Корисник:.pljonger/песак

Јошида и чланови јапанске делегације потписују Споразум

Мировни уговор са Јапаном (енгл. Treaty of Peace with Japan), познатији под колоквијалним називом Мировни споразум у Сан Франциску (јап. 日本国との平和条約) је мировни споразум потписан 8. септембра 1955. године у Сан Франциску. представници Јапана на једној, и 48 савезничких земаља на другој страни, чиме је и формално окончан Други светски рат, односно рат на Пацифику. Споразум је потписан шест година након капитулације Јапана и почетка америчке окупације Јапана, а формализоване су територијалне промене, односно губитак територија након којих је Јапанско царство престало да постоји, признате су пресуде Међународног војног суда за Далеки исток против јапанских ратних вођа, и одређене репарације за савезнике, ратне заробљенике и цивиле који су били жртве јапанских ратних злочина.

Закључивање Споразума отежавало је то што је убрзо након завршетка рата на Пацифику избио Хладни рат, односно почео процес деколонизације у Азији, па се, између осталог, постављало питање државе и ентитети били би прихваћени као легитимни представници предратних држава приликом закључења споразума.ентитети и територије. Тако је кинески грађански рат, односно нерешено питање да ли је Народна Република Кина или Република Кина (Тајван) легитимни наследник предратне Кине, довео до тога да представници обе земље нису позвани на мировна конференција уопште. Иако је СССР заједно са Пољском и Чехословачком (тада део Источног блока) учествовао у раду конференције, одбио је да потпише Споразум, наводећи као разлог нерешено питање Курила.

Тадашња Југославија је била позвана на конференцију, али се није одазвала, слично Бурми и Индији; Индијски премијер Џавахарлал Нехру објаснио је став Индије рекавши да је Јапан под страном влашћу, односно да не може бити прихваћен као суверен и равноправан партнер у споразуму.

Мировним споразумом Јапан је формално вратио суверенитет, али је истовремено тзв. Безбедносни споразум између Јапана и САД, који је војно војно везао Јапан за САД, односно омогућио је трајно коришћење јапанске територије за америчке војне базе.

Временска линија мировне конференције у Сан Франциску

15. августа 1951. Комунистичка Кина објавила је изјаву у којој је осудила споразум из Сан Франциска који треба да буде потписан у међународни споразум.

8. септембра 1951. Уговор из Сан Франциска потписало је 48 земаља у Ратној меморијалној опери у Сан Франциску, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе. Када би ступио на снагу следеће године, Други светски рат би се коначно и званично завршио.

18. септембра 1951. Комунистичка Кина објавила је изјаву у којој је осудила Уговор из Сан Франциска потписан у међународном споразуму десет дана раније.

28. април 1952. Ступио је на снагу Уговор из Сан Франциска, потписан у септембру 1951. године. Истог дана, Република Кина и Јапан потписали су кинеско-јапански мировни уговор у Тајпеју, Тајван. Ратно стање између већине савезничких нација и Јапана коначно је званично престало.

9. јуна 1952. Индија и Јапан су склопили мировни споразум.

5. августа 1952. Кинеско-јапански мировни споразум, потписан у априлу 1952, ступио је на снагу.

5. новембра 1954. Јапан и Бурма потписали су мировни споразум у Рангуну у Бурми.

16. јул 1956. Филипини су ратификовали Уговор из Сан Франциска.

19. октобар 1956. Совјетски Савез и Јапан потписали су совјетско-јапанску заједничку декларацију којом је коначно окончано ратно стање између две земље. Међутим, формални мировни споразум није могао бити постигнут због спорова око јужних Курилских острва.

20. јануара 1958. Индонезија и Јапан су склопили билатерални споразум о репарацијама и мировни споразум.

22. јуна 1965. У Сеулу, Кореја, Јапан и Јужна Кореја потписале су споразум о нормализацији дипломатских односа.

29. септембра 1972. Јапански премијер Какуеи Танака изјавио је да је јапанска влада „оштра свесна одговорности за озбиљну штету коју је Јапан у прошлости нанео кинеском народу кроз рат, и дубоко себи замера“. Истог дана поништио је кинеско-јапански мировни уговор из 1952. (такође познат као Тајпејски споразум) пошто је одлучио да призна Комунистичку Народну Републику Кину са седиштем у Пекингу, а не Републику Кину са седиштем у Тајпеју, Тајван .