање мозга.[99]

У свој књизи из 2000-е “Уништавање света да би га спасили”: Аум Шинрикијо, апокалиптично насиље, нови глобални теоризам, Роберт Лифтон је применио своје оригиналне идеје о реформи ума на Аум Шинрикио и на глобалном рату против тероризма, закључујући да у овом контексту реформа мисли је могућа без насиља или физичке принуде. Он је и указао да западне владе у борби против тероризма користе неке технике контроле ума, фразе које заустављају блокирају критичко размишљање.[100]

У свој књизи из 2004. године испирање мозга “Наука контроле мишљења”, неуролог и психолог Катлин Тејлор је прегледала историју теорија испирања мозга, као и познате инциденте. Она наводи да људи под њиховим утицајем имају више ригидне неуролошке мреже и то може да учини тежим поновно размишљање о ситуацијама, или да се пропознају те мреже.[101] Критичари су хвалили њену књигу због јасне презентације, док су је неки критиковали да је превише поједностављена.[102][103][104][105]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Encyclopaedic Dictionary of Religion, Volume 2, Gyan Publishing House, 2005
  2. ^ Campbell's Psychiatric Dictionary, Robert Jean Campbell, Oxford University Press. USA. (2004). pp. 403.
  3. ^ The Dictionary of Psychology, Raymond J. Corsini. . Psychology Press. 2002. pp. 127. 
  4. ^ Kowal, Dennis M. (2000). „Brainwashing”. Encyclopedia of psychology, Vol. 1. American Psychological Association. стр. 463—464. ISBN 1-55798-650-9. doi:10.1037/10516-173. 
  5. ^ Wright, Stuart (децембар 1997). „Media Coverage of Unconventional Religion: Any "Good News" for Minority Faiths?”. Review of Religious Research. 39 (2): 101—115. JSTOR 3512176. doi:10.2307/3512176. 
  6. ^ а б Melton, J. Gordon (10. 12. 1999). „Brainwashing and the Cults: The Rise and Fall of a Theory”. CESNUR: Center for Studies on New Religions. Приступљено 5. 9. 2009. „Since the late 1980s, though a significant public belief in cult-brainwashing remains, the academic community-including scholars from psychology, sociology, and religious studies-have shared an almost unanimous consensus that the coercive persuasion/brainwashing thesis proposed by Margaret Singer and her colleagues in the 1980s is without scientific merit. 
  7. ^ Usarski, Frank (2012). Cresswell, Jamie; Wilson, Bryan, ур. New Religious Movements: Challenge and Response (на језику: енглески). Routledge. стр. 238. ISBN 9781134636969. „...there has been until now a lack of any convincing scientific evidence which can be applied in a generalised form to show that involvement in a New Religious Movement has any destructive consequences for the psyche of the individual concerned... The fact that, in all the ensuing years, no one has succeeded in verifying beyond reasonable doubt any of these claims, has however, never been regarded as a reason to exonerate the groups in any way... Thus, up to the time of writing, there has not been one single successful, legal conviction of the Scientology Church, even though this group has come to be regarded as the most dangerous of the new religious organisations... The fact that even long-term investigations have as yet failed to produce the desired results continues to be ignored. 
  8. ^ „Word dictionary - 洗腦 - MDBG English to Chinese dictionary”. mdbg.net. 
  9. ^ Taylor 2006, стр. 5.
  10. ^ Note: xīn can mean "heart", "mind" or "centre" depending on context. For example, xīn zàng bìng means Cardiovascular disease, but xīn lǐ yī shēng means psychologist, and shì zhōng xīn means Central business district.
  11. ^ Marks 1979.
  12. ^ Browning, Michael (2003). „Was Kidnapped Utah Teen Brainwashed?”. Palm Beach Post. Palm Beach. ISSN 1528-5758. „During the Korean War, captured American soldiers were subjected to prolonged interrogations and harangues by their captors, who often worked in relays and used the "good-cop, bad-cop" approach, alternating a brutal interrogator with a gentle one. It was all part of "Xi Nao," washing the brain. The Chinese and Koreans were making valiant attempts to convert the captives to the communist way of thought. 
