Википедија

Корисник:Bajadera77/песак

Јанг Дечанг
Јанг Дечанг 1994. године
Јанг (1994.)
Датум рођења6. новембар 1947.
Место рођењаМеиџоу, Гуангдунг, Шангај, Република Кина
Датум смрти29. јун 2007. (59 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
ОбразовањеДипломирао на одсеку за контролно инжењерство, Национални универзитет Ђијао Тонг Дипломирао на Институту за електротехнику Универзитет Флорида
ЗанимањеФилмски режисер, сценариста, глумац, компјутерски инжењер
Активни период1981—2007
Значајни радови„Зима 1905-те"

„Један по један" „Терориста"

„Случај убиства у улици Гуилинг"
СупружнициЦаи Ћин (1985—1995) Пенг Каили (1995)
Децасин

Јанг Дечанг (кин: 楊德昌; енг: Edward Yang; 6. новембар 1947— 29. јун 2007), рођен у Шангају, пореклом из града Меиџоу, провинција Гуангдунг, је тајвански редитељ. Он, заједно са Хоу Сијаосијеном, представља једног од најистакнутијих редитеља нове тајванске кинематографије 1980-их година, а освојио је награду за најбољег режисера на Канском филмском фестивалу 2000. године за филм "Један по један".

Искуство уреди

Рана каријера уреди

Јанг Дечанг је одрастао у Тајпеју, Тајван, завршио је општинску средњу школу у Тајпеју 1965. године, где је цртао стрипове о Другом светском рату. Стрипови су постали битан алат у његовом будућем филмском стваралаштву, поготово у наративу прича.[1] Након што је дипломирао контролно инжењерство на Националном Универзитету Ђијао Тонг, отишао је на Универзитет Флориде у Сједињеним Америчким Државама како би стекао звање магистра електротехнике 1974. године.[2] [3]Наредних година радио је у Информационом истраживачком центру на Универзитету Флорида.[4]

Након магистра електротехнике, Јанг је накратко похађао школу филмских уметности Универзитета Јужне Калифорније[4][5][6], али је на крају одлучио да област кинематографије није за њега јер је сматрао да су методе које предају у школи превише комерцијализоване и „мејнстрим”. Након тога се пријавио за школу архитектуре на Харварду, где је и примљен, али одлучује да се не упише. Затим је отишао на Универзитет Вашингтона у Сијетлу да ради на микрорачунарима и дизајну софтвера за одбрану, где је радио 7 година.[7] [4]

Док је радио у Сијетлу, Јанг је наишао на филм Вернера Херцога, Агире, гнев Божји (1972), који је поново пробудио његову страст према филмовима[8] и изложио га класицима светске и европске кинематографије. Међу њима, на Јанга су највећи утицај имали филмови италијанског редитеља Микелађела Антонионија.[9]

У мају 1985. године, Јанг се оженио тајванском поп певачицом Цаи Ћин, коју је упознао 1984. на снимању филма „青梅竹马” . Он је желео да одржи "платонску љубав" између њих и предложио јој је брак без сексуалних односа, што је Цаи Ћин прихватила.[10][11] Међутим, након њиховог развода у августу 1995. године, оженио се пијанисткињом Пенг Каили.[12][8][13]

Филмска каријера уреди

Рани радови уреди

Јанг Дечанг се вратио у Тајван 1980. године, а његов пријатељ Ју Веиџенг, кога је упознао на Универзитету Јужне Калифорније, замолио га је да напише сценарио и буде асистент у продукцији његовог филма „Зима 1905-те”, у којем је имао и мању глумачку улогу. [14]Такође, имао је и мању глумачку улогу у филму који је 1982. номинован за Златног коња за најбољу кинематографију. Јангов сценарио је тада привукао пажњу Силвије Чанг, која га је ангажовала да напише и режира епизоду серије "Једанаест жена" за тајвански ТВ програм. Двоипочасовна драма под називом "Плутајући коров" прича причу о девојчици са села која путује у Тајпеј са сном да постане део забављачке индустрије и представља Јангов редитељски деби.[15]

