Корисник:Byukk/Malice Mizer
| Byukk/Malice Mizer | |
|---|---|
| Музички рад | |
| Активни период | 1992—2001 |
| Место оснивања | Јапан |
| Жанрови | Арт рок, готик рок, синт-поп |
| Издавачке куће | Nippon Columbia, Midi:Nette |
| Чланови | |
| Бивши чланови | |
| Остало | |
| Веб-сајт | malice-mizer.co.jp |
Malice Mizer (стилизовано као MALICE MIZER) је била јапанска вижуал кеј рок група активна од 1992. до 2001. године. Бенд је био познат по својој музици и наступима уживо, у којима су били присутни раскошни историјски костими и сценске поставке, као и кратки неми позоришни комади пред разне песме.
Групу су формирали гитаристи Мана и Közi. Прошла је кроз неколико различитих састава и три драстичне промене имиџа. Њихову ранију музику карактерисали су снажни француски и класични утицаји, а касније су се удаљили од француског романтизма и укључили разне готичке аспекте након што је више потешкоћа задесило бенд.
Свој врхунац доживели су док је певач био Gackt, и тада су сматрани делом „велике четворке вижуал кеја“, заједно са бендовима La'cryma Christi, Fantastic Crisis и Shazna.[1] Њихов трећи и најуспешнији студијски албум Merveilles (1998) је Kerrang! 2021. године уврстио на листу 13 кључних јапанских рок и метал албума. [2] Међутим, њихов успех није дуго трајао, и крајем 2001. године објављено је да ће група бити неактивна на неодређено време. Mana, Közi и басиста Yu~ki наступили су заједно неколико пута од 2010. године.
Историја
уреди1992–1994: Тецу ера
уреди
Након што су напустили бенд Матенро, гитаристи Мана и Közi су августа 1992. основали Malice Mizer. Убрзо су им се прикључили певач Тецу, басиста Yu~ki и бубњар Газ. Име бенда настало је од енглеских речи malice (злоба) и misery (очај), које долазе из реченице "Nothing but a being of malice and misery." (ништа сем бића злобе и очаја), што је њихов одговор на питање "Шта је људско биће?". Бенд је од самог почетка као свој заштитни знак успоставио звук "гитара близнакиња", при чему две гитаре свирају различите мелодије стварајући полифонију. Током Тецу ере, музика Malice Mizer била је мешавина готског рока из раних 1980-их, прогресивног рока и снажних класичних утицаја. Њихова прва званично издата песма била је "Speed of Desperate" као део компилације Brain Trash из 1993. године. Пре тога, објавили су демо касету под називом "Sans Logique" (референца на хит песму француске поп певачице Милене Фармер "Sans Logique") на којој није било вокала. Убрзо након објављивања компилације Brain Trash, Газ је напустио бенд да би се придружио бенду Kneuklid Romance, а заузврат се бубњар Kneuklid Romance Ками придружио Мalice Mizer. Године 1994., након још неколико демо снимака, бенд је објавио свој први албум Memoire преко независне издавачке куће Midi:Nette, коју је основао Мана. Албум је поново објављен крајем године под називом Memoire DX са додатном бонус песмом, "Baroque". Само неколико дана касније, певач и текстописац Тецу напустио је бенд након своје последње свирке 27. децембра 1994. године. Тачни разлози за његов одлазак су непознати. Чињеница да је бенд наставио да користи његове текстове у песмама које су касније изводили са другим певачима указује на пријатељски разлаз.
1995–1999: Gackt ера
уреди
Након скоро годину дана неактивности, Gackt се придружио групи као певач. Објавили су сингл "Uruwashiki Kamen no Shotaijou" 10. децембра 1995. године. Са овим синглом Malice Mizer почиње да се активно разликује од других бендова; када су песма изводили уживо, Мана и Közi би одложили гитаре и уместо тога извели плесну рутину. [3] Са новим концептом, музика бенда је постала више арт рок и синтпоп, укључујући још јаче класичне и електронске елементе. Што се изгледа тиче, бенд је напустио свој готски изглед из 1980-их и прешао на шарене историјске костиме.