  13. ^ Ford 1990.
  14. ^ Ford 1997.
  15. ^ New York Times: "Red Germ Charges Cite 2 U.S. Marines," 23 February 1954, accessed 16 February 2012.
  16. ^ Endicott & Hagerman 1998.
  17. ^ New York Times: "Clark Denounces Germ War Charges", 24 February 1953, accessed 16 February 2012.
  18. ^ A. L. Wilkes (1998). Knowledge in Minds: Individual and Collective Processes in Cognition. Psychology Press. стр. 323. ISBN 978-0-86377-439-3. 
  19. ^ Lifton, Robert J. (април 1954). „Home by Ship: Reaction Patterns of American Prisoners of War Repatriated from North Korea”. American Journal of Psychiatry. 110 (10): 732—739. PMID 13138750. doi:10.1176/ajp.110.10.732. Приступљено 30. 3. 2008. 
  20. ^ U.S Department of the Army (15. 5. 1956). Communist Interrogation, Indoctrination, and Exploitation of Prisoners of War. (Pamphlet number 30-101 изд.). U.S Gov't Printing Office. стр. 17& 51. 
  21. ^ Communist Interrogation, Indoctrination, and Exploitation of Prisoners of War 1956, стр. 51
  22. ^ Psychiatry & Public Affairs, Leo H. Bartemeier, Aldine Transaction, Aug 1. 2011. стр. 246.
  23. ^ Encyclopedia of New Religious Movements, Peter Clarke, Reader in Modern History and Fellow Peter Clarke, Routledge, Mar 1. 2004. стр. 76.
  24. ^ The Return of Christian Humanism: Chesterton, Eliot, Tolkien, and the Romance of History, Lee Oser. . University of Missouri Press. 2007. pp. 62. 
  25. ^ J.R.R. Tolkien Encyclopedia: Scholarship and Critical Assessment, Michael D. C. Drout editor, Taylor & Francis. (2007). pp. 251.
  26. ^ Gary K. Wolfe and Carol T. Williams, “The Majesty of Kindness: The Dialectic of Cordwainer Smith”, Voices for the Future: Essays on Major Science Fiction Writers, Volume 3, Thomas D. Clareson editor. . Popular Press. 1983. pp. 53–72. 
  27. ^ Screen Enemies of the American Way: Political Paranoia About Nazis, Communists, Saboteurs, Terrorists and Body Snatching Aliens in Film and Television, Fraser A. Sherman, McFarland, 13 December 2010.
  28. ^ Seed, David (2004). Brainwashing: A Study in Cold War Demonology. Kent State University Press. стр. 51. ISBN 978-0-87338-813-9. 
  29. ^ Steven a.k.a. Superant. „Mind Control Movies and TV”. listal.com. Архивирано из оригинала 12. 03. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2016. 
  30. ^ Judicial Policy Making and the Modern State: How the Courts Reformed America's Prisons, Malcolm M. Feeley, Edward L. Rubin, Cambridge University Press. 28 March. (2000). pp. 268.
  31. ^ Asian Diaspora and East-West Modernity, Sheng-mei Ma. . Purdue University Press. 2012. pp. 129. 
  32. ^ Terry O'Brien in The Greenwood Encyclopedia of Science Fiction and Fantasy: Themes, Works, and Wonders, Volume 1, Gary Westfahl editor, Greenwood Publishing Group, 2005.
  33. ^ Per Schelde, Androids, Humanoids, and Other Science Fiction Monsters: Science and Soul in Science Fiction Films, NYU Press, 1 July. 1994. стр. 169–175.
  34. ^ Anthony, Dick (1999). „Pseudoscience and Minority Religions: An Evaluation of the Brainwashing Theories of Jean-Marie”. Social Justice Research. 12 (4): 421—456. S2CID 140454555. doi:10.1023/A:1022081411463. 