Идуће године, Јанг је позван да режира и напише кратки филм за "Причу о времену", први од нових тајванских филмова, који је окупио друге младе редитеље као што су Ке Јиџенг, Џанг Ји и Тао Дечен.[16] Међу њима, дело Јанг Дечанга се зове "Ослонац" који говори о искуствима младе девојке током пубертета.[17]

1980-е уреди

Јанг Дечанг је почео да режира низ играних филмова 1980-их година. За разлику од свог савременика Хоу Сијаосијена, који се више фокусирао на народну кинематографију, Јанг се концентрисао на урбана питања. У скоро свим својим филмовима детаљно проучава урбане средине и људске односе у Тајвану, и 1983. године режира свој први дугометражни филм "Дан на плажи". У њему користи модернистички наративни стил и комплексну наративну структуру за истраживање женских питања усред друштвене трансформације и утицаја трансформисаног урбаног простора на људе.[18] [19][20][21]Овај филм је такође привукао широку пажњу јер је то први филм у којем је Кристофер Дојл учествовао у режији пре него што је постао партнер Вонг Карваја, који је касније освојио награду за најбољу кинематографију на Азијско-пацифичком филмском фестивалу 1983. године, и био је номинован за три награде Златног коња укључујући најбољи филм, најбољу режију и најбољи оригинални сценарио (коаутори су Ву Нијенџен и Јанг Дечанг). Као резултат овог искуства, Ву Нијенџен је дуго сарађивао са Јангом и учествовао у стварању многих филмова.

Године 1985. Јанг је режирао свој други дугометражни филм "青梅竹马”, који се фокусирао на психологију мушкараца и жена током друштвене трансформације Тајвана. Позвао је пријатеља режисера Хоу Сијаосијена да игра улогу мушког протагонисте Арона, бившег играча бејзбола који покушава да пронађе свој пут у Тајпеју. Јунакињу А Џен глуми Цаи Ћин. Филм је касније 1985. номинован за две награде Златног коња, за најбољег глумца и најбољу кинематографију.

Трећи дугометражни филм „Терориста”, објављен 1986. године, је сложен мултинаративни урбани трилер који приказује живот посебним наративним стилом и даје дубоки увид у људе савремених градова, укључујући и елементе криминала и отуђења Антонионијевих филмова. Филм је освојио награду Златног леопарда на филмском фестивалу у Локарну. Поред тога, критичар Фредрик Џејмсон је похвалио филм у својој књизи „The Geopolitical Aesthetic”. Исте године освојио је награду Златног коња, а глумица Мијао Ћијенжен је номинована за награду за најбољу глумицу. Такође је освојио награду Британског филмског института 1987. године и награду за најбољи сценарио на Азијско-пацифичком филмском фестивалу 1987. године.

Јанг Дечанг је 8. августа 1989. године основао своју филску компанију како би се фокусирао на продукцију играних филмова. [22]Исте године, Хао Мингји, тадашњи менаџер издаваштва Тајмса, основао је недељни часопис „星期漫畫” у коме су учествовали илустратори Џенг Вен, Маи Женђије, Ценг ЏенгЏунг, док је Јанга позвао да буде „продуцент” часописа.

1990-е уреди

Четврти филм „Случај убиства у улици Гуилинг” је пуштен у биоскопе 1991. године, а филм је адаптација стварног случаја убиства младића који се догодио 1961. године у улици Гуилинг у Тајпеју, Тајван. [23]Овај филм опширно истражује теме тинејџерских банди, друштвеног развоја Тајвана, и америчке популарне културе, а главну улогу тумачи Џангџен, који је тада имао само 15 година. У филму такође глуме и Јанг Личоу, Јанг Лиђинг, Ђин Лиђинг и Цаи Ћин. Енглески наслов филма, "A Brighter Summer Day", инспирисан је стихом из песме „Are You Lonesome Tonight” коју је извео амерички певач Елвис Пресли. Сценарио су заједно писали Јанг Дечанг, Јан Хонгја, Јанг Шунћинг и Лаи Мингтанг. Године 1992. Јанг Дечанг је објавио позоришну представу „Ако”, која је касније укључена у Блу-реј диск верзију филма „Случај убиства у улици Гуилинг” из 2016. године.[24]

