Коприва
Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. Urtica dioica), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из фамилије коприве (Urticaceae).
| Коприва | |
|---|---|
| |
| Urtica dioica subsp. dioica | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | U. dioica
|
| Биномно име | |
| Urtica dioica | |
ОписУреди
Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома. [2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти. [2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова. [2]
Расејавање и размножавањеУреди
Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.
Ареал распрострањењаУреди
Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.
Употреба и лековитостУреди
Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба. [2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе. [2]
Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама. [2]
ГалеријаУреди
лист
.jpg)
ИзвориУреди
- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2019.
- ^ а б в г д ђ „Kopriva (Urtica dioica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-10-18. Приступљено 2019-09-04.