  35. ^ „Chapter 3, part 4: Supreme Court Dissents Invoke the Nuremberg Code: CIA and DOD Human Subjects Research Scandals”. Advisory Committee on Human Radiation Experiments Final Report. Архивирано из оригинала 9. 11. 2004. г. Приступљено 24. 8.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ) "MKUltra, began in 1950 and was motivated largely in response to alleged Soviet, Chinese, and North Korean uses of mind-control techniques on U.S. prisoners of war in Korea."
  36. ^ Marks 2005, стр. 93
  37. ^ Regulating Religion: Case Studies from Around the Globe, James T. Richardson, Springer Science & Business Media, Dec 6. 2012. стр. 518.
  38. ^ Minds on Trial: Great Cases in Law and Psychology, by Charles Patrick Ewing, Joseph T. McCann pp. 34–36
  39. ^ Westervelt 1998, стр. 158
  40. ^ Cults in Our Midst: The Continuing Fight Against Their Hidden Menace Архивирано 2015-02-02 на сајту Wayback Machine, Margaret Thaler Singer, Jossey-Bass, publisher, April. Архивирана копија. 2003. ISBN 978-0-7879-6741-3. Архивирано из оригинала 02. 02. 2015. г. Приступљено 05. 06. 2018. 
  41. ^ Clarke, Peter (март 2004). Encyclopedia of New Religious Movements. Routledge. ISBN 9781134499700. 
  42. ^ Hilts, Philip J. (9. 1. 1999). „Louis J. West, 74, Psychiatrist Who Studied Extremes, Dies”. The New York Times. Приступљено 31. 12. 2016. 
  43. ^ Mental Condition Defences and the Criminal Justice System: Perspectives from Law and Medicine, Ben Livings, Alan Reed, Nicola Wake, Cambridge Scholars Publishing, Feb 27, 2015, Page 98
  44. ^ Freedom & Criminal Responsibility in American Legal Thought, Thomas Andrew Green, Cambridge University Press. Oct 27. (2014). pp. 391.
  45. ^ LaFave's Criminal Law, 5th (Hornbook Series), Wayne LaFave, West Academic, Mar 18. 2010. стр. 208–210.
  46. ^ Alessandro Usai “Profili penali dei condizionamenti mentali, Milano. 1996. ISBN 978-88-14-06071-7.
  47. ^ Warshak, R. A. . Divorce Poison: How to Protect Your Family from Bad-mouthing and Brainwashing. New York: Harper Collins.
  48. ^ Richardson, James T. Regulating Religion: Case Studies from Around the Globe, Kluwer Academic/Plenum Publishers 2004. 2010. ISBN 978-0-306-47887-1. стр. 16.
  49. ^ а б Oldenburg, Don (2003-11-21). "Stressed to Kill: The Defense of Brainwashing; Sniper Suspect's Claim Triggers More Debate" Архивирано 2011-05-01 на сајту Wayback Machine, Washington Post, reproduced in Defence Brief, issue 269, published by Steven Skurka & Associates
  50. ^ [1], Times of Israel''
  51. ^ Melton, J. Gordon (10. 12. 1999). „Brainwashing and the Cults: The Rise and Fall of a Theory”. CESNUR: Center for Studies on New Religions. Приступљено 15. 6. 2009. „In the United States at the end of the 1970s, brainwashing emerged as a popular theoretical construct around which to understand what appeared to be a sudden rise of new and unfamiliar religious movements during the previous decade, especially those associated with the hippie street-people phenomenon. 
  52. ^ а б Bromley 1998, стр. 61–62
  53. ^ Barker, Eileen: New Religious Movements: A Practical Introduction. London: Her Majesty's Stationery office, 1989.
  54. ^ Wright, Stewart A. (1997). „Media Coverage of Unconventional Religion: Any 'Good News' for Minority Faiths?”. Review of Religious Research. Review of Religious Research, Vol. 39, No. 2. 39 (2): 101—115. JSTOR 3512176. doi:10.2307/3512176. 