Овај филм многи критичари сматрају ремек-делом Јанг Дечанга. Након објављивања филма, Јанг Дечанг је добио награду FIPRESCI и специјалну награду жирија Међународног филмског фестивала у Токију. Поред тога, освојио је и награде Златног коња за најбољи филм и најбољи оригинални сценарио у Тајвану. Филм је такође био номинован за 10 награда Златног коња 1986. године и освојио је награду за најбољи филм на Азијско-пацифичком филмском фестивалу 1991. године.

Године 1993. Јанг Дечанг је променио назив филмске компаније у „Атомска продукција филмова и позоришта” и додао одсек за позориште. Изабрао је то име у знак сећања на његову омиљену цртану серију из детињства „Астро дечак”. [25]Његов пети филм „Ера независности” је вишекарактерна комедија и сматра се почетком „Нове Тајпешке трилогије”.[26][27] Филм је номинован за Златну палму на Канском филмском фестивалу и изабран је за такмичарски програм 1994.године, а освојио је награду Златног коња за најбољи оригинални сценарио. Шести филм „Маџонг” приказује савремене феномене тајванског града кроз перспективу странаца. Овај филм је био приказан на 46. Берлинском филмском фестивалу где је освојио специјалну награду и био номинован за Златног медведа. Поред филмских и телевизијских пројеката, Јанг Дечанг се бавио и рекламним пословима, те је 1997. године снимио телевизијски оглас за Мицубиши моторс, а музику је компоновала његова супруга Пенг Каили.[28]

2000-е уреди

Најпознатије и последње дело Јанг Дечанга је филм „Један по један” који је објављен 2000. године. У овом филму наставља да приказује своју вештину приповедања више наративних линија и рационални наративни стил, по коме је познат, и дубоко истражује симболику савремених породица средње класе у Тајпеју. Филм је представљен кроз три различите перспективе: оца Ен-Џеја (Ву Нијенџен), сина Јангјанга (Џан Јангјанг) и ћерке Тингтинг (Ли Каили). Овај трочасовни филм почиње свадбом а завршава се сахраном, истражујући различите аспекте људског живота, комбинујући хумор, лепоту и трагедију.[29] Филмски критичар Најџел Ендруз дао је филму велику похвалу у Фајненшал тајмсу: „Описати „Један по један” као три сата тајванске породичне драме је као назвати „Грађанин Кејн” забавним филмом који испуњава оно што је обећано.” [30]„Један по један” касније је освојио награду за најбољег режисера на Канском филмском фестивалу 2000.године, чиме је Јанг Дечанг постао први тајвански редитељ који је добио ту награду.

Јанг Дечанг је 2001.године завршио сценарио о малом детету које путује светом само са мобилним телефоном и кредитном картицом. Јанг је о том сценарију рекао: „Сада су нам потребне само ове две ствари. Ово је нови свет, пун прича које можемо испричати једни другима.”[31] Исте године Јанг је изразио жељу да сними филм у Сијетлу, као и причу о Другом светском рату смештену у Тајвану.[31]

Године 2002. Јанг Дечанг и његова супруга Пенг Каили основали су заједничку компанију под називом „Kaijia Entertainment & Technology” уз подршку инвеститора, са намером да се баве интернет анимацијом.[32] Јанг је почео да ради на сценарију за свој први анимирани дугометражни филм „Пратити ветар” заједно са Чен Јивен, као и на сценаријима за више кратких анимираних филмова. Овај пројекат је требао да буде објављен 2007. године, и био је у сарадњи са Џеки Ченом, али је прекинут када је Јанг Дечанг оболео од рака дебелог црева.

