Корисник:Andjelab26/песак
| Ивар Андреас Осен | |
|---|---|
 Ивар Осен | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. август 1813. |
| Место рођења | Ерста, Норвешка, |
| Датум смрти | 23. септембар 1896. (83 год.) |
| Место смрти | Осло, Норвешка, |
| Националност | Норвежанин |
| Занимање | Филолог, лексикограф, драматург, песник |
| Потпис |  |
Ивар Андреас Осен (Ivar Andreas Aasen; 5. август 1813 - 23. септембар 1896) био је норвешки филолог, лексикограф, драматург и песник.[1] Најпознатији је по томе што је из дијалеката саставио једну од две званичне писане верзије норвешког језика, ниношк.[2] Године 1873. Осен је одликован Орденом светог Улава за „за књижевне заслуге“.[3]
Биографија
уредиРођен је као Ивер Андреас Осен у Осену у Ерсти (тадашњи Ерстен), у округу Сунмере, на западној обали Норвешке, као син сељака са малим поседом, Ивара Јонсона и Гури из Итре-Хувдена из истог села. Крштен је као Ивер Андреас, облик „Ивар“ је почео да се користи око 1845. године. Фарма на којој је одрастао била је изолована, тако да није имао пријатеље. Као резултат, много је читао неколико књига које је његова породица поседовала, укључујући и Библију. Отац му је умро 1826. године, а мајка када је Ивар имао три године. Ивар Осен био је најмлађи од осмеро браће и сестара и рано су изгубили оба родитеља. Млађи Ивар одрастао је на пољопривредним пословима, али је марљиво проводио читаво своје слободно време читајући.[4] Када је имао осамнаест година, отворио је основну школу у својој парохији. Дошао је у домаћинство Ханса Конрада Торезена, супруга угледне књижевнице Магдалене Торезен, у Хереју, и тамо је 1833. покупио елементе латинског. Постепено, уз бескрајно стрпљење и концентрацију, савладао је многе језике и започео научно проучавање њихове структуре.[4]
Каријера
уреди
Око 1846. године ослободио се терета физичког рада и могао је своје мисли заокупити дијалектом свог родног округа Сунмере; његова прва публикација била је мала збирка народних песама на дијалекту Сунмереа (1843. године). Његове изузетне способности сада су привукле општу пажњу и помогнуто му је да несметано настави студије. Његова граматика (Дански: Det Norske Folkesprogs Grammatik, 1848) била је резултат великог труда и путовања у сваки део земље. Осенов чувени речник (Дански: Ordbog over det Norske Folkesprog) појавио се у свом изворном облику 1850. године, а из ове публикације датира све широко култивисање популарног језика у норвешком језику, јер је Осен заиста створио, од различитих материјала које је имао на располагању, популарни језик или фолкемол (народни језик) за Норвешку. До 1853. створио је норму за употребу свог новог језика, који је назвао ландсмол, што значи ,,језик земље". Уз одређене промене, од којих је најважније касније увео сам Осен,[4] али такође и кроз план који за циљ има спајање овог норвешког језика са данско-норвешким, овај језик је постао ниношк („нови норвешки“), други од два норвешка званична језика. Данас неки сматрају да је ниношк равноправан са букмолом, јер се букмол више користи у радију и на телевизији и у већини новина, док се ниношк користи једнако у влади,[2] као и у око 17% школа.[5] Иако није толико уобичајен као букмол, на њега треба гледати као на одржив језик, јер га велика већина Норвежана користи као свој примарни језик, укључујући многе научнике и ауторе.[5] Ниношк је и писани и говорни језик.
Осен је компоновао песме и драме на композитном дијалекту да би показао како га треба користити; једна од ових драма, The Heir (1855), често је глумљена и може се сматрати пиониром свеобухватне дијалекатске књижевности у другој половини 19. века. Године 1856. објавио је Norske Ordsprog, расправу о норвешким пословицама. Живео је врло тихо у Ослу (тадашњој Кристијанији), окружен својим књигама и скривајући се од публицитета, али његово име је прерасло у широку политичку наклоност како су његове идеје о језику сељака све више постајале водећи принцип народне партије. У 1864. години објавио је коначну граматику ниношка, а 1873. коначни речник.[6]
Врло рано у својој каријери, 1842. године, почео је да добија стипендију која му омогућава да сву своју пажњу посвети својим филолошким истраживањима; и Стортинг (норвешки парламент), свестан националне важности његовог дела, према њему се опходио са све већом великодушношћу како је напредовао годинама. Осен заузима можда изоловано место у књижевној историји као човек који је изумео или бар одабрао и саставио језик који је обрадовао толико хиљада његових сународника да су га прихватили у своје школе, своје проповеди и песме. Умро је у Кристијанији 23. септембра 1896. године и сахрањен је уз јавне почасти.[4][7]
Центар Ивар Осен
уредиIvar Aasen-tunet, институција посвећена ниношку, отворена је у јуну 2000. године. Зграду у Ерсти пројектовао је норвешки архитекта Свере Фен. Њихова веб страница обухвата већину Осенових текстова, бројне друге примере литературе на ниношку и неке чланке, укључујући и неке на енглеском, о историји језика у Норвешкој.
Дела
уреди- Det norske Folkesprogs Grammatik, 1848. године
- Ordbog over det norske Folkesprog, 1850. године
- Symra, 1863. године
- I Marknaden, 1854. године
- Ervingen, 1855. године
- Reise-Erindringer og Reise-Indberetninger, 1842–1847. године
- Skrifter i Samling, 1912. године
- Dikting, 1946. године
Референце
уреди- ^ Chambers biographical dictionary. McGovern, Una. (7th ed изд.). Edinburgh: Chambers. 2002. ISBN 0-550-10051-2. OCLC 51109590.
- ^ а б Katzner, Kenneth. (2002). The languages of the world (3rd ed изд.). London: Routledge. ISBN 0-203-43016-6. OCLC 51322181.
- ^ „Ivar Aasen”. aasentunet.no (на језику: норвешки нинорск). Приступљено 2020-12-17.
- ^ а б в г Gosse, Edmund (1911). Encyclopædia Britannica (11th ed.). Chisholm, Hugh (ed.): Cambridge University Press. стр. 4—5.
- ^ а б The World's major languages. Comrie, Bernard, 1947- (2nd ed изд.). London: Routledge. 2009. ISBN 978-0-415-35339-7. OCLC 282550660.
- ^ The new encyclopaedia Britannica. Encyclopaedia Britannica, Inc. (15th ed изд.). Chicago, Ill. ISBN 978-1-59339-837-8. OCLC 351325565.
- ^ „Kven var Ivar Aasen? - Ivar Aasen-tunet”. web.archive.org. 2017-11-07. Приступљено 2020-12-17.