  55. ^ Barker, Eileen (1986). „Religious Movements: Cult and Anti-Cult Since Jonestown”. Annual Review of Sociology. 12: 329—346. doi:10.1146/annurev.so.12.080186.001553. 
  56. '^ Zimbardo, Philip G. (новембар 2002). „Mind Control: Psychological Reality or Mindless Rhetoric?”. Monitor on Psychology. Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. „Mind control is the process by which individual or collective freedom of choice and action is compromised by agents or agencies that modify or distort perception, motivation, affect, cognition or behavioral outcomes. It is neither magical nor mystical, but a process that involves a set of basic social psychological principles. Conformity, compliance, persuasion, dissonance, reactance, guilt and fear arousal, modeling and identification are some of the staple social influence ingredients well studied in psychological experiments and field studies. In some combinations, they create a powerful crucible of extreme mental and behavioral manipulation when synthesized with several other real-world factors, such as charismatic, authoritarian leaders, dominant ideologies, social isolation, physical debilitation, induced phobias, and extreme threats or promised rewards that are typically deceptively orchestrated, over an extended time period in settings where they are applied intensively. A body of social science evidence shows that when systematically practiced by state-sanctioned police, military or destructive cults, mind control can induce false confessions, create converts who willingly torture or kill 'invented enemies,' and engage indoctrinated members to work tirelessly, give up their money—and even their lives—for 'the cause. 
  57. ^ Zimbardo, P. (1997). „What messages are behind today's cults?”. Monitor on Psychology: 14. Архивирано из оригинала 02. 05. 1998. г. Приступљено 05. 06. 2018. 
  58. ^ Anthony, Dick (1999). „Pseudoscience and Minority Religions: An Evaluation of the Brainwashing Theories of Jean-Marie Abgrall”. Social Justice Research. 12 (4): 421—456. S2CID 140454555. doi:10.1023/A:1022081411463. 
  59. ^ Richardson, James T. (јун 1985). „The active vs. passive convert: paradigm conflict in conversion/recruitment research”. Journal for the Scientific Study of Religion. Journal for the Scientific Study of Religion, Vol. 24, No. 2. 24 (2): 163—179. JSTOR 1386340. doi:10.2307/1386340. 
  60. ^ „Brainwashing by Religious Cults”. religioustolerance.org. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 05. 06. 2018. 
  61. ^ Richardson, James T. 2009. "Religion and The Law" in The Oxford Handbook of the Sociology of Religion. Peter Clarke. (ed) Oxford Handbooks Online. pp. 426
  62. ^ Allen, Charlotte (децембар 1998). „Brainwashed! Scholars of Cults Accuse Each Other of Bad Faith”. Lingua Franca. linguafranca.com. Архивирано из оригинала 3. 12. 2000. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  63. ^ а б Zablocki, Benjamin. (1997). „The Blacklisting of a Concept: The Strange History of the Brainwashing Conjecture in the Sociology of Religion”. Nova Religio. 1 (1): 96—121. doi:10.1525/nr.1997.1.1.96. 
  64. ^ Zablocki, Benjamin (2001). Misunderstanding Cults: Searching for Objectivity in a Controversial Field. U of Toronto Press. стр. 176. ISBN 978-0-8020-8188-9. 
  65. ^ Zablocki, Benjamin (2001). Misunderstanding Cults: Searching for Objectivity in a Controversial Field. U of Toronto Press. стр. 194—201. ISBN 978-0-8020-8188-9. 
  66. ^ а б Zablocki, Benjamin. (1998). „TReply to Bromley”. Nova Religio. 1 (2): 267—271. doi:10.1525/nr.1998.1.2.267. 
  67. ^ Phil Zuckerman. Invitation to the Sociology of Religion. Psychology Press, 24 July 2003 pp. 28.
  68. ^ а б Review, William Rusher, National Review, 19 December
  69. ^ Barker, Eileen (1995). „The Scientific Study of Religion? You Must Be Joking!”. Journal for the Scientific Study of Religion. Journal for the Scientific Study of Religion, Vol. 34, No. 3. 34 (3): 287—310. JSTOR 1386880. doi:10.2307/1386880. 