Смрт уреди

У подне 29. јуна 2007. године Јанг Дечанг је преминуо на Беверли Хилсу у Лос Анђелесу, САД, од рака дебелог црева, у 59. години. У то време је био у присуству своје супруге Пенг Каили и сина.[33] Пре него што је преминуо, послао је рукопис недовршеног дела „Мали дечак” свом пријатељу Џанг Јиу.[34] [35]Његова жена Пенг Каили је отркила Џанг Јиу да је Јанг Дечанг умро држећи четкицу у руци. Након Јангове смрти, Пенг Каили је дала оставку са своје позиције у њиховој зејдничкој компанији.

Наслеђе уреди

Године 2023. Тајпешки музеј ликовних уметности и Национални центар за филмску и аудиовизуелну културу заједно су организовали ретроспективну изложбу „Један по један: Реконструкција Јанга Дечанга”[36], која је приказивала рукописе сценарија, недовршене сценарије, освојене награде, фотографије са снимања и повезане чланке. Национални центар за филмску и аудиовизуелну културу је такође организовао и ретроспективну изложбу филмова.[37][38]

Стил уреди

Јанг Дечангов визуелни стил обухвата прецизно ритмичко кретање, дуге кадрове, статичне камере, ретке блиске кадрове, простране сцене и пејзаже Тајпеја. Осим истраживања утицаја промена у тајванском друштву на стил живота средње класе, Јанг Дечанг такође покушава да у својим филмовима истражи сукоб између модерности и традиције, као и однос између комерцијалног и уметничког, те како похлепа може да корумпира или утиче на уметност. Јанг Дечанг није сматрао да је продаја филмова главни циљ њега као уметника; сматрао је да је дистрибуција филмова, посебно у Тајвану, нешто што не може да контролише. Критиковао је екосистем дистрибуције филмова у Тајвану због тога што је био под строгом контролом малог броја људи, што је, по његовм мишљењу, било штетно за филмску индустрију.[39]

Поред својих филмских дела, Јанг Дечанг је сарађивао са многим филмским продуцентима укључујући Ву Нијенџена, Хоу Сијаосијена и друге. Такође је током своје каријере као професор позоришта и филма на Националном универзитету уметности у Тајпеју обучавао студенте, неки од којих су касније постали глумци у његовим филмовима. Поред филмова, Јанг Дечанг је био укључен и у креирање и извођење три позоришне представе, укљичујући „Ако” (са глумцима Чен Сијангћи и Ванг Веиминг), „Сезона раста” (са глумцима Чен Сијангћи, Је Ћуенџен, Чен Јивен и Ванг Веиминг), „九哥與老七” (са глумцима Чен Јивен и Ванг Веиминг). Прве две представе су игране само у мањим позориштима и Тајпеју, док је трећа имала извођења у Хонг Конгу и Лондону 1997.године.

Филмографија уреди

Филмови уреди

  • 1982. „Прича о времену” 《光陰的故事》, „Ослонац” 『指望』
  • 1983. „Дан на плажи” 《海灘的一天》
  • 1985. 《青梅竹馬》
  • 1986. „Терористи”《恐怖分子》
  • 1991. „Случај убиства у улици Гуилинг” 《牯嶺街少年殺人事件》
  • 1994. „Ера независности” 《獨立時代》
  • 1996. „Маџонг” 《麻將》
  • 2000. „Један по један” 《一一》

Анимирани филмови уреди

  • 2000. „Пут љубавника”《情人之路》
  • 2001. „Државна академија”《國傢俱院》
  • 2002-2007. „Пратити ветар” (недовршено)《追風》
  • 2003-2007. „Зоолошки врт Јангце” (недовршено)《長江動物園》
  • 2003-2007. „Мали дечак” (недовршено) 《小朋友》

