Отворите главни мени

Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. Urtica dioica), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из фамилије коприве (Urticaceae).

Коприва
Brennnessel 1.JPG
Urtica dioica subsp. dioica
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. dioica
Биномијално име
Urtica dioica

Садржај

ОписУреди

Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1.5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома. [2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти. [2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова. [2]

Расејавање и размножавањеУреди

Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.

Ареал распрострањењаУреди

Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицам шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.

Употреба и лековитостУреди

Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуетик или код реуматских тегоба. [2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе. [2]

Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама. [2]

ГалеријаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Kopriva (Urtica dioica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-10-18. Приступљено 2019-09-04. 

Спољашње везеУреди