  70. ^ Eileen Barker, The Making of a Moonie: Choice or Brainwashing?, Blackwell Publishers, Oxford, United Kingdom. 1986. ISBN 978-0-631-13246-2.
  71. ^ Moon’s death marks end of an era Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2019), Eileen Barker, CNN, 3 September 2012, Although Moon is likely to be remembered for all these things – mass weddings, accusations of brainwashing, political intrigue and enormous wealth – he should also be remembered as creating what was arguably one of the most comprehensive and innovative theologies embraced by a new religion of the period.
  72. ^ Hyung-Jin Kim (2. 9. 2012). „Unification Church founder Rev. Sun Myung Moon dies at 92”. USA Today. ISSN 0734-7456. Архивирано из оригинала 29. 09. 2012. г. Приступљено 2. 9. 2012. „The Rev. Sun Myung Moon was a self-proclaimed messiah who built a global business empire. He called both North Korean leaders and American presidents his friends, but spent time in prisons in both countries. His followers around the world cherished him, while his detractors accused him of brainwashing recruits and extracting money from worshippers. 
  73. ^ „DISKUS: George D Chryssides”. Архивирано из оригинала 2006-06-18. г. New Religious Movements - Some Problems of Definition] George Chryssides, Diskus, 1997.
  74. ^ The Market for Martyrs Архивирано 2012-01-11 на сајту Wayback Machine, Laurence Iannaccone, George Mason University, 2006, "One of the most comprehensive and influential studies was The Making of a Moonie: Choice or Brainwashing? by Eileen Barker (1984). Barker could find no evidence that Moonie recruits were ever kidnapped, confined, or coerced. Participants at Moonie retreats were not deprived of sleep; the lectures were not "trance-inducing" and there was not much chanting, no drugs or alcohol, and little that could be termed "frenzy" or "ecstatic" experience. People were free to leave, and leave they did. Barker’s extensive enumerations showed that among the recruits who went so far as to attend two-day retreats (claimed to beMoonie’s most effective means of "brainwashing"), fewer than 25% joined the group for more than a week and only 5% remained full-time members one year later. And, of course, most contacts dropped out before attending a retreat. Of all those who visited a Moonie centre at least once, not one in two-hundred remained in the movement two years later. With failure rates exceeding 99,5%, it comes as no surprise that full-time Moonie membership in the U.S. never exceeded a few thousand. And this was one of the most New Religious Movements of the era!"
  75. ^ Oakes, Len "By far the best study of the conversion process is Eileen Barker’s The Making of a Moonie [...]" from Prophetic Charisma: The Psychology of Revolutionary Religious Personalities. 1997. ISBN 978-0-8156-0398-6. 
  76. ^ Storr, Anthony (1996). Feet of clay: a study of gurus. Simon and Schuster. ISBN 978-0-684-83495-5. 
  77. ^ As archived at http://www.cesnur.org/testi/DIMPAC.htm,retrieved[мртва веза] 2008-06-23
  78. ^ American Psychological Association Board of Social and Ethical Responsibility for Psychology (BSERP) (11. 5. 1987). „Memorandum”. CESNUR: APA Memo of 1987 with Enclosures. CESNUR Center for Studies on New Religions. Приступљено 18. 11. 2008. „BSERP requests that Task Force members not distribute or publicize the report without indicating that the report was unacceptable to the Board. 
  79. ^ American Psychological Association Board of Social and Ethical Responsibility for Psychology (BSERP) (11. 5. 1987). „Memorandum”. CESNUR: APA Memo of 1987 with Enclosures. CESNUR Center for Studies on New Religion. Приступљено 18. 11. 2008. „BSERP thanks the Task Force on Deceptive and Indirect Methods of Persuasion and Control for its service but is unable to accept the report of the Task Force. In general, the report lacks the scientific rigor and evenhanded critical approach necessary for APA imprimatur. 