Референце уреди

  1. ^ „不一樣的楊德昌 關於漫畫、動畫的實驗與冒險 | 文化+”. 中央社 CNA. Приступљено 2024-04-21. 
  2. ^ International Dictionary of Films and Filmmakers. Eds. Sara Pendergast and Tom Pendergast. Vol. 2: Directors. 4th ed. Detroit: St. James Press, 2001. p1092-1094. 4 vols. "Edward Yang" accessed through Thomson Gale's Biography Research Centre 1 July 2007
  3. ^ 王, 若彤 (2023). „Oral English Studies in China(2000~2022)—A Visual Analysis Based on the CiteSpace Software”. Modern Linguistics. 11 (09): 3852—3860. ISSN 2330-1708. doi:10.12677/ml.2023.119517. 
  4. ^ а б в Sklar, Robert. The Engineer of Modern Perplexity: An Interview with Edward Yang. Cineaste. 18 Oct 2010 [1 July 2016]. （原始内容存档于2023-10-29）. 父母常常期望他們的孩子選擇從事技術相關領域，這樣在畢業後可以輕鬆找到高薪工作，從而讓他們感到放心。然而如果你對人文學科充滿興趣，可能會遭到父母的擔憂，擔心你將來會陷入貧困。在我的大學入學考試中，我的成績非常出色，這使我有資格接受更高級別的教育。因此，我選擇了工程專業，儘管我感到有些沮喪，因為我更希望重新考試並取得更差的成績。然而，現實常常迫使我們朝著不同的方向前進。在獲得學士學位後，我進入了美國的研究生院再次學習電機工程。我加入了當時最新和最熱門的項目：佛羅里達大學資訊研究中心，我認為這是第一個資訊科技項目。
  5. ^ 王, 丽华 (2020-08-31). „浅谈电子档案与纸质档案并存阶段的管理”. 经济学. 3 (4): 65. ISSN 2630-4759. doi:10.32629/ej.v3i4.493. 
  6. ^ Associated Press, Edward Yang, 59, Director who focused on Taiwan Life, http://www.mercurynews.com/ci_6280205 （页面存档备份，存于互联网档案馆）, July 2, 2007.
  7. ^ 聯合新聞網. 王昀燕／關於楊德昌的五件事——他的熱誠、意志，以及對世界光明的期待. 500輯. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  8. ^ а б Edward Yang, 59; filmmaker focused on modern Taiwanese life. Los Angeles Times. 2 July 2007 [2023-10-29]. （原始内容存档于2018-11-03）.
  9. ^ Simon Abrams, Slant Magazine, A Rational Mind: The Films of Edward Yang, http://www.slantmagazine.com/features/article/a-rational-mind-the-films-of-edward-yang （页面存档备份，存于互联网档案馆）
  10. ^ XinhuaNet News, Tsai Chin to sing to commemorate her ex-husband, Tsai Chin to sing to commemorate her ex-husband. [2015-12-26]. （原始内容存档于2016-01-05）.
  11. ^ Tsai Chin Biography, http://chrisroughan.webs.com/tsaichin.htm （页面存档备份，存于互联网档案馆）
  12. ^ 楊德昌逝世適逢妻生日. [2017-03-25]. （原始内容存档于2017-10-19）.
  13. ^ 【壹週刊】「獨家」蔡琴遭爆料已離兩次婚. [2016-05-09]. （原始内容存档于2016-05-10）.
  14. ^ The Winter of 1905-TFAI-國家電影及視聽文化中心 Taiwan Film and Audiovisual Institute. www.tfai.org.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29）.
  15. ^ Floating Weeds-TFAI-國家電影及視聽文化中心 Taiwan Film and Audiovisual Institute. www.tfai.org.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29）.
  16. ^ 中華民國文化部. 楊德昌與《光陰的故事》其他導演合影-文化部國家文化記憶庫. memory.culture.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  17. ^ Hu, Brian. In Our Time. World Cinema Directory. [27 July 2017]. （原始内容存档于2019-11-11）.
  18. ^ 中華民國文化部. 明驥代表中影與新藝城簽約合拍《海灘的一天》-文化部國家文化記憶庫. memory.culture.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  19. ^ 中華民國文化部. 中影《海灘的一天》導演楊德昌-文化部國家文化記憶庫. memory.culture.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  20. ^ That Day, on the Beach (Restored)-TFAI-國家電影及視聽文化中心 Taiwan Film and Audiovisual Institute. www.tfai.org.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29）.