Malice Mizer су објавили свој други албум, Voyage Sans Retour, 1996., а свој први кућни видео Sans Retour Voyage "Derniere" (Encore Une Fois), концертни видео снимљен у Шибуји са раскошном бином и сложеним плесним рутинама, 1997. године. [3] Бенд је постајао све популарнији и исте године је потписао уговор са великом издавачком кућом Nippon Columbia, преко које су објавили низ успешних синглова и један кратки филм, Bel Air (Kuuhaku no Toki no Naka de) de L'image . Њихов први албум за велику издавачку кућу, Merveilles, објављен је 1998. Бенд је у то време имао сопствену радио емисију и одржао театрални дводневни концерт у Нипон Будокану, који је био укључивао велику зграду као сценски реквизит; сваки члан је извео један самосталан скеч, и један са другим чланом. Доживео је огроман успех и објављен је у видео формату као Merveilles (Shuuen to kisuu) l'espace . У јулу 1998. Gackt је у Јокохама Арени имао свој последњи наступ са Malice Mizer, и у јануару 1999. године он изненада напушта бенд. Према његовој аутобиографији, до његовог доласка су довеле разлике међу члановима, изненадни приход новца и његова изолација од бенда.[4] Malice Mizer се убрзо након тога враћа у Midi:Nette (званично Midi:Nette M.†.M).
Неколико месеци након што је Gackt напустио бенд, бубњар Ками је преминуо од субарахноидалног крварења 21. јуна 1999. [5] За собом је оставио прегршт песама, које је бенд објавио као део ЕП /видео сета Shinwa, који се састоји од две песме које је он компоновао и кратке песме "Saikai" коју је написао бенд. Ками никада није званично замењен; од његове смрти Malice Mizer користи само помоћне бубњаре, који нису приказивани у каснијим промотивним материјалима бенда, нити су им приписиване заслуге. Ками је потписан као „вечни крвни сродник“ на свим њиховим наредним издањима . Могуће је да је због Камијеве смрти и других фактора бенд је прешао на „мрачнију“ слику и звук.
2000–2001: Клаха ера
уредиУ другој половини 1999. и почетком 2000. године, Malice Mizer, и даље без певача, објавили су низ синглова и почели да раде на новом албуму. На крају је регрутован Клаха (певач дарквејв бенда Pride of Mind), који је званично примљен у бенд као пуноправни члан у јануару. До тада је бенд комплетно напустио лаганију поп музику из Gackt ере зарад драматичне мешавине класичне музике и дарквејва, са благим хеви метал елементима, и усвојио сложени елегантни готички изглед. На лето 2000. године објавили су свој последњи албум, Bara no Seidou . Затим су 31. августа и 1. септембра одржали позоришни дводневни концерт у Нипон Будокану, са пиротехником, хором монахиња и умањеном катедралом као сценским реквизитом. Године 2001, Malice Mizer се појављује у дугометражном вампирском филму ( Bara no Konrei (Mayonaka ni Kawashita Yakusoku) ) и објављују још три сингла: „Gardenia“, „Beast of Blood“ и „Garnet ~Kidan no Sono e~“ ; "Gardenia" и "Garnet" су знатно светлијег тона од њиховог претходног албума, што je сугерисало још једну нову еру за бенд. Међутим, чланови бенда су 2001. одлучили да крену својим путем, оставивши поруке на свом званичном сајту. О расцепу се говорило као о „паузи“, да се не би искључила могућност будуће реформације.
Временска линија
уреди
Референце
уреди- ^ „【V系】ヴィジュアル系はもう「終わり」?「2012年のV系を振り返る」第3回(ゲスト:NoGoD 団長) -”. CyberAgent. 2012-12-31. Архивирано из оригинала 2013-07-05. г. Приступљено 2018-08-17.
- ^ „The 13 essential Japanese rock and metal albums you need to know”. Kerrang!. 2021-05-13. Приступљено 2021-09-15.
- ^ а б „【インタビュー】Mana × Közi、MALICE MIZERを語る「Kamiの約束が実現できる」”. Barks (на језику: јапански). 2018-08-29. Приступљено 2021-01-02. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „sessions” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ^ Camui, Gackt (2003). Jihaku: Gackt. 光文社 (Kobunsha). ISBN 4-334-97412-0.
- ^ „【MALICE MIZER】KAMIのプロフィール｜死因はくも膜下出血だった｜ヴィジュアリズム宮殿”. ヴィジュアリズム宮殿 (на језику: јапански). Приступљено 2024-05-15.
Спољашње везе
уреди[[Категорија:Музичке групе основане 1992.]] [[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — јапански]]