  80. ^ „A Distinctive Style Article”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  81. ^ On the Issues Article
  82. ^ Biography at The People Speak Radio Архивирано 2012-06-15 на сајту Wayback Machine
  83. ^ Woman Abuse: Facts Replacing Myths, Lewis Okun. . SUNY Press. 1986. pp. 133. 
  84. ^ Casting Stones: Prostitution and Liberation in Asia and the United States, Rita Nakashima Brock, Susan Brooks Thistlethwaite. . Fortress Press. 1996. pp. 166. 
  85. ^ „"Sex Trafficking Fact Sheet - US Department of Health and Human Sciences, Administration for Children and Families” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2017. г. Приступљено 05. 06. 2018. 
  86. ^ Alvarez, Larry and Cañas-Moreira, Jocelyn. “A Victim-Centered Approach to Sex Trafficking” November 9, 2015
  87. ^ [2] 2016 Trafficking in Persons Report, U.S. Department of State
  88. ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2018) Terrell, Stacy L. “Sex Trafficking Victims”, Texas Tech University Health Sciences Center
  89. ^ Nazi Europe and the Final Solution, David Bankier, Israel Gutman. . Berghahn Books. 2009. pp. 282–285. 
  90. ^ Gray Zones: Ambiguity and Compromise in the Holocaust and its Aftermath, Jonathan Petropoulos, John Roth, Berghahn Books, Jul 15. (2005). pp. 209.
  91. ^ The Minsk Ghetto 1941-1943: Jewish Resistance and Soviet Internationalism, Barbara Epstein. . University of California Press. 2008. pp. 295. 
  92. ^ Bringing the Dark Past to Light: The Reception of the Holocaust in Postcommunist Europe, John-Paul Himka, Joanna Beata Michlic, University of Nebraska Press, Jul 1. 2013. стр. 74, 78.
  93. ^ Interview
  94. ^ *Romanovsky, Daniel (2009), „The Soviet Person as a Bystander of the Holocaust: The case of eastern Belorussia”, Ур.: Bankier, David; Gutman, Israel, Nazi Europe and the Final Solution, Berghahn Books, стр. 276, ISBN 9781845454104 
  95. ^ The Oxford Handbook of Propaganda Studies, Jonathan Auerbach, Russ Castronovo. . Oxford University Press. 2014. pp. 114. 
  96. ^ *Meerloo, Joost (1956). „The Rape of the Mind: The Psychology of Thought Control, Menticide, and Brainwashing”. World Publishing Company. 
  97. ^ Exploring Leadership: Individual, Organizational, and Societal Perspectives, Richard Bolden, Beverley Hawkins, Jonathan Gosling, Scott Taylor, Oxford University Press. 30 June. (2011). pp. 95.
  98. ^ The Rise of the Anti-corporate Movement: Corporations and the People who Hate Them, Evan Osborne, Greenwood Publishing Group. (2007). pp. 14.
  99. ^ Democracy in an Age of Corporate Colonization: Developments in Communication and the Politics of Everyday Life, Stanley Deetz, SUNY Press. 1 January. (1992). pp. 257.
  100. ^ Destroying the World to Save It: Aum Shinrikyo, Apocalyptic Violence, and the New Global Terrorism, Owl Books, 2000.
  101. ^ Szimhart, Joseph (July—August 2005). „Thoughts on thought control”. Skeptical Inquirer. Committee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal. 29 (4): 56—57.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  102. ^ Le Fanu, James (20. 12. 2004). „Make up your mind”. The Daily Telegraph. Приступљено 2. 11. 2008. [мртва веза]
  103. ^ Hawkes, Nigel (27. 11. 2004). „Brainwashing by Kathleen Taylor”. The Times. London: Times Newspapers Ltd. Приступљено 2. 11. 2008. 
  104. ^ Caterson, Simon (2. 5. 2007). „Hell to pay when man bites God”. The Australian. стр. 4. 
  105. ^ Taylor, Kathleen Eleanor (2004). Brainwashing: The Science of Thought Control. Oxford University Press. стр. 215. ISBN 978-0-19-280496-9. Приступљено 30. 7. 2009. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Испирање мозга на Викимедијиној остави