  21. ^ 釀電影. 什麼才是萬靈丹：《海灘的一天》和《青梅竹馬》中的 1980 年代女性困境與成長. 釀電影. 2022-10-18 [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  22. ^ 中華民國文化部. 導演楊德昌與其妻蔡琴合影-文化部國家文化記憶庫. memory.culture.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  23. ^ 建國中學學生的少年殺人事件簿（管仁健／著）. [2012-03-23]. （原始内容存档于2021-01-11）.
  24. ^ monthly, BIOS. 活在錯過楊德昌的年代：一個年輕影迷的收藏 ｜ BIOS monthly. www.biosmonthly.com. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29）.
  25. ^ 好生活. 楊德昌回顧影展啟售 特映原子小金剛致敬新電影大師 | 樂活情報 - 好生活 | 中央社 CNA. howlife.cna.com.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  26. ^ A Confucian Confusion (Restored)-TFAI-國家電影及視聽文化中心 Taiwan Film and Audiovisual Institute. www.tfai.org.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29）.
  27. ^ 【電影不欣賞】1994年的楊德昌，與他們的《獨立時代》──訪演員鄧安寧、陳湘琪、陳以文 - 報導者 The Reporter. www.twreporter.org. [2023-10-29]. （原始内容存档于2024-02-01） （中文（臺灣））.
  28. ^ Notebook. Rushes: "RRR" Sequel, Charles Burnett in Lisbon, Edward Yang's Mitsubishi Commercial. MUBI Notebook. 2022-11-16 [2023-10-29]. （原始内容存档于2022-11-23）.
  29. ^ Lim, Dennis; Times, Special to the Los Angeles. A Second Look: 'Yi Yi'. Los Angeles Times. 2011-03-20 [2023-10-29]. （原始内容存档于2024-02-01） （美国英语）.
  30. ^ Anderson, John (2005). Edward Yang. Contemporary film directors. Urbana: Univ. of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02993-6. 
  31. ^ а б Campbell, Duncan. Edward Yang: Take Two. The Guardian. 2001-04-03 [2019-06-29]. ISSN 0261-3077. （原始内容存档于2023-01-21） （英国英语）.
  32. ^ 中華民國文化部. 楊德昌和成龍宣布合作網路卡通-文化部國家文化記憶庫. memory.culture.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  33. ^ Dargis, Manohla. Edward Yang, 59, Director Prominent in New Taiwan Cinema, is Dead. The New York Times. 2007-07-02 [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-01-19）.
  34. ^ TVBS. 德昌病逝／畢生夢想！ 楊德昌「小朋友」遺作曝光│TVBS新聞網. TVBS. [2023-10-25]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  35. ^ 不一樣的楊德昌 關於漫畫、動畫的實驗與冒險 | 文化+. 中央社 CNA. [2023-10-25]. （原始内容存档于2023-10-29）.
  36. ^ 一一重構：楊德昌回顧影展-TFAI-國家電影及視聽文化中心 Taiwan Film and Audiovisual Institute. www.tfai.org.tw. [2023-10-29]. （原始内容存档于2024-02-01）.
  37. ^ Taipei Fine Arts Museum. 臺灣電影導演楊德昌全球首次完整回顧展「一一重構：楊德昌」，解密楊導幕前到幕後的影像世界│新聞稿. 臺北市立美術館. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  38. ^ 聯合新聞網. 楊德昌回顧展北美館7/22開展！「一一重構」解密楊導幕前幕後的影像世界. 500輯. [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
  39. ^ 曾毓青. 楊德昌入BBC世紀電影八強！卻沒在台灣上映. 2016-08-26 [2023-10-29]. （原始内容存档于2023-10-29） （中文（臺灣））.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Bajadera77/песак&oldid=27707468”